Приче из Великог рата: Смрт два брата

категорија Подсећања / дана 08/06/2017 у 22:37 часова /
Драгош Поповић дипл. агроном, писар Монополске управе резервном поручнику и ађутанту IV батаљона, IV прекобројног пука. Драгољуб Драгиша Поповић, правник, рез. наредник IV прекобројног пука Дунавске дивизије. Погинули 8. и 9. септембра на Мачковом камену.

Драгош је био резервни потпоручник IV прекобројног пука. У овај пук он је дошао као редов још у почетку прве мобилизације. Завршивши школе у Чешкој а потом добивши диплому школованог економа са Лајпцишког универзитета 1912. године, ступио је у ђачку чету а кад беше објављен српско-турски рат он је као редов распоређен у 4. батаљон IV прекобројног пука. Са овим пуком је освојио Једрен, а касније учествовао и у свим борбама српско-бугарског рата због чега је добио официрски чин. Као резервни потпоручник, учествовао је у биткама у Шапцу, Срему, Дрини и Мачковом камену где је и погинуо 8. септембра 1914. “ …и већ је све готово.

Нова малена хумка свеже земље још је само показивала где почивају јуначке кости младог јунака. А украј те свеже хумке стајао је немо и укочено у крстић, гледао брат онога, кога она за вечна времена скрива.

Наједаред се брзо саже, извади писанку и на крстићу својом руком записа:

„Шта ће мени живот, кад сам милог и овако дичног брата изгубио„.

Сузе му у један мах усахнуше, а у очима на место њих севнуше знаци силне жудње за осветом. И жеља му се убрзо испунила. Сутрадан у огорченој борби је његова чета ушла дубље у непријатељске редове. Погинуо је и други брат Драгиша Поповић који је баш те године свршио Правни факултет на нашем Универзитету.

Њихов ојађени отац и не слутећи овако тешку трагедију својих синова беше сутрадан стигао да обиђе своја мила чеда али авај, уместо њих показаше му само две свеже хумке црне земље које једино још са простим малим војничким крстићима показиваху где леже два погинула брата, два славна јунака нашега пука: Драгош и Драгиша

(„Српска застава“ – белешке једног рез. официра 15. 10. 1920.)

*

Извор: Магацин