Шифра Ф, или: позови полицију ради дијагнозе

Недавни захтев „једне полицијске управе“ упућен „једној здравственој установи“ да проследи „ажуриране податке“ из досијеа оних који су на лечењу по основу „Ф“ дијагнозе, што је само по себи проблематично, јер значи да већ постоји списак, подразумева и да подаци о нечијем менталном, душевном и емоционалном, па и здравственом стању престају да буду лекарска тајна, што је један од првих закона медицине, па и професионалне тајне

Да је британски принц Хари грађанин Србије, и он би се, као неко ко се пре три године лечио од озбиљних емоционалних последица насталих због мајчине смрти, нашао на листи оних чија би шифра „Ф“ доспела у руке српске полиције.

Недавни захтев „једне полицијске управе“ упућен „једној здравственој установи“ да проследи „ажуриране податке“ из досијеа оних који су на лечењу по основу „Ф“ дијагнозе, што је само по себи проблематично, јер значи да већ постоји списак, подразумева и да подаци о нечијем менталном, душевном и емоционалном, па и здравственом стању престају да буду лекарска тајна, што је један од првих закона медицине, па и професионалне тајне.

Додуше, принц Хари нема „ону“ дијагнозу, јер је у питању дијапазон стања која потпадају под слово „Ф“, па тако и акутни стрес, тј. реакција на тешки стрес и поремећаји прилагођавања, емоционална лабилност, поремећаји понашања узроковани алкохолом, опијатима или чак кофеином и зависност од дувана, депресивне епизоде, агорафобија и остале фобије, опсесивне мисли, хипохондрија, неоргански поремећаји спавања и несаница, ноћни страхови и ноћне море… Сваки оболели од Алцхајмера, Паркинсона са деменцијом био би у том „ажурираном“ досијеу, они анксиозни, они са сексуалном дисфункцијом или недостатком полне жеље, зависном личношћу, што значи и они који манијакално гледају серије или играју игре данима без престанка, коцкари, чак и они који имају манију чупкања длака (да, таква шифра постоји) или специфичне поремећаје развоја говора и језика.

Наравно, полицију вероватно занимају они који би били опасни по друштво, али у пакету се добија све, па и те дијагнозе као што су шизофренија, делиријум, и све оне девијације духа и свести које нису релевантне за безбедност. Али свакако јесу за општи осећај поверења грађана у психијатре и здравствени систем којем се обраћају за помоћ.

Како би то утицало на одлуку Срба, који ионако код психијатра одлазе прекасно, а не превентивно? Можда би принц Хари завршио као бивши директор једне дневне новинске куће, Александар Корниц, назван „душевним болесником“, а чији су „докази“ из клинике за психијатријске болести завршиле у другим дневним новинама и на моћној телевизији са националном фреквенцијом.

Родољуб Шабић је наложио покретање поступка да се утврди кривица у случају Корниц, а исто је учинио и за случај „једне полицијске станице“.

Одавање података пацијената и угрожавање права на лекарску тајну у најмању руку је опасно. Тим чином крши се неколико закона, а каква се тек порука шаље грађанима у земљи у којој је иначе „срамота“ ићи код психијатра — да ли ће сада још мање људи који имају неки проблем да иде код психијатра у страху да њихова дијагноза не заврши у полицији или да ће неко податке да злоупотреби. Можемо и да очекујемо да стране црне хронике буду још крцатије у будућем периоду уз ону чувену „имао је психијатријских проблема али није ишао код лекара“. Ко ће сад да објасни и убеди некога да треба да се јави психијатру кад сутра неко може да извуче из фиоке његов картон.

Примаријус др сц. мед. Војислав Ћурчић, психијатар и психоаналитичар, каже да је право сваког човека и грађанина, било које демократске и уређене земље, да има контролу и чува за себе податке о себи, укључујући податке о свом здравственом стању. То је, у истом духу, регулисано и законима. Зато је недопустиво да било ко поседује податке о здравственом стању грађана, осим на захтев суда.

„Највише ми смета да полиција или било која установа, осим здравствених, располаже подацима о мом или нечијем здравственом стању, или било ком другом интимном податку. Поготову ако се не ради о особама које крше закон. Ако полиција поседује такве податке, било би у реду да се сви грађани побуне против тога јер је то суштина заштите наших основних људских и грађанских права“, каже др Ћурчић.

