Римокатолици и египатски Kопти ближи унији

Према извештавању медија блиских Ватикану, Папина посета Египту дана 28. априла 2017. године обележена је значајним кораком напред у правцу екуменистичких (- прецизније унијатских  – прим ПЖВ) односа „Римокатоличке цркве“ и „Коптске православне цркве“.

Амерички римокатолички портал NCR преноси да је приликом сусрета у „Катедрали Св. Марка“ у Каиру потписана заједничка декларација римског папе Франциска и коптског папе Тавадроса 2.  од  28. априла 2017. године у којој стоји да су верске организације ових предстојатеља сагласне да чин крштења обављен у некој од њих буде признат  као важећи у случају одлуке да неко од припадника једне од ових верских организација пожели да пређе у другу.

„Ми, једне душе и срца, ћемо искрено настојати да се не понавља крштење које је обављено у некој од наших Цркава за особе које пожеле да приђу другој од ове две“ стоји у декларацији двојице папа уз напомену да је таква одлука наводно резултат њихове послушности Светом Писму – „Ово исповедамо у послушности Светом Писму.“

Потписивање ове декларације било је изненађење за многе. Наиме, оваква декларација уопште није ни била предвиђена протоколом папине посете Египту, па је тако у интервјуу пред пут, Рон Робертсон, заменик директора Америчког бискупског комитета за екуменистичке и међурелигијске односе, иначе један од стручњака за односе две цркве, изјавио за овај амерички портал да не очекује договор по питању признавања чина крштења, наводећи да је то врло деликатно питање две цркве и да је могуће да ће оно бити размотрено у делу разговора који ће бити затворен за јавност.

Потписивање декларације је уследило након што су два предстојатеља упутила јавну поруку приликом посете катедрали у којој се пре пар недеља током молитве догодио терористички напад у којем је страдало више људи. Том приликом папа Франциско се обратио коптском папи Тавадросу речима да се римокатолици саосећају са „коптским православцима“ у њиховој патњи истичући: „Ваша патња је и наша патња. Трудимо се да се супротставимо насиљу, проповиједајући и сијући доброту, његујући слогу и чувајући јединство, молећи се да све ове жртве отворе пут за будућност пуног општења међу нама и мира за све.

У обраћању папи Франциску, коптски папа Тавадрос је изјавио да се Египћани солидаришу са патњом његовог народа. Овом приликом, Тавадрос се захвалио папи Франциску на томе што својом посетом Египту подражава Франциска Асишког који је такође као „ходочасник мира посетио Египат током петог крсташког похода у 13. веку“, додајући да је ова посета „један од најважнијих корака у међукултуралном дијалогу у историји, у дијалогу који је данас обновљен Вашом посетом која потврђује чињеницу да је дијалог пут и мост који уједињује народ и да је то трајна нада људи кроз векове.“

Након потписивања декларације, Франциско и Тавадрос су предводили заједничку молитву за коптске жртве насиља у Египту.

Портал НЦР даље наводи да је овој церемонији присуствовао и Патријарх константинопољски Вартоломеј, а да је током службе тумачен одељак „Беседа на гори“ из Јеванђеља по Матеју као и да је на крају заједнички изговорена молитва „Оче наш“.

„Коптска православна црква Александрије“ представља мањинску групу у Египту у којем 90% од око 92 милиона становништва чине мухамеданци.

Подсећамо да се прошлог месеца ове године у Египту догодио терористички напад током молитве у монофизитском коптском храму у Каиру у којем је настрадао велики број људи, а интернет портали и друштвене мреже биле су преплављене фотографијама са церемонија „коптских православаца“ из Египта као и порукама водећих екумениста данашњице из српске и других помесних православних цркава којима се изражава сапатња са „мученичким коптским православцима“. Поред тога, ових дана на порталима Српске Православне Цркве  – „ТВ Храм“ и „Беседа“, коју су пренели медији и друштвене мреже објављена је и наводна порука Архиепископа Марка Берлинског из Руске Православне Заграничне Цркве о страдању „хришћана“ у Индији и Ираку, у којој се спомиње страдање стотине „хришћанских“ храмова и људи, у којој се позивају православни на молитву за тај народ уз напомену „Будите уверени да приносите молитву телу Христовом, посебно кад су у питању браћа, сестре и деца у Ираку.“

