Немачка посланица: Од Србије се очекује да одустане од Косова
Европска унија гура политику проширења у запећак и настоји да потисне утицај Русије на Балкану, док се од Србије очекује да одустане од Косова, каже за Дојче веле посланица немачке Левице Севим Дагделен
Европска унија гура политику проширења у запећак и настоји да потисне утицај Русије на Балкану, док се од Србије очекује да одустане од Косова, каже за Дојче веле посланица немачке Левице Севим Дагделен.
„Циљ је да се Србија примора да одустане од Косова и зато се користе приступни преговори. И ту ЕУ повређује сопствене критеријуме. Такав наступ институција ЕУ није утемељен ни у чему јер и даље постоје чланице ЕУ које не признају проглашену независност Косова“, рекла је она.
Са тим у вези, Дагдален сматра да је проблематично што ЕУ недвосмислено не осуди великоалбанске планове.
Годинама је, како каже, окретана глава и пред растућим исламистичким утицајем на Косову кроз пројекте саудијских мецена.
Тешко је, према њеним речима, отети се утиску да се користе сва средства како би се потиснуо руски утицај на Балкану, да се пре свих Србија сурва у нове сукобе, да се руским пројектима постави што више балвана на пут, како можемо да видимо на примеру гасовода Јужни ток.
„Да кажем јасно: ЕУ покушава да примора Србију на одустајање од Косова и учешће у Хладном рату против Русије. Па и онда би било потпуно неизвесно да ли би Србија заиста приступила ЕУ“, каже немачка политичарка.
Говорећи о идеји ЕУ у више брзина, Дагдален каже да она већ постоји и да ће се тај тренд појачати и парадоксално угрозити заједништво у ЕУ.
“Он ипак не значи бољу приступну перспективу за Србију. Под постојећим условима је велика опасност да у случају приступа дође до додатних социјалних затезања. У том светлу је еуфорија око ЕУ потпуно непримерена“, каже она.
На примеру Грчке се, како каже, може видети како институције ЕУ и Европска комисија брутално доприносе потпуном руинирању једне земље и гурају читаво становништво у беду и сиромаштво.
Дагдален сматра и да се ЕУ налази у таквом стању да ако би сада требало сама себи да приступи, имала би велике проблеме да испуни критеријуме, а највећи дефицити на нивоу ЕУ постоје управо у владавини права и демократији.
С једне стране се у ЕУ не назире промена социјалне политике, са друге се у питањима проширења и суседске политике ЕУ оријентише на учвршћивање фронта према Русији и тако ствара нове конфликте у Европи уместо да отвара перспективе за мирна решења.
„Ако се на Балкану следи једино циљ да се државе терају на прикључење санкцијама ЕУ против Русије, онда се те државе гурају у нове поделе“, каже она и додаје да то нема везе са социјалним и демократским перспективама.
Осим тога, како наглашава, политика проширења која превасходно следи интересе великих концерна из Немачке и Француске нема будућност.
Извор: Новости