РАЗГОВОР С ПОВОДОМ: Председнички кандидат Милан Стаматовић – Мора се јасно рећи истина да власти воде политику против интереса српског народа и државе Србије

13 година је прошло од погрома на Косову и Метохији 17. марта 2004.године, када је око 51.000 шиптара у два дана и три ноћи убило 28 и протерало 4.012 Срба, етнички очистило шест градова и девет села, а два села, Слатина и Свињаре, потпуно избрисали. Порушено је, запаљено или тешко оштећено 935 српских објеката, као и 35 православних цркава и манастира, три ноћи и два дана су „горели векови“ сведоци постојања колевке србства… То је био наставак уништавања српске националне баштине крајем 20. и почетком 21. века на простору Косова и Метохије . И хронологија злочина над косметским Србима… нам је добро позната, као и то како је окупациони КФОР прикривао шиптарске злочине…  

Повод за разговор са Миланом Стаматовићем, кандидатом за председника Србије, је однос државе, односно политичара који је воде, према Косову и Метохији… Једини је председнички кандидат који је после предаје потписа РИК-у рекао: „Од данас почиње моја борба за оздрављење Србије, „За здраву Србију – догодине на Косову и Метохији“.
Разговор водила Биљана Диковић, уредник СРБског ФБРепортера.

Милан Стаматовић

Биљана Диковић: Видели смо да у Србији до сада председник није радио свој посао, а требао би да контролише извршну, судску и законодавну власт, што већ дуго времена не функционише. И ништа до сада, ево већ 13 година није урађено поводом шиптарског погрома 2004, убистава Срба, паљења и рушења кућа, манастира, школа и домова здравља, а све уз „безбедност“ коју је Србима давало 22.000 страних војника… Такав однос није поштовања жртава, преживелих, протераних и расељених Срба… Тужан је овај месец март за Србију… сећања на „културу“, „демократију“, намере и извршене акте непријатељства шиптарских терориста и гласну тишину и одобравање УНМИК/КФОР/НАТО трупа на Косову и Метохији у исто време, који и дан-данас само „посматрају“ и помажу спровођење „независности Косова“… А од 1999. године из 314 места јужне покрајине протерано је 250.000 Срба.

Милан Стаматовић: Овде је јасан циљ. Свако ко то не види мислим да је у великој заблуди и не би требало да се бави политиком. Требало би под хитно да поднесу оставку сви који се сада баве Косовом и Метохијом на овакав начин. Овде је јасно да је жеља страних фактора и Албанаца да се направи Велика Албанија и заузме део територије Србије. То се не ради као некад освајањем, ратовима, већ су то перфиднији облици борбе и освајања територије. Најочигледнији пример је вршење одређених притисака застрашивањем, до директног убиства. А НАТО бомбардовање, агресију над цивилним становништвом – и то што је НАТО алијанса урадила Србији – то никад не сме да се заборави и на то морамо да подсећамо стално, не само на разарања, већ на последице које имају Срби широм Србије посебно на Косову и Метохији, због бомбардовања муницијом са осиромашеним ураном. Морамо да се боримо за Косово и Метохију и морамо да променимо политику, због опстанка народа.

Мој став је, и у програму то јасно пише, да неко мора да одговара за сву штету коју је нанео Бриселски споразум, за потписивање истог. Залажем се да се под хитно питање Косова и Метохије измести из Брисела и пребаци у Уједињене нације, јер тамо имамо подршку, пријатеље који могу да нас заштите. Видели смо до сада како се Брисел односио према Србима и Србији. И овај погром о коме ми причамо јесте један од многобројних напада на Србе за које нико деценијама није одговарао, и то треба прекинути. Што касније то урадимо, бојим се да ће бити и теже и бруталније. Видимо да је шиптарска војска направљена, обучена по НАТО стандардима и наоружана и озбиљна је то сада сила, то се показало када се догодио „воз“, да су они наоружани и да контролишу територију… Све ово што председник и премијер раде и причају да ће нешто „дипломатским путем“ променити – српски народ од тога нема ништа. А да ли ће донети одлуку да промене име тој већ формираној војсци то је мање битно, јер војска већ постоји.

Следећи корак који су учинили је „одлука“ да преотму имовину државе Србије, имовину СФРЈ, односно српске покрајине Косово и Метохија. То се ради дужи низ година очигледно, када се преда имовина у шиптарске руке, ресурси, предате су матичне и катастарске књиге, и кад се раселе људи, ту више држава Србија неће постојати, зато то мора хитно све да се заустави. Могу они да нам причају шта хоће: да се не слаже са тим међународна заједница, Вашингтон и Брисел, али је свима видљиво право стање на терену које је нешто потпуно друго од оног што они причају. Премијер и председник морају да се баве својим послом и да нас, народ у Србији обавештавају о оном што раде на Косову и Метохији, а не да наш премијер сада води кампању ван наше државе, и тражи подршку у Бриселу и Вашингтону.

