Храмовна слава у манастиру Светог Николаја у Лозници

Свети Николај Mирликијски Чудотворац је један од најпоштованијих светитеља у Православљу. Његов спомен Света Црква свечано празнује два пута годишње, али и свакога четвртка у недељи, заједно са светим апостолима. У српском народу је спомен преноса моштију светог Николаја из града Мире Ликијске у град Бари у Италији (9/22. мај) познат као “Летњи свети Никола“.

Овај празник је храмовна слава манастира Светог Николаја Мирликијског у Лозници. Своју храмовну славу манастир је свечано прославио Светом Архијерејском Литургијом којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Артемије. Епископу Артемију су на Литургији саслуживали:  Његово Преосвештенство хорепископ старорашки и лознички Г.Г. Николај, Његово Преосвештенство хорепископ хвостански и барајевски Г.Г. Наум и 14 свештенослужитеља епархије. Овом свештеном сабрању присуствовало је око 250 верника а многи од њих су се сјединили са Господом кроз Свето Причешће.

Након Литургије Владика Артемије је извршио чин резања славског колача и благосиљања жита које су у част Светог Николаја принели сестринство манастира, ктитор манастира Милоје Стевановић из Чачка и овогодишњи домаћин славе Зоран Шпајаковић из Чачка. За следећу годину пријавио се Саво Стевановић из Драгачева.

У свом кратком обраћању пастви Владика Артемије је честитао славу сестринству манастира и свим свечарима а присутнима пожелео да свети Николај буде на помоћи. Верном народу се архипастирском беседом обратио Владика Наум. У својој веома надахнутој беседи Владика Наум је говорио о Васкрсењу Христовом као победи Господа Христа над грехом, смрћу и ђаволом, победи која је људима отворила рај као и о лепоти душе Светог Николаја. При томе је Владика ставио акценат на борбу Светог Николаја за чистоту Светог Православља:

“Још да кажемо нешто што је врло битно. Он је био ревносни браниоц свете Вере Православне, учесник Првог васељенског сабора у Никеји. Ту се жестоко борио против Арија који је хулио на Господа – да је Он створење и да је било времена када га није било. Борио се он речима против њега, али, када речи нису помогле, он му шамар опали на сабору. Тако је показао своју ревност за Веру Православну. Сагледао свети Николај колико је јерес душегубна, колико људских душа она може да убије и као да му је рекао: “Несрећниче, толике људске душе одводиш у пакао својим јеретичким учењем. Ево ти што си заслужио“. Тај шамар – то је његова књига коју ми читамо и вреди као неко апологетско дело светог Василија Великог или светог Атанасија Великог – тај његов шамар.

Да се угледамо на његов пример, па да и ми данашњим аријанцима најновијим – екуменистима, опалимо шамар. То је ограђивање, браћо и сестре, прекид литургијског и административног општења са њима. То је њима најбољи шамар. Тог шамара се они највише плаше. Ја верујем да је шамар Светог Николаја највише поучио Арија. И овај наш шамар који ми дајемо екуменистима ограђивањем, то је њима најбоље учење. Нема бољег начина да се одбрани света Вера Православна. Не можемо ићи у екуменистичке храмове и тражити да нам Господ сачува Православну Веру. Не можемо тако. Зна се како се брани вера – прекид општења са њима и препустити их Богу. Молити се Богу да им Бог просветли разум, да их врати на прави пут. Не осуђивати их, не мрзити их, али се од њих оградити. Нема исправнијег пута у овом тренутку. Сви који тамо иду греше, немају љубави према Богу. Није то богољубље, није то љубав према вери, то је издаја Православља. Ако хоћемо да сачувамо Свету Веру Православну, морамо тим путем да идемо. Нека екуменистички епископи и свештеници остану без народа. Тада ће се опаметити, тада ће пропасти Унија коју су тајно потписали, као што су пропале Лионска и Флорентинска унија. Тада народ није пристао, бојкотовао унију – и пропала унија. То је пут браћо и сестре.

Нека би нам Господ, молитвама Светог Николаја, дао снаге и љубави да идемо Његовим путем, путем Светих отаца, браћо и сестре. Ми смо Свету Веру Православну примили од Светога Саве, Светога Николаја, Светог Јустина као чисто злато. Злато да предамо нашим потомцима а не бакаруше, не камење, не блато. Злато смо примили – злато да дамо. Одговараће сваки од нас шта је учинио у одбрани вере у овом тренутку. Појединачно ће сваки дати одговор. То да знамо“ – нагласио је владика Наум.

Уследила је трпеза љубави за све присутне током које је сестринство манастира приредило пригодан програм.

Инфо служба

Прочитајте транскрипт беседе изговорене на Литургији.

Извор: ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