Удружења Васојевића подржала одлуке скупштине у Мурину

„Српска народна одбрана“ коју чине удружења Васојевића и Лимске долине подржала је одлуке скупштине народних представника Црне Горе из Мурина.

У саопштењу, које потписују предсједник Бранислав Оташевић, потпредсједници Горан Киковић и Миличко Трифуновић и секретар Живко Бјелановић, наводе се ставови заједнице удружења, а које преносимо у цјелости.

„Ових дана навршава се 18. година од зликовачке НАТО агресија на СРЈ односно Србију и Црну Гору. Зато треба се сјетити да је прије 18 година, почела НАТО агресија на Србију и Црну Гору, током које је погинуло 3.500 људи, од чега око 2.000 цивила. Три мјесеца су рушене болнице, вјерски објекти, мостови, хидроелектране, медијске куће, а штета је процијењена на преко 100 милијарди долара.

НАТО је у овој агресији користио убојна средства са осиромашеним уранијумом, које су забрањене свим важећим међународним конвенцијама. Овај брутални удар на тадашњу СРЈ извршен је уз флагрантно кршење међународног права и без одобрења Савјета безбједности, а посљедица оваквих активности су каснији погром над Србима из марта 2004. године, разбијање заједничке државе Србије и Црне Горе и признање лажне државе Косово.

Наши патриотски опредијељени грађани, као припадници Војске СР Југославије, активно су учествовали у одбрани отаџбине. Са друге стране, у Црној Гори је било и оних, предвођених ДПС-ом и Милом Ђукановићем, који не само да се нијесу одазвали позиву да бране своју земљу, него су чинили све да отежају функционисање и дјеловање наше војске. Подсјећамо да је предсједник ДПС-а био члан Врховног савјета одбране који је на сједници тога Савјета децембра 1998. године гласао за одлуку да се у случају агресије на СРЈ држава брани свим средствима, а након напада 24. марта наредне године отворено прешао на страну агресора. То се у свим демократским земљама сматра велеиздајом, а поготово сама чињеница да је одлазио у штаб агресора у Бриселу носећи очигледно важну документацију која је послужила агресору да број жртава буде већи. Незамисливо је да, рецимо, британска краљица, њемачка канцеларка или француски предсједник издају своје земље и стану на страну окупатора.

Са пијететом се сјећамо свих жртава НАТО агресије и подсјећамо да је прва жртва пала у Црној Гори, у даниловградској касарни. Управо један од главних разлога зашто су грађани против учлањења у овај офанзивни војни савез је ова агресија, као и бруталност посљедица. Приучени и добро плаћени промотери НАТО-а, који би да нас прикључе НАТО-у, сигурно неће успјети да из Црне Горе избришу сјећање на оне који су страдали током три мјесеца агресије, од Даниловграда до Мурине.

Ти миротворци и демократе убили су: Бојану Тошовић из Мердара од 11 мјесеци, Милицу Ракић од 3 г. док је сједела на ноши и припремала се за спавање, Бранимира Стојановића од 6 г. на мосту у грделичкој клисури, Ирену Митић од 15 г., Милицу Стојановић 12 г., Далибора Тасића 14 г. из Врања, затим Миљану и Владимира Милића, брата и сестру, те њиховог комшију Миомира Миленовића, док су чували овце у Чубриним ливадама. НАТО је убио Оливеру Максимовић и Јулију Брудар и њиховог друга Мирослава Кнежевића из Мурине. Само што су започели живот. Овај списак невиних дјечјих жртава је огроман само са простора Србије и Црне Горе. Замислите спискове оваких дјечјих судбина из Ирака, Авганистана, Либије, Нигерије и цијеле Африке и јужне Америке. Који то циљеви оправдавају њихово страдање. И највећи заговорници НАТО интеграција Црне Горе тешко ће наћи оправдање за ово.

Морали смо овај наш став да започнемо емотивном причом, јер је она један од главних разлога што смо експлицитно против тога да Црна Гора буде члан НАТО савеза. Наиме, наш став је да о прикључењу Црне Горе НАТО-у треба да одлуче грађани на слободном референдуму зато и подржавамо донешене одлуке од 26. Априла у Мурини и даћемо пуни допринос да се оне примијене. Поред наведеног, има још разлога да имамо овако исказани став. Ато су историјски и традиционални.

Последње ријечи Митрополита Петра Првог Петровића његовом насљеднику Петру Другом Петровићу Његошу су биле “моли се Богу и држ` се Русије“. Занимљиво је подсјетити и на аманет Светог Петра Цетињског, који је на самртном часу бацио анатему на све који не вјерују у његове последње ријечи и препоруке :

“Ако би се ко нашао у народу нашему да не пријми ове моје потоње ријечи и препоруке за истините, или ако не би све тако послушао како ова књига изговара, него би какву смутњу и раздор међу народом усудио се чинити словом или дјелом, тога свакојега, ко би гођ он био, мирскиј или духовниј, ја на самертниј час мој вјечноме проклетству и анатеми предајем, како њега тако и његов род и пород, да му се и траг и дом ископа и утре! Исто тако да Бог дâ и ономе, кои би вас од вјерности к благочестивој и Христољубивој Русии отлучити поискао и свакојему ако би се који из вас Церногорацах и Берђанах нашао да помисли отступити од покровитељства и нâда на једнородну и јединовјерну нама Русију, да Бог да јакиј те од њега живога месо одпадало и свако добро временито и вјечно отступило! Свијема, пак, добријема, вјернијема и који гођ ово моје потоње писмо послушају и саверше да буде најусердније моје отеческо и Архијерејско благословеније от рода в род родов и во вјеки вјеков! Амин.“

*

Извор: ИН4С