ПРОГОН МОНАХА ИЗ СВЕТОГОРСКОГ МАНАСТИРА КУТЛУМУШ

Православна јавност са узнемирењем прати актуелна дешавања на Светој Гори и развој ситуације о којима извештавају махом грчки и руски православни портали о томе како је више од 50 светогорских келија применом 15. канона Прво-другог Константинопољског сабора прекинуло молитвено општење са надлежним епископом тј. Патријархом константинопољским Вартоломејем као одговор на усвојене документе „Критског сабора“ и његово све отвореније и учесталије екуменистичко деловање. Уз ове вести, поменуто је да се иста одлука очекује и у два светогорска манастира, без икаквих назнака која би то два манастира могла бити. У ишчекивању вести на које светогорске манастире се односи наведена најава, захваљујући извештавању портала Агионорос.ру недоумица је делимично отклоњена решена. Наиме, најновијим саопштењем и поступцима манастира Кутлумуш постало је извесно да тај манастир није један од оних који су најавили примену наведеног канона 15.

Према извештају овог портала реч је о одмазди према монасима који су одлучили да не присуствују богослужењима на којима се помиње константинопољски патријарх Вартоломеј, у преводу званичног саопштења, из братије манастира Кутлумуш,  веома уопштено се наводе разлози санкционисања ових монаха, а као санкција изриче се прогон.

Најновије саопштење наводи на утисак да је братија манастира која се оградила од тројице монаха „бунтовника“, заборавила једну битну чињеницу. Наиме, марта месеца прошле године, игуман манастира отац архимандрит Христодул је у име манастира Кутлумуш упутио писмо Светом Киноту Свете Горе у којем је наведено да се изражава забринутост након увида у документа Свеправославног сабора, где  наводи да „насупрот оптимистичким тоновима предсаборских текстова, наилази на  дилеме  које додирују теолошки садржај патристичког наслеђа“. Том приликом је изражена забринутост нарочито због документа „Односи Православне Цркве са осталим хришћанским светом“ за који  је речено да је  очигледно плод екуменистичког дијалога, и  да из њега следи да Једна, Света, Саборна и Апостолска Црква признаје неке друге хришћанске цркве, са којима може или не мора бити у општењу и да након што се призна нека хришћанска заједница за Цркву, теологија постаје неки прост привезак црквености.

Узевши у обзир да су Саборска документа која су „изазвала забринутост“  игумана и братије манастира усвојена на Критском сабору у најгорем могућем облику, поступци „правоверне“ братије манастира Кутлумуш су више него зачуђујући. Ако се на поменутом Сабору усвојило све што је у том тренутку могло да се усвоји како би укаљало Православну веру, а тројица „бунтовних“ отворено изражавају незадовољство тим поводом, питање је због чега се онда санкционишу ова три монаха? Да ли то „светогорска со“ губи на снази?

У наставку преносимо најновије званично саопштења манастира Кутлумуш о „бунтовним“ монасима:

1. „Од давнина до данашњих дана је очигледна чињеница да је концепт манастирског монаштва немогућ без духовног и литургијског заједништва. Стога неприкосновено правило у манастирској традицији је заједничко учешће у Литургији, које такође изражава духовно и ментално јединство. Не постоји могућност да монах у општежићу једног манастира одлучи да прекине духовно заједништво са братијом, а да и даље остане у манастиру, јер се самим прекидом Литургијског заједништа исти  сам искључио од братије.
2. То се догодило и са бившом браћом. Они су се сами изоловали из општежића и манастир их је искључио.

Треба напоменути да ови монаси нису прибегли само само престанку комуникације са осталиммонасима. Користећи снисходљивост игумана и других монаха предузимали су и друге антиканонске мере које су допринеле конфузији и анксиозности (нису присуствовали Светим Литургијама и заједничким оброцима, уз сталне покушаје да међу осталим монасима и ходочасницима пропагирају своје ставове објављене на личним веб страницама, одбијање да се појаве на  на састанку са старцима манастира, напуштали су манастир и одлазили на путовање без да су обавестили игумана манастира и за то добили његову дозволу, закључавали су своје келије и чинили друге ствари незамисливе за монашки живот).

3. Одлука да се протерају односи се само на три монаха нашег братства у општежићу, а не старце који живе у келијама манастира  Кутлумуш (келије имају статус релативне аутономије и њихови монаси се не сматрају припадницима општежића).
4. Апсолутно се слажемо да се светим канонима не намеће послушност у питањима вере. То значи да ако је неко убеђен да братија (којој припада) одступа од праве вере, он је слободан (према светоотачком предању) да прекине везу са братијом и да је напусти, али он нема право да сво братство наводи на тај пут. Тврдоглаво пружање отпора, хвалисање наводног херојства и популистичке  жалбе – понашање је супротно православној вери и моралу. Изузетно неозбиљно и опасно је називати овакву врсту понашања „исповедањем вере“ и ове монахе јунацима, и на тај начин  супротстављати се  другој браћи  која воде добру борбу.
5. И на крају, наш самоуправни манастир као институција Свете Горе, не испуњава ничије наредбе и није подлегао спољном притиску по било ком питању. Наш избор је – да говоримо истину и по њој поступамо, без мржње према онима који износе клевете „.

После свега, остаје нејасно да ли је заиста манастир Кутлумуш подлегао спољним притисцима, ако се узме у обзир чињеница да је основ „непослушности“ монаха ограђивање од надлежног епископа тј. Патријарха Константинопоља  имајући у виду његову све учесталију активну улогу у промоцији свејереси екуменизма, а нарочито Критског лажног сабора. Наиме, пар месеци уназад патријарх Вартоломеј је упутио претеће писмо архиепископу Еладске Цркве, Јерониму, покушавајући да утиче на унутрашње ствари једне помесне цркве, инсистирајући на прихватању одлука тог неславног сабора, претећи својеврсном „сечом архијереја“, када је  „на зуб узео“ два архијереја,  митрополита Амвросија Калавријског и митрополита Серафима Пирејског, тражећи да буду кажњени (екскомуницирани уколико се оглуше на опомене) због њиховог изразито антиекуменистичког става и јавног критиковања одлука озваничених на сабрању у Криту. „Листи за одстрел“ придодат је и солунски професор и протојереј Теодор Зисис, који је тада на захтев патријарха Вартоломеја, такође требало да буде санкционисан.

Подсећамо да је акција „великог спремања“ санкционисањем монаха који су се јавно и отворено побунили против екуменистичких одлука озваничених на „Великом Свеправославном Сабору“ одржаном на Криту у јуну 2016. године започета непосредно након сабора, током јула месеца прошле године, када су четворица монаха из Хиландара – Дамјан, Онуфрије, Лука као и искушеник Данило милошћу Божјом и Царице Небесне „санкционисани“ најстрожом казном – прогоном, под оптужбама о непосушности и разним другим неким наводним преступима, а заправо због исповедања Православне Вере и јавног неслагања са одлукама сабрања на Криту.

Извор: Православље живот вечни