Монофизитство (гр. Μονη φυσις – једна природа) је јерес коју је проповедао цариградски архимандрит Евтихије, учећи да је Христос има само једну – божанску природу, „јер је Христос само привидно узео људско тело.“ У борби против монофизитске јереси Православна Црква је добила много светитеља-исповедника и мученика као што су св. Флавијан Цариградски, св. Лав папа римски, св. Протерије Александријски и многи други.

Сабор који је сазвао св. Флавијан Цариградски 448. године осудио је Архимандрита Евтихија као јеретика, да би наредне године Диоскор Александријски председавао тзв. разбојничким сабором који је сазвао цар Теодосије и на којем је Евтихију враћен ранији положај, док су противници јеретика Евтихија екскомуницирани. Након смрти цара Теодосија сазван је Четврти Васељенски сабор у Халкидону на којем је Диоскор осуђен као јеретик, а сабор у Ефесу као разбојнички уз образложење да је Диоскор епископима претио смрћу уколико изостану са сабора и не буду сагласни са његовим одлукама, а одлуке разбојничког сабора су поништене, те је потврђен став у Кирила Александријског о постојању две уједињене природе у Христу. Међутим, монофизитско јеретичко учење је опстало и до данас, па тако данас на простору од Блиског Истока, па све до Индије постоје тзв. „антихалкидонске“ групе  обједињене именом „Древнохришћанске цркве“ коју чине „Коптска православна црква“ са седиштем у Александрији, „Етиопска православна црква, „Еритрејска православна црква“, „Јерменска апостолска црвка“, „Сиријска православна црква“ са седиштем у Антиохији и „Индијска православна црква“.

Орос Четвртог Васељенског Сабора у Халкидону

„Свети и велики Васељенски сабор, по благодати Божијој и заповешћу најпобожнијих и христољубивих наших царева Валентинијана и Маркијана Августа, окупљен у Халкидону, Митрополији области Витиније у мученичком храму Свете и добропобедне мученице Јефимије, одлучио је ниже изложено:

…И тако, следујући Светим Оцима, сви сагласно поучавамо исповедати једног и истог Сина, Господа нашег Исуса Христа, Њега истог и савршеног по Божанству и Њега исто савршеног по човечанству, и Њега исто истинитог Бога и истинитог Човека, из разумне душе и тела, једносуштног Оцу по божанству, и Њега исто једносуштног нама по човечанству, у свему подобног нама осим греха, рођеног од вечности од Оца по божанству, и Њега истог у последње дане ради нас и ради нашег спасења од Дјеве Марије Богородице по човечанству. Њега једног истог Христа, Сина, Господа, Јединородног, у две природе несливено, неизменљиво, нераздељено, неразлучно познатог (грч: άσυγύτως, άτρέπτως, αδιαιρέτως, άχωρίστως), тако да сједињењем није нарушена разлика природа, већ је шта више, сачувано својство сваке природе и сједињује се у једно лице и једну ипостас – не у два лица раздвојеног или раздељеног, већ Њега истог једног Сина Јединородног, Бога Логоса, Господа Исуса Христа, као што нам испрва (објавише) пророци за Њега, и као што нас сам Господ Исус Христос научи и предаде нам Символ Отаца.

Када смо тако са сваком брижљивошћу и складношћу то изложили, Свети и Васељенски сабор је одлучио да ником не дозволи да другу веру произноси или пише или саставља или домишља или да учи друго. А оне, пак, који се усуде да састављају другу веру или да проповедају или уче да предају други Символ онима који желе да се обрате у познање истине из Јелинизма (многобоштва), или из Јудејства или какве било јереси, таквима, ако буду Епископи или клирици, нека Епископима буду туђи (страни) од епископства и клирицима – клира, ако су монаси или световњаци (лаици), они нека буду проклети (анатема).„

Извор: Православље живот вечни