Манастир Светог Јустина у Барајеву свечано прославио своју храмовну славу

Великог угодника Божијег наших дана, живу књигу Духа Светога, ревносног борца против свејереси екуменизма, Преподобног оца нашег Јустина Ћелијског, Света Црква прославља 1/14. јуна. Његов свети спомен свечано је прослављен у свим манастирима Епархије рашко-призренске у егзилу. Најсвечаније је било у његовом манастиру у Барајеву. Своју храмовну славу манастир је свечано прославио Светом Архијерејском Литургијом. Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Артемије уз саслужење: хорепископа старорашког и лозничког Г.Г. Николаја, хорепископа хвостанског и барајевског Г.Г. Наума, архимандрита Варнаве (Димитријевића), протосинђела Варсануфија (Стошића), протојереја Жељка (Марића), протосинђела Романа (Папића), протосинђела Игњатија (Станића), јеромонаха Јована (Узелца), јеромонаха Хризостома (Јовановића), јеромонаха Никодима (Малешевића), јерођакона Паладија (Матића), ђакона Горана (Калушевића) и ђакона Игора (Матијевића). Овом свештеном литургијском сабрању присуствовало је око 400 светосаваца из разних крајева наше отаџбине. Неки од њих су се сјединили са Господом кроз Свето Причешће.

Након Литургије Владика Артемије је извршио чин резања славског колача и благосиљања жита које су у част Преподобног Јустина Ћелијског принели манастирско братство и овогодишњи домаћин славе Евгенија Нонковић из Београда. За идућу годину за домаћине пријавили су се: Мирослав и Весна Станковић из Сремчице, Босиљка Зукановић, Босиљка Његомир и Оливера Ракић из Београда.

У својој веома надахнутој архипастирској беседи Владика Артемије је о свом духовном оцу рекао:

“Он је 31 годину служио у манастиру Ћелијама и непрекидно проповедао и онда када није било народа, када је било само сестринство манастира и још можда понека душа из Ваљева. Али, он је говорио тако јасно, тако громогласно, као да пред собом има хиљаде слушалаца. Зашто је он то тако говорио, браћо и сестре? Зато што је знао да ће његове речи одјекивати и после његовога живота. И заиста, његова наука, његове беседе, његове књиге, његова житија светих, његове догматике и данас су духовна храна свима онима у роду нашем и у роду Православном који су жедни и гладни Бога Живога. У његово време на земљи многи га нису разумели, многи су га осуђивали као екстремног, као некога који претерује у својим беседама и своме животу, а отац Јустин је једном приликом рекао и пророчку реч: “Мене ће Срби разумети тек после 50 година.“ И ево, заиста је тако. То његово пророштво се испуњава од самога дана његовог упокојења, када је његов култ у народу нашем заживео одмах. Још за живота њега су сматрали светим авом, и после смрти поготову, и најзад, дочекао је да га Бог уврсти у ред својих светитеља. Али, још није дошла она пуноћа о којој је он говорио. Да, тек после 50 година. Ко доживи, видеће, сазнаће и видеће како је Бог прославио оца Јустина.“

Уследила је трпеза љубави за све присутне коју су припремили манастирско братство и овогодишњи домаћин славе. У току трпезе љубави хор верника при катакомби Светог Јустина извео је пригодан програм. Том приликом се верном народу пригодном беседом обратио и Владика Наум. После пригодних речи о преподобном Јустину Владика Наум је заблагодарио својим гостима на учествовању у прослави манастирске славе а затим је призвао благослов Божији на све присутне молитвама Преподобног Јустина.

Инфо служба

Прочитајте транскрипт беседе изговорене на Литургији.

Извор: ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