КУЛМИНАЦИЈА ПРЕГОВОРА БЕОГРАДА И ПРИШТИНЕ: ПОЗИЦИЈА РУСИЈЕ

У Србији је уочи 2.априла, када треба се одржи осма, закључна рунда преговора Београда и Приштине, зацарила, како то констатују бечке новине „Сандарт“, атмосфера националне драме. Представници САД и ЕУ без престанка убеђују Србе: Београд мора да прежали Косово – комплетно и заувек. Диктат западног блока са једне стране и безпоговорно прихватање Београда, са друге, довели су до тога да се овлашћења српских општина у границама независног Косова у све већој мери укидају, тако да сада практично није остало ништа од плана Мартија Ахтисаарија,  а Запад  Београду предлаже да се задовољи   чак и мањим него што то гарантују Устав и закони Косова.[1]

Досадашње рунде је водио Ивица Дачић, премијер. Међутим,  уочи одлучујуће рунде Брисел и Вашингтон су изричито затражили да овој рунди присуствује и А.Вучић, констатујући да он представља „главну личност Србије“, и да „само он поседује ауторитет који ће дилему да разреши у европском духу“.[2]  Онај, који „дилему може да разреши у европском духу“  је изразио убеђење да преговорима треба обавезно да присуствују  и „представници министарстава иностраних послова најутицајнијих земаља ЕУ – шефови дипломатије Немачке или Велике Британије, Гвидо Вестервеле или Вилијам Хејг, који ће представљати још јачу гаранцију и подршку за постизање договора“.[3] Баш те земље се предлажу као „одлучујући фактори у везо са Косовом“![4]  А у вези са тим Москва је већ привукла пажњу учесника преговора  због чињенице да се учешће Русије у преговорима због нечега чак не помиње ни као могућност (изјава сталног представника Русије при ЕУ В. Чижова).[5]

Зато позив за укључење англосаксонске и немачке дипломатије – тих традиционалних српских душмана – не може да изазазове ништа, осим јаког чуђења. Посебно сада, када Берлин све више тежи да своју вољу натури Балкану, између осталог и преко невладиних организација, чија све јача активност  изгледа неприкривено сумњива.  Недавно  је тужилаштво Русије почело истрагу активности два немачка фонда који раде на територији Руске Федерације:  Konrad Adenauer Foundation, који заступа интересе Хришћанско-демократског савеза, и Friedrich Ebert Foundation, која ужива подршку Социјал-демократске партије Немачке. У представништвима те две фондације у Санкт-Петербургу и Москви је извршен претрес, одузети су носачи информација, проверава се финансијска документација.[6]

У ситуацији када Приштина себе види као заштићену не само од стране америчке дипломатије, већ и америчке војне базе  „Бондстил“,  Русија се бескомпромисно залаже за поштовање  принципа  међународног права и  за интересе  српског народа и српске државности. Можемо само да жалимо што су српски медији практично избрисали излагање Виталија Чуркина,  сталног представника   Русије у ОУН, од 22.марта 2013.г. у коме је он врло јасно саопштио прилаз  Русије „косовском питању“. Главне тачке руске позиције које су на потпуно нејасан начин „испариле“ из дневног реда преговора Београд – Приштина су: (1) непризнавање једностраног проглашења независности Косова, (2) очување у потпуности снаге Резолуције 1244 (1999.)  Савета Безбедности и (3) за регулисање косовског питања – за све обавезну међународну правну  базу. Чуркин је подвукао да у регулисању косовског проблема последња реч мора да буде реч Савета Безбедности.

Јер – игнорисање  Савета безбедности Уједињених нација при решавању косовског проблема  ће донети  врло тешке последице не само Србији и Балкану, већ и  целој  Европи, и истовремено ће да представља још један корак  на путу подривања међународно-правног поретка.