Ево, Ангела Меркел опет каже да мора да се ради аутопут од Ниша према Приштини, док западна и централна Србија остаје без те инфраструктуре.
Ми морамо јасно да кажемо шта се дешава – ово је политика издаје националних интереса на Косову и Метохији и за то мора да одговара, јер овде се крши Устав државе Србије. И што пре наш народ схвати да ми имамо посла са издајницима националних интереса биће боље за Србију. Да се што пре пробудимо да нас не затекну нови тешки тренуци на спавању, као што је било у време овог страшног погрома 2004.године.

Биљана Диковић: Недавно сам радила РАЗГОВОР са пуковником војске Србије у пензији, који је рекао да је једино решење да будући председник захтева да Влада предложи Скупштини да прогласи окупацију државе Србије, и тада би сви пакети разговора, и Брисел и НАТО, и ЕУ, као и остали међународни који су изнад Устава и закона Србије и неки погубни по наш живот и опстанак, против националних интереса Срба, аутоматски били заустављени и тако било могуће да се Србија опорави од свега што се догађа… Шта бисте Ви урадили у вези са Косовом и Метохијом?

Милан Стаматовић: Још у време Војислава Коштунице сам се залагао у председништву, када је могло у том периоду, да се гласањем у Скупштини донесе одлука да је Косово и Метохија територија државе Србије под окупацијом. Када ћемо се ослободити окупатора то је друго питање, али може да се блокира све око Косова и Метохије што је против националних интереса Србије. И у Скупштини гласовима представника народа Србије прогласи окупација дела наше територије – Косова и Метохије од стране шиптарских и страних војних снага. Војислав Коштуница је, као што сам то увек говорио, урадио једну добру ствар и да после тога ништа није, што је у Устав Србије уградио преамбулу да је Косово и Метохија неотуђиви део Републике Србије, која се може изменити само путем референдума. Ако бих био у ситуацији да будем председник државе, прво што бих урадио је да урадим све да се прогласи окупација, а онда да се боримо за даље, у Уједињеним нацијама итд., да решимо све оно што прати то стање окупације у држави које је војно гледано – привремено, на најбољи могући начин за све који живе у Србији.
Морам још нешто да кажем, није нечасно бити окупиран од јачег и бројнијег непријатеља, и то признати. Али је нечасно признати капитулацију, а ова Влада је сада капитулирала и то је национална издаја. И то мора јасно да се каже. Ево свежег примера, вечера на којој је премијер учествовао са „пријатељима“ из Тиране и Приштине, а сутрадан је донета одлука да се одузима имовина Србије у корист шиптарске власти у некој непризнатој „републици Косово“.

Питање Косова и Метохије је за нас болна, али најважније питање на коме треба сви да се ујединимо. И морамо да позовемо комплетан српски народ у Србији, Републици Српској и дијаспори, где год Срба има, да се реши ово питање.

Биљана Диковић: Морам да приметим, власти Србије су непогрешиво и у континуитету, некако на разне начине онемогућавале дијаспору да учествује у животу Срба у Србији, то се види и по питању избора. Поставили су услове које је скоро немогуће испунити да би наши људи гласали, као да у веку напредне технологије не може да се уведе електронско гласање. Какав је Ваш став о томе?

Милан Стаматовић: Наша дијаспора је неправедно запостављена. То су људи који имају и утицај и моћ, на њих не утиче дневнополитички маркетинг владајуће партије која се емитује свакодневно и кад нису избори. То су људи којима је немогуће манипулисати.

Власти се дијаспоре сете само када моле да донесу хуманитарну помоћ, и тада су гледали да их понизе, па и Русију исто, сећате се да су причали да су највише помогли њихови „пријатељи“, а наши доказани непријатељи и агресори на нашу земљу. Ми треба да укључимо те људе, наше Србе из дијаспоре у наш политички систем, дамо им прилику да се укључе у сваку област битну за живот, да бисмо побољшали Србију јер је познато да имамо у дијаспори многобројне врхунске стручњаке поштоване у целом свету у области којом се баве.

Власт врши опструкцију над Србима у дијаспори, преко скупе и компликоване процедуре за остваривање основних права, јер неко од њих мора да превали неколико хиљада километара да би се пријавио, па учествовао на „демократским“ изборима. Можемо да нешто научимо и од других, који имају једанаесту јединицу за гласање – само за дијаспору.