Он објашњава да је посебно, бар у нашој средини, осетљива категорија дијагноза која почиње словом „Ф“, јер се, према важећој верзији Међународне класификације болести, овим словом означавају „душевни поремећаји и поремећаји понашања“.

„У нашој средини се дијагноза ‘Ф’ углавном везује за теже поремећаје и различите форме ‘лудила’. Зато је, уз непримереност објављивања било чијег здравственог стања, посебно недопустиво да се објављују подаци о особама које имају неку дијагнозу из спектра ‘Ф’ проблема и поремећаја“, каже он за Недељник.

Александра Бубера, спец. психијатрије, сертификовани трансакциони аналитичар, објашњава да је одавање лекарске тајне кршење и етичких и законских норми. С друге стране, сматра да је потребно радити на прецизирању тих истих законских норми.

„У свакој држави, па тако и код нас, оно што пацијент каже лекару остаје међу њима. С друге стране, лекари имају законску обавезу да одређене категорије обољења пријављују надлежном заводу за заштиту здравља и то је такође законски регулисано. С треће стране, професија психотерапеут у нашој држави званично не постоји, па тако не постоји ни закон о психотерапији који регулише ко сме обављати ту делатност. Откривање тајне је дозвољено уколико суд или надлежни етички комитет писмено наложе здравственом раднику да неки од података открије. То се обично дешава у случају судских процеса који не могу бити разрешени уколико се у обзир не узму и ти подаци“, каже она за Недељник.

Један од момената када вам стручњаци улазе у главу јесте и одлазак на разговор на посао. Различити тестови личности, психотестови или тзв. батерија тестова, користе се, како каже психолог Сања Дутина, уредница сајта Психобрлог, да би се продрло у суштину личности кандидата и осветлиле оне његове стране које су прикривене током интервјуа.

„Најчешће су у питању тестови личности, способности, студије случаја, асесмент центри и слично. Додатна тестирања потенцијални запослени доживљавају као још једну препреку ка послу у систему који ионако није фер“, каже Сања и додаје да због свега тестирања морају да буду у директној вези са послом, не смеју претерано и беспотребно да задиру у приватност кандидата нити да на било који начин улазе у дијагностику. „ХР тестови не мере поремећаје личности, осетљивост на депресију, нити ризик од оболевања од било које менталне болести. Све супротно води директној дискриминацији кандидата. Оно што кандидати често не знају или им се не говори јесте да након што пристану на тестирање имају права да траже и тестовне резултате, што је у пракси, морамо признати, временски тешко изводљиво због великог броја кандидата.“

Сања Дутина подсећа да је етички кодекс Друштва психолога Србије јасан по питању поверљивости података и да је психолог дужан да предузме све потребне мере како би се сачувала поверљивост података клијента и спречио приступ неовлашћених особа тим подацима. Међутим, чињеница је да у нашој земљи није довољно развијена свест о поверљивости и заштити личних података, као и да се често олако гледа на кршење права на приватност и да ми сами некад без размишљања износимо поверљиве податке о себи.

Због овог случаја подигла се прашина. Али, док би у некој другој земљи ово био озбиљан скандал, наши грађани не знају или не разумеју добро која су њихова права када је реч о заштити података.

„Мислим да грађани нису сасвим свесни својих права“, каже др Ћурчић. „Можда је то наслеђе социјалистичког система, у коме смо деценијама живели, можда актуелних страхова или нечег трећег. Сваки лекар, па и психијатар, може и има обавезу да такве податке достави на тражење суда. Ни у једном другом случају лекар/психијатар нема права и не сме да одаје било какве податке о здравственом стању својих пацијената.“

„Уколико неко претпоставља да би сви људи с ‘Ф’ дијагнозама требало да буду интересантни полицији, то може бити само плод незнања и бујне маште“, каже др Александра Бубера и додаје да се само мали број „Ф“ дијагноза односи на поремећаје у којима привремено и повремено — у погоршањима — неки пацијенти некада могу бити у повећаном ризику за извршење кривичних дела против живота и тела. „Оно што је позитивно јесте да су здравствени радници исправно реаговали и проверили шта им је даље чинити. И зато мислим да цео случај може да се гледа и као нешто што треба да поправи поверење у етичност наших здравствених радника.“

*

Извор: Недељник