Основно међународно цивилно присуство на Косову представља Мисија Организације уједињених нација, и она мора да у пуном обиму извршава своје функције у складу са мандатом који јој је дао Савет безбедности Организације уједињених нација. Руски  представник је као озбиљну грешку навео одлуку Приштине да формира „нову административну канцеларију за Северну Митровицу, као и повећавање броја инцидената на међуетничкој и међурелигиозној бази и изјавио: „Талас антисрпских акција које су се у јануару ове године проваљао  Косовом личи на трагичне догађаје из марта 2004.“

Цитирам најважније ставове из иступања Виталија Чуркина:  „Врло узнемирују масовни погроми српских гробаља – преко 150 гробова и петнаестак српских насеобина  је оскрнављено! Запаљена је црква у Обилићу! Покушана је и паљевина  српске општине у Косовској Митровици!  Чак и у таквом списку издвојено стоји експлозија споменика жртвама Другог светског рата у Витини. Тај поступак сматрамо за корак који скрнави успомену на борце против фашизма  и његове жртве“. Свесно се стварају услови да се са Косова истисну остаци српског становништва под претњом најокрутнијег обрачуна  – својеврсног етничког чишћења „мирним средствима“, са свим последицама које ће он донети. Представник Русије је навео и апсолутно недопустиве поступке: „Никако се не сме трпети ситуација  која је створена у вези са манастиром Високи Дечани који су ушли у списак објеката културе у светској баштини УНЕСКО-а. Власти Косова подстичу становништво да протествује, захтевајући одузимање  земље која припада манастиру“. Такође: „Ми смо врло узнемирени изјавама да ће у овој години да буде извршена  трансформација Снага безбедности Косова у пуноважне оружане снаге. Снаге безбедности Косова су скоро у потпуности сачињене од Албанаца, од којих је већи део раније био међу побуњеницима. То сматрамо за потенцијалну претњу  регионалној стабилности“ и „Не сме да се не обрати пажња на раст великоалбанске реторике! Нису остале непримећене ни изјаве о намерама Приштине да штити етничке Албанце ма у којој земљи живели. То је директан корак према дестабилизацији не само Косова, већ и свих држава са којима се граничи Србија – Македоније, Црне Горе и Грчке“.

Руски представник је потпуно јасно изјавио да  „одлуке у вези са Северним Косовом морају да узму у обзир и мишљење локалног српског становништва“. У завршном делу свог излагања  Виталиј  Чуркин је још једном изричито подвукао: било какво међународно присуство мора да прати јединствену линију у оквиру напора да се у потпуности испоштују ставови резолуције 1244 из 1999г. Савета безбедности УН.[7]

Како се истиче у новој редакцији  Концепцији спољне политике Руске Федерације коју је председник Русије В.В.Путин  ратификовао 12.фебруара о.г., за  идеалан модел развоја светских процеса руско руководство сматра чврст, саморегулациони  полицентрични систем међународних односа. При том, каже министар иностраних послова Русије Сергеј Лавров, „Ми имамо своје мишљење о догађајима, до кога долазимо  на основу принципа права и правде“.[8] Речи о „полицентричном систему“  треба да прате и конкретни поступци. Русија нагло повећава економску и војно-техничку сарадњу са земљама БРИКС-а. Конкретно, на последњем састанку руског председника са председником Јужноафричке Републике  у Дурбану потписан је низ уговора о проширењу енергетске, војне и војно-техничке сарадње, уз потписивање декларације о стратешком партнерству, споразума о развоју комуникација и изградњи нуклеарних електрана. А у свему је најважније да су се два председника, руски и јужноафрички,  договорили  и о координацији својих прилаза решавању кључних проблема из међународних односа, укључујући ту и регулисање ситуација у „врућим тачкама“ – у Сирији и другим подручјима.[9]

Руски прилаз  вишепланском међудржавном узајамном деловању на бази међународног права и принципа равноправног дијалога, који се принципијелно разликује од америчког прилаза са његовом тежњом да диктира, већ почиње да општу међународну климу  окреће ка позитивној страни.

Ана Филимонова / Фонд Стратеђке Културе