Биљана Диковић: Ратне војне и полицијске инвалиде, као и породице погинулих бораца ова власт је заборавила… Срамота је да се не одаје почаст погинулим борцима, не поштују се живи, људи који су часно бранили србско огњиште на позив државе, по закону и Уставу…

Милан Стаматовић: Наши инвалиди и ветерани морају да добију онај статус који заслужују. Да им се да право и могућност, да се каже и да се не стидимо тога, да су то наши хероји који су бранили Србе у одбрани државе по закону и Уставу. То су војници, полицајци, официри, велики број људи који су бранили српски народ, они морају од државе да се пре свега поштују, добију сатисфакцију за то, а не да се хапсе и испоручују Хагу.

Држава мора да устане у њихову одбрану и у Хагу, Хрватској, БиХ, и да их одбрани од неправедних оптужби. Ако ове остале републике поштују своје војнике, који су доказано вршили ратне злочине, не испоручују их из земље, штите их свим средствима, правни тимови их бране… мислим да, по истом принципу ми треба да радимо, да се врати достојанство и углед нашег војника, полицајца… Ако бисмо дошли у ситуацију да поново будемо нападнути, а немамо редовно служење војног рока, ако смо кадровски и технички неопремљени, како да мотивишемо сутра нашу војску, наше становништво да се брани од непријатеља? Већ имамо ситуацију на Косову и Метохији да Шиптари звецкају оружјем. Питање је како мотивисати људе који су већ бранили своју државу и „извукли дебљи крај“, или нису адекватно награђени, док је велики број инвалида заборављен и потпуно запостављен – да устане у одбрану земље и народа. Они морају на суду да се боре и остварују своја права – то је један потпуни апсурд.

Биљана Диковић: Потписан је ИПАП споразум са НАТО злочиначком, терористичком организацијом, агресором на Србију, а то је скоро исто као да смо члан НАТО. Колико је то дрско и безобразно према нашем србском народу који је жртва, и нашем будућем потомству… и тада и сада, а биће и убудуће због последица специјалног, ХЕМИЈСКОГ и РАДИОЛОШКОГ рата над Србима 1999. уништавањем здравља народа и природе хиљадама година унапред?

Милан Стаматовић: Не знам којом мерном јединицом би то могло да се измери, та неправда потписивања споразума – према жртвама бомбардовања… Они који су споразум одобрили и потписали морају да одговарају за све оно што смо ми доживели од НАТО агресора.

Ми сви морамо, и ја као кандидат за председника државе, јасно да кажемо да не можемо да сарађујемо са НАТО злочиначком алијансом, која је нанела огромну штету и извршила геноцид над српским народом, отровала Бог зна колико будућих генерација. Морамо јасно да се дистанцирамо од НАТО алијансе, да им кажемо да нису добродошли, и све оне земље које су чиниле зло над недужним цивилним становништвом Србије морају да одговарају за то и да плате ратну одштету. А не да их дочекујемо као „пријатеље“, са цвећем, почастима и погачом…

И не смемо њихове амбасадоре, који су за то били најодговорнији, да проглашавамо за своје „пријатеље“. Јер, они су нама непријатељи, они су доносили те одлуке.

Биљана Диковић: Некадашњи потпредседник Државне Думе, данас посланик у Државној Думи, Сергеј Бабурин је на конференцији за новинаре поводом четврте Међународне изложбе „Expo Rusija-Serbija 2017“рекао да збуњује неопредељеност Србије, не може и Русија и НАТО , власт не може да „седи на две столице“ и мора да се определи…

Милан Стаматовић: Јасан је мој политички став по том питању. Овде је отворена једина у Србији, канцеларија за сарадњу са Руском федерацијом. То говори да морамо да се определимо и вежемо за Русију, и економски и војно, и у сваком другом погледу.

Ми никада кроз историју нисмо имали никаквих проблема са Русијом, напротив. Од Русије ћемо увек имати максималну подршку и то треба искористити, јасно се определити за сарадњу са Русијом. Не потчињеност, већ сарадњу на обостраним интересима, и у свим областима важним за бољи живот Срба у Србији.

Биљана Диковић: Срби морају да се определе за економско јачање, извлачење из канџи ММФ-а и Светске банке, неповољних кредита. Свима је јасно да је Европска унија највећа превара 21. века … Какво је Ваше искуство са Русијом?

Милан Стаматовић: У више разговора које сам имао са амбасадорима, они су исказивали и потребу и жељу да са Србијом сарађују на здравим економским принципима. Рекли су да хоће да сарађују са нама на обострану корист. А да ми извозимо робу по повлашћеним ценама, остваримо сарадњу у области туризма… Данас нема љубави у политици и дипломатији, свако ту има свој интерес. Нажалост, она пре и ова власт у Србији се определила за скупе кредите из Европске уније и Светске банке, донације из сумњивих фондова.

