Станоје Стојковић: Српска гробља у Чешкој

Чланови Удружења за неговање и чување српске баштине „Кајмакчалан“, у склопу реализације годишњег програма активности, боравили су у Чешкој од 5. до 10. априла 2017. године. Поред обиласка културно историјских знаменитости Чешке (Праг, Карлове Вари) и Дрездена (Немачка), чланови Удружења су посебно занимање поклонили обиласку места Јиндриховице, у којем се налази маузолеј са земним остацима 7.100 Срба, страдалих у аустроугарском логору за време Првог светског рата и Олшанског гробља у Прагу где се у православном храму Успенија Пресвете Богородице налази костурница са земним остацима наших страдалника.

За ова стратишта Срба мало ко у Србији зна. Званична српска историја скоро да их не помиње. Познато је да смо ми Срби склони да сасвим заборавимо мучеништво и жртвовање наших предака. Пре скоро сто година Арчибалд Рајс, који је волео Србију више него своју Швајцарску, записао је у књизи „Чујте Срби!“:

„…Постали сте страшно незахвални. Тако ваш главни град, Београд, некада град мученик, ни дан-данас, десет година након ослободилачког рата, нема ни најмањи крст, ни најмањи камен који би чувао сећање на жртву оних који су вас ослободили. Многи међу вама су веома богати и немилице троше да би се истакли и из забаве, али кад ваља показати захвалност према онима који су се жртвовали, ништа не дају, ама баш ништа. Ваше вође нису још, за ових десет година колико је прошло од завршетка рата, свечано обележиле ни један од од оних великих догађаја којима дугујете слободу и величину земље…“

Нашу посету Јиндриховицама смо, неколико недеља раније, најавили Дејану Ранђеловићу, Србину из Тимочке крајине, који са породицом живи у Карловим Варима. Договорили смо се да се нађемо у Карловим Варима, да нам буде домаћин и водич.

Иначе маузолеј у Јиндриховицама је готово заборављен. Посећују га ретке српске екскурзије, понеки државни службеник и потомци страдалих у логору. Скоро ниједна српска туристичка агенција нема у свом програму посете Чешкој обилазак маузолеја у Јиндриховицама.

Јиндриховице (немач. Hajnrihsgrin) су, иначе, мало место у западном делу Чешке Републике, на самој граници са Немачком. Удаљено је око 25 км од чувене бање Карлове Вари. У Јиндриховицама је за време Првог светског рата био највећи концентрациони логор на територији тадашње Аустроугарске. Кроз логор је прошло око 60.000 заробљеника. У логору је највише било Срба – око 40.000. Једино су Срби овде, поред војника, имали и своје цивиле.

Заробљени српски војници на ратишту и цивили покупљени у походу допремани су у логор железницом. До самог логора сви они су морали да пешаче још 30 километара. Заробљеника је било из свих крајева Србије, а највише из Шумадије и Ваљевског краја.

У логору је био тежак живот. Били су добро чувани од бекства и свакодневно изложени суровом логорском режиму. Само су српски логораши били принуђени да раде и најтеже послове. Радили су у каменолому, градили хемијску фабрику у Соколову, граду удаљеном око 20 км, у који су одлазили и враћали се пешице. Градили су пругу, железнички мост, уређивали путеве, регулисали водотоке, копали водовод, зидали резервоар за воду у логору, радили пољопривредне послове на имањима итд.

Исцрпљивани тешким радом, слабом исхраном, хладноћом и заразама које су харале – умирали су, свакодневно око 40 људи. Сваког дана у 15 часова тужна поворка са умрлима је ишла до оближње заједничке гробнице, у коју су полагана тела умрлих свих узраста, а празни мртвачки сандуци су враћани назад. Дешавало се да се у тим сандуцима сутрадан нађу они који су их носили а од исцрпљености умрли истог дана у логору. Најстарији српски цивил који је овде умро имао је 92 године, православни свештеник, а најмлађи, његов праунук, само 8 година.

Маузолеј се налази недалеко од места Јиндриховице на огољеном брду, а само око објекта расту четинари, донети са Хиландара. На овом месту је, за време Првог светског рата, изграђен резервоар за воду, али је тај комад земљишта, после рата, чешки председник Масарик поклонио краљу Александру, да послужи као костурница у коју је планирано да се пренесу посмртни остаци српских војника и цивила.

Године 1926. краљица Марија је организовала ексхумацију посмртних остатака из целе западне Чешке, како би сви страдали били сакупљени на једном месту. Српско војно гробље (маузолеј) у Јиндриховицама је освештано 8. јула 1932. под покровитељством председника Чешке Томаша Гарика Масарика и Краља Југославије Александра I.

До 1937. године укупно је смештено 7.570 посмртних остатака српских и руских војника и то 7.381 Срба и 189 Руса. Посмртни остаци страдалника стављени су у дрвене ковчеге (79 х 30 х 30 цм) и смештени у костурницу. До 1940. године пренесено је из Холандије још 89 посмртних остатака српских војника, тако да је коначно у ову спомен-костурницу смештено 7.659 земних остатака пострадалих људи.

Међутим, ни до данас сва тела нису ексхумована. Поред ове спомен-костурнице, у једној шуми на око 5 км удаљености и сада постоји део гробља са око 1.600 гробова, од којих је преко 100 српских. Гробље је било заборављено. Пре двадесетак година, открио га је, сасвим случајно, Дејан Ранђеловић.

Од Другог светског рата па до 1994. године литургија на овом светом месту ниједном није служена. Последњи који ју је, пре ове дуге паузе служио, био је Владика Нишки Доситеj, кога су касније усташе убиле у Јасеновцу. Само, четири пута у години, на Задушнице служи се Парастос. Тада се помену сва знана имена оних који су ту испустили душу.

О маузолеју и гробљу се сада брину Дејан Ранђеловић и прашки парох протојереј Срђан Јаблановић. Дејан Ранђеловић је и председник Православне омладине у Чешкој, организације која чисти и одржава спомен-костурницу Јандриховице. На иницијативу неколицине Срба основано је удружење „Видовдан“ које има за циљ обнављање и одржавање српских гробаља на територији Чешке.

Наш боравак у Прагу завршили смо посетом Олешанском гробљу, где се у православном храму Успенија Пресвете Богородице налази костурница. Тога дана су били Цвети и у храму је служена литургија. После литургије, парох протојереј Срђан Јаблановић увео нас је у крипту и показао костурницу. У костурници су похрањена 132 посмртна остатка српских, односно југословенских војника. У крипти су још похрањени руски ратни заробљеници и значајни Руси. Ту су похрањени и чешки православци, међу којима и први председник чехословачке владе Карл Крамер. У крипти се налази и спомен плоча посвећена југословенском краљу Александру Карађорђевићу са комадом његове крваве кошуље коју је носио приликом атентата у Марсеју.

Аутор је председник Удружења за неговање и чување српске баштине „Кајмакчалан“