БРИСАЊЕ ПРЕАМБУЛЕ ИЛИ ПРОГЛАШЕЊЕ ОКУПАЦИЈЕ Пет могућих решења за Косово у новом Уставу
За око пола године Србија би требало да донесе стратешки план око Косова – да дефинише своја права и циљеве када је реч о покрајини, потребе Срба који живе на КиМ, али и да прихвати да о томе одлучују и косовски Албанци. Другим речима, мора да буде спремна на компромис. Све ово је у инагурационом говору најавио нови председник Александар Вучић и то у тренутку када се припрема промена Устава.Вучићева најава може да се тумачи на различите начине – као увод у брисање преамбуле о КиМ у Уставу Србије, њено мењање по угледу на две Немачке, али и као формирање коначног става Београда о Косову – границе до које би ишли у преговорима са Албанцима и то уз сагласност кључних политичких фактора у Србији и уз бар неопходну подршку опозиције.
– Време је да то подигнемо на национални ниво и да на такав начин о томе разговарамо – навео је он.
Ово је пет могућих решења која би могла да се нађу у новом Уставу:
1. Брисање преамбуле о КиМ
До сада су се помињале две варијанте када је реч о промени Устава која би се односила на КиМ. Прва је брисање преамбуле о Косову, коју је незваничним каналима тражио Брисел. Више саговорника „Блица“ рекло је да је сама преамбула декларативна, да нема правно дејство, али није тешко закључити да би њено брисање послало снажну симболичку поруку.
– Није уобичајено да се доносе устави чије одредбе не одговарају стварном владавинском процесу. Такви устави се називају номиналним, односно фасадним. Полазећи од тога да у тренутку доношења Устава Србија није остваривала власт над Косовом, изузев остатака на његовом северу, јасно је да је Устав имао у виду обавезу средства, а не обавезу циља – истиче Маринковић.
2. Мењање преамбуле о КиМ
Већ дуго се српским властима предлаже мање болно решење, а то је промена преамбуле о Косову, у којој би било наведено да је КиМ део територије Србије над којом она тренутно нема суверену власт. То би заправо био модел сличан оном који је постојао у Уставу СР Немачке, који се од усвајања односио и на ДР Немачку, али је почео да се на тој територији примењује након њиховог уједињења.
– То је хладноратовско решење које суштински није угрожавало право Немаца на уједињену државу. Оно је непримењиво на Балкану и било где другде у демократији – сматра Антић.
3. Доношење уставног закона
Осим у преамбули, која је декларативна, Косово и Метохија се помиње још и у заклетви председника Републике, као и у члану 182, у којем се наводи да ће се суштинска аутономија АП КиМ уредити посебним законом који се доноси по поступку предвиђеном за промену Устава. Мада је Устав донет пре 11 година, такав закон још није донет.
– Треба видети који ће бити резултати дијалога о нормализацији односа, а затим донети закон који ће дефинисати питање КиМ – каже Јањић за „Блиц“.
4. Подела Косова
Чедомир Антић види још неколико решења која се односе на Србију и Косово и Метохију. Једно од њих је историјски споразум Срба и Албанаца.
– Он би се односио на поделу покрајине, без одрицања Србије од Прешева и Бујановца. Север Косова припао би Србији, енклаве би добиле аутономију, а пет светиња би остале под међународно гарантованом јурисдикцијом Србије – наводи Антић.
Он додаје да би једно од решења било и да Србија прогласи окупацију КиМ и обавеже се да ће је једном вратити у свој састав као Јевреји Јерусалим, Хрватска Крајину…
– Ако се Србија одрекне Косова без претходног компромиса и мимо демократске процедуре постаће прва држава у Европи која је то учинила после времена када је Хитлер отимао дрзавама делове њихове територије и народа – истиче Антић.
(Наташа Латковић)
Корисне Везе
СТОП ШИПТАРСКИМ ИЗБОРИМА!
