Бриселски дуел: предвиђа се да ће осма рунда бити одлучујућа

Осма рунда Бриселских преговора, предвиђена за 2. април, по свој прилици ће бити последња у овом формату. Главни покровитељ дијалога Кетрин Ештон, Високи комесар ЕУ за међународне односе и безбедност, то је и саопштила. “Биће то последњи сусрет за разматрање садашњих питања” – изјавила је она, стављајући до знања да резултат преговора зависи од тајних консултација, које спроводе Премијер Србије Ивица Дачић и шеф косовске владе Хашим Тачи. По доступним информацијама, баронеса Ештон је била крајње разочарана последњим сусретом који се одужио на више од 12 часова, али није означен конкретним резултатима. По сликовитом опису косовског журнала “Коха Диторе” који излази на албанском језику, сабеседници нису могли саопштити новинарима чак ни то, да ли се налазе “близу или далеко” од жељеног споразума[1]. И сада Ештон сматра питањем части, постизање споразума на следећој рунди. О неопходности “великог напретка у дијалогу” изјаснио се и амбасадор САД у Београду Мајкл Кирби.[2]

Специјални изасланик ЕУ на Косову Семјуел Жбогар, није настројен тако оптимистички. Он је само саопштио да се “нада” потписивању споразума, који би значио “победу за обе стране у дијалогу”.[3]

Решеност САД и ЕУ да што је могуће пре “заокруже” дијалог Београда и Приштине, не обећава ништа добро за српску страну.Као што показује искуство регулисања балканских питања из последње две деценије, управо су Срби губитници у оваквим тркама. И у Дејтону 1995. године, и у Рамбујеу 1999. године, и у Бечу 2006/2007. године, југословенско-српској страни се ултимативно предлагало прихватање споразума, чији су параметри раније одређени од стране запада.

По расположивим информацијама може се утврдити да ће се аналогна процедура користити и у Бриселу.ЕУ је од Хашима Тачија већ добила сагласност за нацрт споразума, што баронеси Ештон омогућава да Ивицу Дачића оптужи да не жели компромис. При том се ниво уступака странама уопште не може поредити. САД и ЕУ од Београда траже, као минимум, да пристане на потпуно укидање постојећих структура и органа самоуправе косметских Срба. Приштини је дозвољено да пође само на “козметичке” уступке – између осталог да се сагласи на учешће косовских Срба у именовању судија у општинама северног Космета.

На шта може да рачуна српска страна у насталим околностима? У извесној мери на традиционалне противуречности у табору косметских Албанаца. Тај фактор може да поремети усаглашени споразум Брисела и Приштине – али то је више теоретски. На косовској политичкој сцени заиста расте незадовољство начином деловања Хашима Тачија и његове Демократске партије Косова. По сведочењу журнала “Коха Диторе” премијер је својим коалиционим партнерима “блокирао” приступ информацијама о току преговора у Бриселу, укључујући и Беџета Пацолија – пружајући им само “селективне информације”. Једини изузетак Хашим Тачи је учинио према старом ратном саборцу из ОВК Рамушу Харадинају. Последњи је од премијера добио званичну ауторизацију да се придружи преговарачком процесу. Званични представник кабинета је саопштио да је настала ситуација “питање поверења”. “Ако изузмемо Демократску партију Косова, руководство других политичких партија у коалицији нема искуство у преговорима и не може да схвати осетљивост процеса или важност чувања информација. На пример, објављивање информација пре него што су оне представљене у Бриселу, има импликације за косовску страну. Веома мали број људи то схвата” – каже се у саопштењу.[4]

Како наводи “Коха Диторе”, унутарполитичке страсти у Приштини су се толико разбуктале, да је Хашим Тачи био приморан да обавести посланике косовске скупштине са садржајем бриселских преговора. Међутим, његов реферат очигледно није био уверљив за опозицију. Између осталог, у радикалном покрету “Самоопредељење” су убеђени да Бриселски преговори крше косовски устав, пошто имају на дневном реду питање о статусу северног Косова – другим речима подривају територијалну целовитост “Републике Косово”.[5]

Међутим, противуречности у косовском табору саме по себи не ометају Хашима Тачија да потпише завршни споразум, јер га подржавају амерички и европски ментори “косовског пројекта”, у првом реду Немачка.Није случајно баш уочи последње рунде Бриселских преговора, пожурио да се изјасни и шеф Комисије за међународне односе Европског парламета, Немац Елмар Брок. По његовом мишљењу, независно од потписаног споразума, “последњи услов” за пријем Косова и Србије у ЕУ ће постати њихово “узајамно признавање”. Како подвлачи приштински часопис EpokaeRe, допунску тежину овој изјави даје и чињеница да хер Брок представља Хришћанско-демократски савез федералног канцелара Ангеле Меркел.[6]

Остаје да се надамо да ће Београд у одлучујућем тренутку показати чврстину и одбацити потписивање једностраних докумената. Током претходне, седме рунде преговора, Ивица Дачић је успео да обори потписивање крајње неугодног споразума. По признању Хашима Тачија, његов опонент није пројавио “добру вољу” и “одбацио је предлог владе Косова”.[7]

Међутим, по другим изворима, потписивање завршног споразума 2. априла је упркос свему, потпуно реално. Према тој верзији, Ивица Дачић је већ дао принципијелну сагласност за реорганизацију српских органа самоуправе на северу покрајине, али су и он и Тачи одлучили да “ту чињеницу” прикрију од јавног мњења. Усаглашени текст документа предвиђа функционисање десет локалних заједница на северу Космета, са српском већином. Шест од њих већ постоје у овом тренутку, а још четири ће бити створене. При том, у складу са овим тумачењем, престојећа осма рунда преговора која ће се одржати 2. априла, представљаће чисто технички проблем – механизам преласка горенаведених локалних заједница са “српског система” на “косовски систем”.[8] Било како било – нећемо још дуго чекати.

Петар Искендров / Фонд Стратешке Културе