У Теслином селу нема више Срба

категорија Хрватска / дана 11/07/2017 у 11:52 часова /

Родна кућа генија из Смиљана данас је меморијални центар. Расејани су по свету или нису више живи. Ту је и црква у којој је служио његов отац

Фото Дарко Дозет

Фото Дарко Дозет

ГДЕ је кућа Николе Тесле? Само погледајте десно и видећете је како светли од белине, као да зна да је обасјала свет…

Овим речима упутио нас је ка родној кући великана науке један времешни мештанин Смиљана, личког села у близини Госпића.

Бољи путоказ нам није требао да стигнемо до Меморијалног центра „Никола Тесла“. У самом срцу Лике, на крашкој заравни окруженој обронцима Велебита, у подножју брда Богданић, поносно стоји кућа типичне „динарске“ архитектуре, у којој је, од оца православног свештеника Милутина и мајке Георгине – Ђуке 10. јула 1856. рођено четврто дете – син Никола. Тик до ње је и православна црквица Светог Петра и Павла у којој је као свештеник службовао отац Милутин.

У самој кући, која је неколико пута похарана у прошлим ратовима, има врло мало оригиналних предмета из периода Теслиног детињства. Уместо тога, ту су динамична мултимедијална поставка, којом су представљени живот и дело непревазиђеног генија – мноштво фотографија, писаних докумената, цитата из аутобиографије, проналасци, а у кулиси звукови као из Теслиног детињства.

Тавански део куће посвећен је проналасцима. Ту су функционалне реплике изума, попут магнетног поља, Теслиног индукционог електромотора, трансформатора, турбине и приказа разлике између наизменичне и једносмерне струје, односно Теслине и Едисонове.

– Моја мајка је потицала из једне од најстаријих породица из краја, која је у себи носила изумитељску жицу – у својим списима велики научник захвалио се мајци за изузетни дар. – Моја је мајка била прворазредни изумитељ, и верујем, постигла би много да није била удаљена од савременог живота и оних многобројних могућности које он пружа. Поред тога, изумила је и израдила многобројне направе.

Поред куће пролази мален поточић Ваганчица на коме се налази Теслина турбина, а њиме плови и прототип Теслиног брода на бежично управљање. Поток води до испитне станице, реплика оне у Колорадо Спрингсу, а њен торањ је заштитни знак Меморијалног центра.

– Био сам очаран описом Нијагариних водопада који сам пажљиво прочитао у школи у Госпићу – а у машти сам замислио велики точак који покрећу ови слапови – записао је касније власник 112 патената и око 700 разних изума. – Рекао сам ујаку да ћу отићи у Америку и тамо остварити свој пројекат. Тридесет година касније видео сам како се моје идеје остварују на Нијагари и дивио се недокучивој тајни ума.

По његовој замисли прва електрана изграђена је око два и по километра узводно од Нијагариног водопада, а у августу 1895. године Теслина „фабрика струје“ испоручила је прву електричну енергију. Недуго потом, Вестингхаусова компанија ангажована је на примени система преноса, заснованог на Теслиним идејама система наизменичних струја, а повезан је далековод до града Бафала, на раздаљини од 35 километара.

Од тада много воде је протекло и Ваганчицом и Нијагариним водопадима, али проналасци чувеног личког сина још нису превазиђени.

Покушали смо да пронађемо некога од његових рођака или њихових потомака, али у Смиљану Тесли више нема, а нема ни Срба. Неки су се одселили широм света, а неки су, како злуради коментари кажу, тик поред цркве – испод тешког камена на старом православном гробљу.

ГОДИШЊЕ 40.000 ПОСЕТИЛАЦА

ПРЕМА речима водича, Меморијални центар „Никола Тесла“, који је отворен 2006. године приликом обележавања 150 година од рођења генија из Смиљана, као културно добро на 13.000 квадратних метара, годишње посети између 30 и 40 хиљада људи из свих крајева.

– Центар је замишљен да обједињује више дисциплина – науку, уметност, туризам, те да окупља најразличитије посетиоце, како децу предшколског узраста, школску децу, студенте, пензионере, туристе, локално становништво, Теслине фанове, знанственике и медијске уметнике – објашњава водич.

Извор: НОВОСТИ