Украјина крије да је у Донбасу изгубила преко 30 000 војника

Званични портпарол Министарства одбране Украјине Андреј Лисенко је у понедељак, 20. марта, саопштио да је од почетка рата против Донбаса погинуло „само“ 2 629 и рањено 9 453 војника. По руском аналитичару и војном стручњаку Александру Хроленку, Кијев драстично умањује своје губитке, исто као што скрива убрзани распад Украјине као државе.

По званичним подацима Уједињених нација, укупан број жртава у рату у источној Украјини је 32 856, односно 10 056 погинулих и 22 800 рањених. Немачка обавештајна служба пак процењује да је само у 2015. погинуло на десетине хиљада украјинских војника, а да је укупан број цивилних и војних жртава скоро 50 000.

Умањени губици не само да се не поклапају са страним проценама, него су у супротности са властитим, украјинским, бројкама о губицима у опреми и возилима. Хроленко наводи извештај украјинског „Апострофа“ у коме се каже да је „украјинска војска изгубила више од 300 тенкова, више од половине укупног броја борбених возила, као и 50% артиљеријских система. После битке код Иловајска, подсећа Хроленко, сам украјински председник Порошенко је признао да је „на фронтовима и у зони сукоба уништено 60-65% војне опреме“.

Па се Хроленко пита каква је то украјинска „званична логика“: „Да није сва та силна војна опрема уништена независно од војника, па све посаде тенкова и оклопних возила, падобранци и артиљеријске посаде осташе живи?…Иако тенкови и борбена возила пешадије, по правилу, на бојишту горе све са посадом.“

Цитирајући извештаје Међународног института за стратешка истраживања војне равнотеже (International Institute for Strategic Studies Military Balance) из 2013. и 2016. године, и поредећи губитке у опреми са могућим губицима у људству, Хроленко изводи закључак, да: „Губици Оружаних снага за преко три године казнене експедиције на Донбас вероватно су ту негде око 30 000“.

И, тако огромни, потврда су неуспешности украјинског рата против Донбаса: „Више од хиљаду дана и ноћи протегао се рат, рат који је логичан наставак „Револуције поноса“ и једног од небројених колористичких пројеката САД и ЕУ. Током овог периода, Оружане снаге Украјине су извеле десетине казнених експедиција покушавајући да заузму насељене области ДНР и ЛНР, али су ти покушаји, практично сви, завршили неуспехом.“

Кијевски „лидери“ и „деца Мајдана“, каже Хроленко, из тога нису извукли никакву поуку. Причом против Русије, Руса и свега руског не може се до у недоглед скривати да се такозвана Антитерористичка операција претворила у највеће украјинско црно тржиште, да је привреда државе у распаду, да се Мински споразум не испуњава, и да војници ОСУ и неонацисти пуцају једни на друге.

У међувремену, Истажни комитет Русије ради на 104 кривична предмета о украјинским злочинима у Донбасу, док је 2016. године више од 100 000 Украјинаца затражило и добило руско држављанство, што је повећање од 49% у односу на 2015. годину.

„Таквим темпом, Антитерористичка операција ће за 30-40 година читаву Украјину вратити Русији“, каже Хроленко.