После свега, када америчка „комичарка“ Кети Грифин, која је, узгред, и сарадник Си-Ен-Ен-а, позира пред камером држећи у руци фигуру која треба да представља крваву, одсечену главу Доналда Трампа (погледајте овде) – мало је поновити уобичајену флоскулу како „једна слика вреди хиљаду речи“.
Није овде ствар само у томе да је Си-Ен-Ен заклети непријатељ садашњег америчког председника – који, са своје стране, ретко пропушта прилику да, сасвим оправдано, сваки помен ове ТВ мреже пропрати епитетом „лажне вести“.
Није чак реч ни о томе да је, у доба када толико људи страда од исламистичких терориста, који воле да своје жртве, кад год је то могуће, кољу пред камерама – коришћење тог одвратног ритуала у било какве „комичне“ сврхе, не само неукусно, него одвратно, зло и испод сваког моралног дна, чин без икаквог обзира према невиним жртвама које су на тај начин страдале и њиховим ближњима.
Реч је о томе да ова слика, можда боље од било које друге – саопштава једну просту истину: да су глобалиберали (заједно са својом неокон сабраћом) већ дуго у савезу са главосечама.
Код нас су у савезу са њима још од 1990-их, када су ступили у савезе прво са исламистичком влашћу Алије Изетбеговића и његовим муџахединским савезницима/џихад ратницима. До дан-данас, „либерални“ другосрбијански савезници главосеча неће никад у Београду организовати изложбу која показује фотографије муџахедина који су секли српске главе током грађанског рата у БиХ. Као што неће никад организовати изложбе зверстава које су Насер Орић и његова дружина починили у и око Сребренице. Нити ће икад проговорити о Тачију и његовом учешћу у вађењу и трговини људских органа током и после рата на Косову и Метохији. Ни о Харадинају.
Али ће зато, из дана у дан и године у годину, лити крокодилске сузе око измишљеног „геноцида“ у Сребреници, упорно пропагирајући лаж која би требало да зацементира раздор између православаца и муслимана. Или ће, као што су већ учинили, позвати Тачијеву отужну марионету, Атифете Јахјага, да у петак, 2. јуна, у никад деконтаминираном „Центру за културну деконтаминацију“ у Београду изнова износи једнострану пропаганду о „српским злочинима“ на КиМ, никад не помињући зверства која су утрла пут нарко-држави „Косово“, никада не дигавши ни прст док је била „председница“ да српске енклаве на КиМ већ једном престану да буду конц-логори на отвореном.
Њима, глобалибералима, и у западном свету и у Србији, не сметају одсечене српске или хришћанске главе. Никад нису показали да им сметају. Напротив – очигледно је да они такве ствари одобравају. И да им није било довољно. Јер, распаљујући виктимолошку психозу међу исламистичким и необалистичким екстремистима у БиХ и КиМ, они заправо правдају те терористичке злочине и подстичу будуће сличне злочине. И њима и џихадистима је хришћанство непријатељ број један.
Као што је истакнуто у једном ранијем чланку на ФСК, још је 2003. 19. септембра 2003. вашингтонска Међународна асоцијација за стратешке студије (International Strategic Studies Association – ISSA) издала специјални извештај под насловом: “Контроверза око Сребренице постаје све више политизована, изазивајући све веће етничке поделе и појачавајући притисак на мировне снаге”. Извештај је издат поводом отварања Меморијалног центра у Поточарима, око чега је направљена велика медијска помпа, највише због доласка тадашњег америчког председника Била Клинтона, који је свечано отворио Меморијални центар. Председник ISSA, Грегори Коупли је тада у извештају оценио да би, „према обавештајним подацима из исламистичких извора, меморијал требало да постане место ходочашћа и годишњег окупљања за радикалне исламисте у Европи“.
