Живе и школују се у Србији, а на српском ни реч не знају да кажу!

У изради нови наставни план и програм за ученике припаднике националних мањина у нашој земљи

Средња школа у Прешеву Фото Ј. Стојковић

АЛБАНСКИ ђаци у Прешеву, Бујановцу и Медвеђи често дођу и до средње школе, а да не знају ни реч српског да изговоре. Ситуација није боља ни са мађарским ученицима на северу земље. Иако у првом, другом и осмом разреду уче српски по два часа недељно, а у осталим разредима по три часа, не знају ни да се споразумеју на српском.

Овако алармантна ситуација показала је и да наставни планови и програми по којима уче српски као нематерњи нису испунили ниједан од зацртаних циљева, те да се нешто хитно мора мењати. Због тога је оформљена радна група која израђује нови наставни план и програм за ученике, припаднике националних мањина, који српски уче као нематерњи.

– До сада су на исти начин српски језик учили сви – и ђаци хрватске и бошњачке националности, као и припадници албанске или мађарске националне мањине. Сада правимо два програма, један за оне који не говоре словенске језике, мађарски и албански, и други, напреднији, за говорнике словенских језика. По напреднијем програму учиће и деца румунске националности која су добро интегрисана у заједницу, па је њихово знање доста веће – објашњава за „Новости“ Дејана Милијић Субић из Завода за унапређивање образовања и васпитања, која је укључена у израду нових планова и програма. – Национално тестирање које је рађено пре две године у Бујановцу, Прешеву и Медвеђи показало је веома низак ниво познавања српског језика код ученика којима он није матерњи. Упркос веома великом фонду часова, они и до средње школе дођу, а да не знају да се споразумеју на српском, да не знају ни две-три речи да кажу. То их касније спречава да остваре своја грађанска права, да се запосле у државој управи, да попуне било који формулар ван своје општине, да наставе школовање.

Наша саговорница каже да се знање српског језика, међу мањинама које живе у изолованим срединама, значајно погоршало од распада СФРЈ и сукоба који су уследили.

О драматичном непознавању српског језика на северу и југу Србије говорио је на седници Националног просветног савета проф. др Александар Јерков, који је такође члан радне групе. Он сматра да су држава, као и историјске прилике у којима живимо највише криви за овај проблем.

– Трагично је њихово непознавање српског језика. Ови ђаци када уђу у разред не знају ни реч, наставника разумеју као што би га разумео Кинез – каже проф. Јерков. – Они морају да уче све из почетка, а план је да у петом разреду науче 150 нових речи, што је у складу са међународним стандардима учења језика.

Проф. Јерков најављује да ће, после скенирања ситуације на југу Србије, радна група ићи на север, у претежно мађарске средине, где ситуација није ништа боља.

НАСТАВНИЦИ ПРОБЛЕМ

ОСИМ наставних планова и програма, за непознавање српског језика крив је и лош наставни кадар – објашњава Дејана Милијић Субић. – Српски језик предају наставници других предмета, углавном да би допунили фонд часова. Често су то људи који уопште не говоре српски или, ако знају српски, не знају језик средине у којој су. А закон прописује да морају да знају бар 30 одсто језика националне мањине којој предају.

*

Извор: Новости