Реаговање УГ „Грађанска иницијатива за необавезну вакцинацију“ на изјаву Миодрага Чолића (САНУ)

Пише: Др Јована Стојковић
28.4.2017.

Поводом тврдњи академика Миодрага Чолића, председника Одбора за имунологију и алергологију Одељења медицинских наука САНУ изнетих у тексту „Вакцинација штити појединца, али и комплетну популацију“, удружење „Грађанска иницијатива за необавезну вакцинију“ упућује следећа питања:

  1. Уколико је пад обухвата вакцинације одговоран за епидемију малих богиња, како се објашњава епидемија У Србији 2007. године са 201 оболелим уз обухват вакцинације од 97%, као и епидемија из 2011. године са 370 оболелих уз обухват од такође 97%, али и десетогодишњим обухватима у периоду 2001. – 2011. који су износили преко 95% (осим 2002. када је износио 93%)?
  2. Да ли постоји начин на који можемо утврдити да ли су особе старије од 22. године (што је 10 година након последње ревакцинације вакцином против малих богиња) отпорне на вирус малих богиња и да не могу бити потенцијални преносиоци?
  3. На који начин се детектују особе код којих вакцина није довела до имуног одговора који је довољан за заштиту од болести и да ли се и оне сматрају потенцијалним преносиоцима болести, с обзиром да произвођач вакцине не гарантује заштитни учинак свим вакцинисаним особама?
  4. Да ли 5-10% деце, која након вакцинације против малих богиња добију повишену температуру и осип, могу бити преносиоци вируса, с обзиром да произвођач признаје да се нпр. вирус рубеле може излучивати у периоду 7-28 дана од вакцинације?
  5. Због чега се у Србију уводи репресиван систем вакцинације, када је, према подацима Института за јавно здравље Батут, у периоду 1997. – 2007. године Србија имала већи обухват вакцинације против морбила у односу на европски регион СЗО свих година изузев 2000. године?
  6. Због чега Италија и Француска немају репресиван систем вакцинације, када, према подацима СЗО, у периоду 2006. – 2012. нити једне године нису имале обухват вакцинисаности против морбила преко 91%? Европски регион достигаоје 95% обухвата једино 2010. године, док је Србија свих година, осим 2012., имала обухват 96-97%.
  7. На основу којих података се говори су „истраживања показала да се вакцинација не може повезати са озбиљним компликацијама“, када произвођачи вакцина у упутствима за лек обавештавају о нежељеним реакцијама: неуритисима, Жилијан-Бареовом синдрому, мултиплој склерози, менингитисима, конвулзијама, енцефалитисима и енцефалопатијама, анафилактичком шоку?
    Да ли се мисли на радове Aydina из 2010. о акутној енцефалопатији након вакцинације, или Agmon-Levinaиз 2009. O повезаности трансверзалног мијелитиса и вакцинације, или Wildermana из 2009. о акутном дисеминованом енцефаломијелитису након вакцинације, или Schaffer-ове из 2009., Оzawa 2000., Riel-Romero 2006.?
    Да ли се мисли на студије о аутизму Delong 2011., Geier2010.,Kobal 2009., Singh 2002., или о токсичности алуминијума Verstraeten 2008., Tomljenović 2011., Petrik 2007.?
    Да ли су у обзир узете студије о изненадној смти одојчади након вакцинације Zinka 2006., Bitnun1999., Ottaviani 2006., Sindern 2001., Von Kries 2005., Wiebel 1998.?
  8. Да ли је вакцинисање деце, противно вољи родитеља и законских старатеља, у складу са медицинском етиком?
  9. Да ли су прихватљиве претње одузимањем деце и лекарских лиценци родитељима и лекарима који су за слободу информисања и избора поводом вакцинације, али и свих осталих медицинских интервенција?
  10. Да ли ће имунолози, чији је став да је “вакцина нешто најбоље данас за заштиту од заразних болести и да је треба спроводити и пратити светске трендове“, поздравити светски тренд исплате одштета деци оштећеној вакцинама и у Србији? Ако хоће, како онда тумачити тврдњу да се „вакцинација не може повезати са озбиљним компликацијама“?

Сматрамо да овакве паушалне изјаве са места представника највише научне институције у Србији вређају интелигенцију информисаног дела становништва и да овакав ирационални популизам у вези обавезне вакцинације у Србији даје снагу репресивном апарату и ствара атмосферу линча у којој се грађани, који не одустају од свог уставом и законом загарантованог права на информисаност и слободу одлучивања, етикетирају као здравствени терористи.

Др Јована Стојковић
УГ „Грађанска иницијатива за необавезну вакцинацију“

***

ПРИЛОГ: Изјава академика Чолића (извор РТВ)

Чолић: Вакцинација штити појединца али и комплетну популацију

27. април 2017. Извор: Танјуг

БЕОГРАД – Вакцинација штити појединца од опасних зараза, али и комплетну популацију од тешких болести, каже академик Миодраг Чолић, председник Одбора за имунологију и алергологију Одељења медицинских наука САНУ.
Чолић  наглашава да је пад обухвата у вакцинацији деце против малих богиња у суседним земљама довео до епидемије малих богиња.

Ситуација у нашој земљи је, како каже, нешто боља, али се мора више радити на промоцији вакцинације како би се што више деце вакцинисало.

Упитан да ли постоје нежељени ефекти имунизације, он је рекао да примена вакцине, као и примена сваког лека, може да доведе до нежељених ефеката, али да су истраживања показала да се вакцинација не може повезати са озбиљним компликацијама.

„Став имунолога је да је вакцина нешто најбоље данас за заштиту од заразних болести, да је треба спроводити и пратити светске трендове када је у питању унапређење вакцина“, рекао је Чолић.

У Србији у последњих неколико година опада број деце вакцинисане ММР вакцином против малих богиња, рубеоала и заушки, а најнижи обухват је у Нишу, Београду, Новом Саду и Крагујевцу, подаци су Института за јавно здравље Батут.

Да би се постигао колективни имунитетет неопходно је да вакцинацијом буде обухваћено најмање 95 одсто малишана, а у Нишу је тај обухват 51 одсто, док је у Београду 65 одсто.

ММР вакцина даје се у другој години живота детета и пред полазак у школу, те је обухват на нивоу Србије у другој години живота 81 одсто, док је у седмој години 91 одсто.

У САНУ данас је организован научни скуп поводом Светског дана имунологије који се обележава 29. априла.

Циљ скупа је промоција имунологије, онога што су српски истраживачи постигли, да се представе бројни радови публиковани у престижним међународним часописима.

Други циљ је, како каже Чолић, да шира популација схвати колико је функцинисање имунског система важно за одбрану од инфекција, али и да се шира популација упозна са применом открића у имунологији у лечењу малигних тумора у оквиру имунотерапије тумора.

*

Извор: СРБски ФБРепортер