(ВИДЕО) ГОВОР МИЛИЦЕ СА ОПЛЕНЦА УЗДРМАО СРБИЈУ: Не дам да моје село умре! Вратићу се! Нећу да живим на асфалту!

категорија Вести из Србије / дана 06/06/2017 у 20:31 часова /

БЕОГРАД – Студенткиња Милица Лазаревић је школске 2012/13. проглашена учеником генерације Пољопривредно-ветеринарске школе са Домом ученика у Свилајнцу.

Данас је студент четврте године Пољопривредног факултета на групи воћарство и виноградарство.Са просечном оценом 10, најбољим студентом овог факултета проглашена је марта 2017. Стипендиста је Фонда за младе таленте. Ово је њен говор на свечаној академији поводом 60 година рада Пољопривредно-ветеринарске школе.FOTO: YOUTUBE PRINTSCREEN

Нема човека који је ово погледао, а да се није дубоко замислио над собом, својим пореклом и селом одакле су му потекли родитељи…

Милица, босонога девојчица са села подно Опленца, дошла је преко Велике Мораве, па потом Саве све до Дунава и Земуна и Пољопривредног факултета да се ишколује са оно мало муке што су јој родитељи тешко зарадили и с чим су је послали у свет да им буде на част и понос, да их не обрука, не напусти, него да се врати и њима и свом селу.FOTO: YOUTUBE PRINTSCREEN

– Моја кућа неће да опусти, не дам да расте коров! Нисам годинама учила о земљи и биљкама да бих живела на асфалту – поручила је Милица.– За коју годину, ја се надам, ето мене опет подно Опленца, да садим своје винограде и воћњаке, живим свој сан… Али, биће јако тешко, снови се не остварују тек тако, а и не можете све сами. Села замиру. Не само да нема ко на њиви да помогне, него нема ко ни да одмогне, бар путем да прође… Колико је људи продало све своје на селу, продало земљу, оставило све… отишло у град или далеко у туђину. Воћњаци се суше, земље пате, родитељи умиру сами. Када се врате, глог као рука порасте – поручила је Милица.FOTO: YOUTUBE PRINTSCREEN