Слободан Милошевић – без кривице крив

24. март је годишњица такозване «хуманитарне интервенције» НАТО у Југославији, извршена 1999. године без дозволе Савета безбедности УН. Уочи те годишњице одлучили смо да се сетимо бившег југословенског председника Слободана Милошевића.

Руски политиколог и историчар Олег Барабанов обратио се успоменама истакнутих руских делатника из тог времена и оценио уз њихову помоћ личност и улогу југословенског председника у догађајима 1999. године.

Војна агресија Североатлантске алијансе, која је прекршила све норме међународног права, била је предзнак нове епохе у историји међународних односа: отсада сви, ко не дели вредности западног света, брани суверенитет своје земље и отворено се супротставља спољном притиску, ризикује да ће бити нападнут бомбама, – сматра Олег Барабанов.

Многи истраживачи сматрају да је узрок бомбардовања Југославије умногоме је постала и политика Слободана Милошевића, и сама његова личност. При томе сви политичари, који су га познавали, сећају га се као интересантног партнера и правог интелектуалца. Чак Клинтон, бивши председник САД, називајући Милошевића у својим мемоарима «параноиком», при томе је говорио о њему као о довољно искреном човеку и паметном саговорнику.

Евгеније Примаков, крупни руски државник, који је у различито доба био директор обавештајне службе, министар иностраних послова, премијер Русије, неколико пута се срео са Слободаном Милошевићем. Приликом једног сусрета Примаков је убеђивао Милошевића да иницира кораке у вези са аутономним статусом Косова, повуче војне јединице у места њихове сталне дислокације, преузме одговорност за почетак преговора с косовским Албанцима и објави о томе, као и да пристане на долазак на Косово групе посматрача ОЕБС. Милошевић је прихватио руске предлоге. Без обзира на то, што су у српској изјави о тежњи за почетком преговора нашле одраза не све идеје, које је предложила руска страна, према мишлењу Примакова, то је био битан корак напред. Примаков је више пута истакао да је Слободан Милошевић био доследни присталица мировног дијалога током покушаја регулисања конфликта на Косову.

Интересантне коментаре о Милошевћу нам је оставио и Виктор Черномирдин, који је од априла до октобра био именован за специјалног представника председника РФ за регулисање ситуације око Савезне Републике Југославије, – наставља Олег Барабанов.

Черномирдин подвлачи његову склоност ка конфликтности и «самоубилачким» решењима. Међутим, Черномирдин је такође истицао способност Милошевића за компромис и његову нежељу да и даље заоштрава ситуацију. Према речима Виктора Степановича, 22. априла су они заједно с Милошевићем дефинисали чланове, на чијој основи је Југославија била спремна да почне преговоре. Милошевић је био спреман на разумни дијалог, чак је пристао на присутност међународних мировњака на Косову. Додуше, Милошевић је тражио према мом мишлењу, сасвим основано, да не би у миротворном контингенту учествовала ниједна земља НАТО-пакта. Зато је у захтеве за међународни контингент била укључена реченица о неутралности тих земаља. Нажалост, у реалности тог времена тај захтев је био неизводљив.

Без обзира на бројне изјаве о нежељи Милошевића да учествује у преговорима, очигледно је да то није тако. Наведене успомене руских државника сведоче да су Милошевић и читава политичка елита Јуославије били спремни за дијалог, мировно решење кризе. Све намере да се председник Југославије прикаже као једини и главни кривац «хуманитарне интервенције» уствари су незграпни покушај пребацивања на њега сопствене одговорности за многе жртве, за распламсавање етничког конфликта и за кршење суверенитета независне државе.

Олга Журављова / Глас Русије