То тако функционише – измишљени геноцид као и измишљени „српски злочини“ – без поштеног, транспарентног и отвореног преиспитивања доказа, служе заправо само једној сврси: додатној радикализацији муслиманског становништва на овим и другим просторима и све већој међуверској омрази. Глобалиберали и другосрбијанци су део те подле завере, и уопште више није важно ко је од њих корисни идиот, а ко свесни зликовац. Ефекат је исти.
Зашто се сада, преко америчке „комичарке“, озваничава исламистичко-неолибкон фатва против Трампа? Првенствено зато што је Трамп још увек (политички и биолошки) жив и и даље има дрскост да инсистира на ономе од чега је Обама свесно бежао: да именује појаве и починитеље правим именом и да нешто конкретно по том питању и предузме. Зато што отворено говори о „радикалном исламском тероризму“ односно „исламистичком екстремизму“, што је термин који је употребио у свом говору у Саудијској Арабији. Зато што жели савез са Русијом на том плану – што је једини савез који би био иоле делотворан на глобалном нивоу. Зато што му је важнија (истинска) борба против тероризма од (наводне) борбе против климатских промена и наметања (лажних) хуманистичких вредности другим народима и културама.
Треба игнорисати покушаје моралисања од стране немачких глобалиберала попут Зигмара Габријела („Свако ко убрзава климатске промене слабећи заштиту околине, ко продаје више оружја у зонама конфликта и ко не жели политичко решење верских конфликата угрожава мир у Европи“) и Мартина Шулца („Трамп уништава западне вредности и подрива међународну сарадњу… Неко мора да се супротстави таквом човеку, чија је идеологија поновно наоружавање“). Њима Трамп највише смета као конкуренција. Немачки црквени великодостојници већ неко време осуђују огроман пораст у немачком извозу наоружања. Прошлог децембра је Карл Јустен, копредседавајући немачке католичко-протестантске заједничке конференције о Цркви и развоју, назвао немачку продају оружја у вредности од 760 милиона евра Саудијској Арабији и 1,7 милијарди евра Катару „потпуно неприхватљивим“, с обзиром да Катар „масовно крши људска права и подржава исламисте широм света“, а обе земље су умешане у рат у Јемену, где се „гази међународно хуманитарно право“, и где је погинуло 10.000 људи. Дакле, могло би се рећи да је немачком политичком естаблишменту жао што они нису ти који са Саудијцима склапају споразуме о продаји оружја у вредности од више стотина милијарди долара – него Трамп.
Дакле, далеко од тога да је Трамп савршен. Ипак, није Трамп тај који је започео беспоштедни грађански рат у Сирији, нити бацио Либију у крваву анархију, нити подржао неонацистички пуч у Кијеву – већ је то урадио немачком и бриселском естаблишменту омиљени Обама. Није Трамп разбијао Југославију, него Немачка. Није Трамп довозио муџахедине и „пребрендирао“ терористе ОВК у „демократе“ – него немачком и бриселском естаблишменту вољени Бил Клинтон, уз активно суфлирање ништа мање вољене Хилари.
А екстремисти разних врста су тако згодни за дестабилизовање других држава, ширење несигурности, неоколонизацију, увођење полицијских држава и тоталитарног надзора у сопствене средине. И сад треба тамо неки Срби или Руси да томе стају на пут, а неки тамо Трамп, обичан трговац некретнинама и звезда ријалитија да њима објављује истински рат?
Када су глобалистичке неолибкон „вредности“ угрожене – и сечење главе је дозвољено. Па чак и „комично“.
Не треба се заваравати: то је врста непријатеља с којим имамо посла.
П.С. У међувремену се „комичарка“ јавно „искрено извинила“ за свој поступак, док га је Си-Ен-Ен осудио, изјавивши да је „одвратан и увредљив“, и да им је драго што се извинила и што су спорне фотографије уклоњене. То су одличне вести – али не зато што је то „доказ“ да се Си-Ен-Ен променио, него зато што је „алтернативна јавност“, првенствено независни и антиглобалистички медији, постала довољно снажна и утицајна да издејствује оваква тактичка повлачења. Оцена свих умешаних у ову одвратну аферу остаје непромењена.
