Направити Руски хуманитарни центар и у Републици Српској

 пуковник др Гостимир Поповић

– Руско-српски хуманитарни центар, односно центар за ванредне ситуације који се налази у Нишу је намењен првенствено за помоћ у ванредним ситуацијма свим народима, земљама, системима и областима у региону југоисточне Европе. Свако мешање у такве активности представља тендециозне покушаје да се направи „нешто“, што практично ту не постоји.

Тај центар једноставно служи да помогне људима у свим аспектима. Уместо да се охрабре све земље у региону од Софије до Љубљане, доле до Јадрана, па до Будимпеште, да сарађују са тим центром, да траже најбоља решења, да праве одређене врсте обука, да могу да дејствују у одређеним ванредним ситуацијама када су упитању било који видови угрожавања безбедности, долазимо у ситуацију да се тај центар напада, поготово од стране представника НАТО савеза и САД, као нешто што је имагинарно и нешто што угрожава безбедност, дакле, потпуна замена теза и један врло некоректан приступ.

Тај центар треба и даље развијати. У том центру треба да буду најстручнији људи, они које Руси могу да пошаљу, да могу да помогну овом региону, а овај регион треба да га прихвати као један добронамеран гест Русије. У овом случају, проглашавањем Центра од САД и НАТО, за нешто што угрожава безбедност је типична замена теза, замајавање јавности и на тај начин се спречава да се можда у некој ванреној ситуацији дејствује онако како би то требало.

Који је циљ изјава званичника САД и НАТО? Да ли да се затвори Центар, да спрече Русију да центар добије дипломатски статус, да Русија има мање утицаја у региону, или нешто друго? Каква је позадина изјава? 

– Када говоримо о циљевима и активностима званичника преко океана, они би изгледа највише волели да Русија не постоји. Да не постоји ни Србија, ни српски народ, ни руски народ, јер се тако понашају. Уместо сарадње, уместо пружене руке од стране Москве, Београда и Бањалуке, као и свих српских представника, они од нечега што то није, праве нешто што они мисле да јесте. Вероватно, они размишљају својом логиком, како би они радили у тим условима. Руси наравно не раде као они, него раде искрено и ту је све отворено. Они су се ухватили тог имунитета, што је потпуно небитна ствар. Имунитет може бити и стварна и формална ствар. У овом случају, сви руски представници који су ту дошли, имају тај стварни имунитет који нико не треба ни да проглашава. Циљ САД и НАТО је, не да се утицај Русије на Балкану смањи, него да нестане. Сигуран сам да би они желели да утицај Русије нестане и у свим деловима света јер је он позитиван, а с друге стране, позитивни и мирољубиви утицаји њима не требају. 

Поред Хојт Лија из Стејт Департмента, преко Кајла Скота, амбасадора САД у Београду и сенатора Џо Бајдена, који су саопштили да је то „шпијунски центар“, да „угрожава безбедност америчких трупа“, те да су „забринути“, огласила се и заменик Јенса Столтенберга, шефа НАТО-а, Роуз Готемилер, те је  саопштила да „свака држава која намерава да пружи дипломатски статус цивилној установи, треба о томе добро да размисли“, те да би „било добро да знају о чему се тачно ради“. 

– То је још једна у низу прича које они причају, што значи да је та флоскула или мантра смишљена у једном центру, и само је сви понављају на овај или онај начин. Та прича о томе да ли би неке организације, људи или институције требали или не би требали, да имају имунитет, то, њу, Роуз Готемилер, савршено не треба да се тиче, јер имунитет даје систем код ког се долази. Тако тај систем може дати имунитет репрезентацији хокеја на леду, па до организације која помаже у изградњи високих зграда. Дакле, то једноставно није то, али због замајавња јавности, они су се закачили за тај имунитет и покушавају на сваки начин да створе утисак да се ту дешава нешто што угрожава мир – што није тачно. У том смислу, та прича о имунитету, она нема никакве здраве логике, па чак нема везе ни са свим могућим дипломатским конвенцијама које постоје на овој планети. Њима је битно да понављају причу и стварају услове да се једноставно спречи једна добра активност. 

Да ли је коначно дошло време да званичници из Србије, па и Републике Српске, отворено и јасно кажу, првенствено представницима САД и НАТО-а, да престану са мешањем у унутрашња питања. Скоро па да не прође дан, а да неко од њих јавно не упути услов, негодовање, па и претњу.  

– Да ли је коначно дошло време? Време више није, ни пет до дванаест, није више ни дванаест, него дванаест и петнаест. Време је давно прошло када је то требало рећи, мада никада није касно да се отворено и јасно каже шта је шта, те да се говори на бази истине. Међутим, у овом случају ја бих исто тако изразио жељу, када би институције Републике Српске покренуле иницијативу и замолиле Руску Федерацију да један сличан центар или подцентар или експозитуру тог центра направе и у Бањалуци, те да онда и Република Српска буде део тог регионалног система одбране у ванредним ситуацијама, почевши од елементарних непогода, па до неких других катастрофа. То би требало урадити.  Наравно да се већ једном, и то коначно, на нивоима министарстава спољних послова и одређених институција система, треба јасно рећи западним амбасадорима и њиховим службеницима који прекорачују своје прописане обавезе, конвенције и обичаје, да се коначно врате послу који обављају. Надам се да ће се у Републици Српској направити један такав центар систем који би био врло користан и верујем да би добар део амбасадора са запада скочио да се за то „нема право“, а што наравно није њихов посао. Они једноставно на то немају право, ни по конвенцијама, ни по обичајима нити по нормама.

Разговарао Вања Савићевић