ЈОШ ЧЕТИРИ СВЕШТЕНИКА-ИСПОВЕДНИКА НА КРИТУ

Ранијих недеља многи православни портали објавили су вест о клирицима Епархије солунске оцу Теодору Зисису и оцу Николасу Манолису који су у Недељу Православља 2017. године објавили да се, позивајући се на Канон 15. Прво-другог сабора, ограђују од надлежног митрополита због његовог прихватања „Свеправославног сабора“ из јуна 2016. године као и потоње вести да су због тога стављени под забрану служења и позвани на црквени суд наведених поступака.

Руски портал Pravoslavie.ru подсећа да је и викарни Епископ Лонгин (Жар) Банченски из Украјинске православне цркве Московске Патријаршије је такође заузео исти став, као и да је био је домаћин на сабрањима са клирицима

Молдавске и Румунске православне цркве као и са монасима са Свете Горе, даље наводећи да се у међувремену и Свети Синод Правславне цркве на Криту састао 16. марта и том приликом између осталог расправљао о истом феномен у који се појавио и на њеноој канонској територији где је до сада четири свештеника престало да помиње своје епископе на Светој Литургији као и на другим црквени службама.

Наиме, Синод је одржао заседање након писма које је упутили и потписали протопрезвитер Гаврило Мазанаки, отац Емануил Сари, отац Спиридон Даманаки и отац Павле Мазанаки и предали га надлежним владикама – Митрополиту Дамаскину Кидонијском и Апорконијском, Митрополиту Евгенију Ретимнијском и Авлопотамском као и Митрополиту Иринеју Ламбијском, Сивритоском и Сакијском.

У писму свештеници наводе да са жалошћу морају да се ограде од надлежних епископа и да престану да их помињу на службама због уверења да су прихватањем докумената са прошлогодишњег сабора  пали у јерес екуменизма, наводећи да је њихова одлука „у складу са Апостолском и светоотачком традицијом о заједници са јеретицима“ као и да би овакву одлуку објавили, као што је то учинио и отац Теодор Зисис, у Недељу Православља када се чита  Синодик Православне Вере у којем се анатемишу јеретици који су нападали Цркву, додајући да је екуменизам као учење да Православна Црква није једина, истинска Црква, него једна од мноштва цркава, назван „све-јерес“ од стране савремених светитеља и светих стараца.

Портал Pravoslavie.ru даље наводи да су свештеници у писму изнели став да је 20. век био век покушаја брисања јасних граница између Православља и осталих хришћанских конфесија као и да се надају „да ће, уз Божју и уз помоћ Богородице, свети оци устати и надахнути Светих Духом, растерати облаке свејереси екуменизма као што су то учинили и свети оци у време јереси иконоборства, чија се победа слави у Недељу Православља“ те да решење виде у Канону 15. Прво-другог сабора, одржаног у Константинопољу 861. године под председавањем светог Фотија Великог, који гласи да ако епископ јавно проповеда јерес претходно осуђену, свештеник може да престане да га помиње без икакве канонске санкције, да ограђивање под тим условима не представља раскол док у другим случајевима према истом канону ограђивање од епископа који проповеда јерес која није претходно осуђена представља облик раскола, те да је на интернет страници Критске Цркве објављено да је Свети Синод за почетак позвао свештенике да одустану од протеста називајући то „погрешним понашањем“ и да наставе да помињу своје епископе.

Даље руски портал извештава да је одлуком Синода формирана трочлана комисија која ће се наредних дана срести и расправити са свештеницима. Комисију чине Митрополит Герасим Петрохеронески, Архимандрит Филотеј Спанудакис и Протопрезвитер Захарије Аадмакис, председник свештенства са Крита и да „Свети Синод полаже наду у ове сусрете и те се радује позитивним резултатима у складу са светим канонима Православне Цркве.“

Међутим, у вести о критским свештеницима наведена је погрешна и површна интерпретација канона о ограђивању од епископом који јавно проповеда јерес. Наиме, Канон 15. Прво-другог сабора из 861. године гласи: „А они, који се одељују од општења са својим епископом због какве јереси, која је од светих сабора, или од Отаца осуђена,

то јест кад он јавно проповеда јерес и откритим челом (откривене главе, тј. отворено, јавно) о њој у цркви учи, такви не само што неће подлећи казни по правилима за то, што су прије саборнога разбора (одлуке) оделили се од таквога епископа, него ће, напротив, бити заслужни части која православнима пристоји. Јер они нису осудили епископе, него назови епископе и назови учитеље, нити су расколом порушили јединство Цркве, него, напротив похитали су да ослободе Цркву од раскола и раздељења“.

Сходно томе општепозната је чињеница да је екуменизам као свејерес у минулом 20. веку  осуђена као такав од стране већег броја светитеља и духовних горостаса тог времена међу којима је и наш свети Јустин Ћелијски као и многи други – свети Серафим Собољев, Гаврило Грузијски, старац Пајсије и други.

Даље, овај канон, према тумачењу епископа Никодима Милаша, даје право али у исто време налаже и дужност клирицима да се одмах ограђују од надлежног епископа, митрополита или патријарха који у јавно проповеда јерес.

Подсећамо да сличан проблем већ дуже време постоји и у Српској Православној Цркви. Наиме,  још средином септембра 2010. године, приликом прве посете Бечу и то ради доделе ордена од ватиканске фондације „Про Ориенте“, Патријарх српски Иринеј Гавриловић јавно се декларисао као екумениста (и пацифиста) и ту изјаву убрзо потом и многим каснијим (не)делима практично потрврдио, те да је само један Епископ Српске Православне Цркве тада применио светоотачки и исповеднички Канон 15. Прво-другог сабора и да у томе и упркос многим притисцима и разним неканонским мерама и даље истрајава са својом паством јесте Епископ рашко-призренски (сада у изгнанству) Артемије Радосављевић.

Пасивност преосталих српских владика практично је крунисана неславним учешћем на Критском сабрању на којем је екуменизам озваничен као учење Православне Цркве. Током ових светих недеља Часног поста, од Недеље Православља, примећујемо да свештенство и монаштво у другим помесним црквама заузима исповеднички став и сходно Канону 15. ограђује се од својих надлежних епископа сагласних са одлукама Критског сабора, док насупрот њима међу свештенством и монаштвом Београдске патријаршије владају савршени мир и тишина.  Изузетак у погледу ових других опет је Епархија рашко-призренска у егзилу чији је предстојатељ Епископ Артемије Радосављевић која се и по питању Критског сабрања званичним саопштењем огласила

и јасно оградила наводећи да „овај тзв. сабор на Криту јесте и биће једна велика мрља у историји Православне цркве, и на неком у истину православном сабору, ако да Бог, биће анатемисан, скупа са екуменистичком јереси и тиме придодат подужем списку разбојничких и јеретичких „саборâ“, а учесници овог догађаја биће означени као издајници вере православне, осим ако се не покају док времена има, јер су документи потписани на Криту срамна издаја православља.“

Коначно, и ми Православни надамо се да ће се пољуљани поредак, како у организационом тако и у домгатском погледу, васпоставити, да ће јерес екуменизма, која узнемирава Цркву читав век који је за нама бити осуђена, а они који су до сада уносили смутњу екуменисањем принети покајање.

Извор: Православље живот вечни