Биљана Диковић: Све време су и све власти, наследиле као фотеље, и ставове, навике и однос према држави и народу. И наставиле да не решавају питања, могућих жаришта неког будућег сукоба, чак сепаратистичких тежњи… Први проблем су три општине на административној линији са Косовом и Метохијом – Прешево, Бујановац и Медвеђа, које специјално називају „прешевска долина“. Недавно је тамо у посети био председник државе Албаније…

Милан Стаматовић: То је био невиђен скандал. Да неко ненајављен дође, државник једне суседне земље, у нашу државу „као у своју кућу“, показујући јасно да има претензије према територији општина Бујановац, Прешево и Медвеђа. Власт Србије немо посматра или слепо слуша, не реагује на ту посету. И у општинама северног дела АП Косова и Метохије је веома лоша ситуација јер су окупиране, још горе стање је у енклавама где становништво веома тешко живи у сталној небезбедној средини, свакодневно изложено страху од сукоба који су се већ догађали.

Све ово до сада и све што се сада догађа је невиђена издаја од стране актуелног режима, јер су наговорили Србе да учествују на изборима, уђу у шиптарске сепаратистичке институције. Па је резултат тога формирање војске по НАТО стандардима, и отимање имовине Србије. Ти људи су веома збуњени јер су злоупотребљени, издани су јер их је њихова матица гурнула у загрљај шиптарским терористима, а они су јој веровали. То је одговорност председника, премијера и министра спољних послова.

Биљана Диковић: Други проблем је Рашка област… Чак посланици са те територије државе Србије у Народној скупштини износе своје сепаратистичке ставове, нажалост нису добили ни опомене, а о санкцијама да и не говоримо… Та слобода говора мржње према Србима данас је од ове власти и награђена, а премијер је недавно јавно признао да је Зукорлић јачи од државе Србије – и јесте, и то политичким договором са премијером у замену за подршку муслимана СНС-у, као што је и сада случај. Зукорлић отворено прича о такозваном „геноциду Србије над муслиманима у санџаку“… и нико ништа не предузима, док спомен-таблу злочинца из Другог рата више и не помињу.

Милан Стаматовић: Већ десет година причам и упозоравам на тај проблем који ће се нама врло брзо десити – успостављање „зелене трансверзале“ и обнављање „отоманске империје“, о чему говори и „присуство“ турских званичника у Рашкој области. И они се у Рашкој области понашају као албански председник што је недавно међу становницима три општине „прешевске долине“. Ако се већ зна да у том појасу „трансверзале“ постоје кампови за обуку вехабија и власти Србије то толеришу, јер не санкционишу, то само говори у коликој ћемо ми опасности бити у наредном периоду.

Једина брана томе јесте сада општина Чајетина, јер говоримо о томе, а понудили смо и улазак нашим, домаћим инвеститорима. И ово је једна оаза која сутра може бити један озбиљан браник томе што се догађа у Рашкој области.

Ако смо сведоци да је Зукорлић, који ништа добро Србији не мисли, ушао у Владу, и да је добио озбиљан ресор, озбиљно треба и да се забринемо. Зукорлић уз помоћ средстава које добија из републичког буџета, значи народних пара, одлази Бакиру Изетбеговићу да се договарају да се удруже муслимани из БиХ и из Рашке области, да се споје, и они то већ раде.
А Србију цепају по свим шавовима и одвраћају матицу, уз подршку актуелног режима, да не пружа никакву помоћ својим становницима у Рашкој области, на Косову и Метохији, у Републици Српској, у Црној Гори где су Срби практично постали мањина у сопственој држави, као и Србима у расејању.

Актуелна власт или не жели да види или заиста не види. Мислим да је то њихова дугорочна политика. Видите, сами Коридори 10 и 11,  који се сада раде иду у корист муслиманима, а западни део Србије остаје одсечен и заборављен, као да се намерно Република Српска не повезује инфраструктурно са матицом. И аеродроми се не отварају, не стављају у функцију, а то су веома битни инфраструктурни пројекти из више разлога. Онде где су Коридори држава може да контролише све токове, и мислим да ми морамо да ставимо под контролу све оно што је од државног значаја за Србију. Не можемо давати природне ресурсе, инфраструктуру, телекомуникације, непријатељима наше државе, већ мора то држава имати под својом контролом.

Биљана Диковић: Знамо да се борите за очување породице, традиције и духовних вредности нашег народа, више пута сте то изјавили. Какав је Ваш став према промоцији настраности т.ј. „различитости“, и разним НВО организацијама типа Жене у црном, Фонда за „хуманитарно“ право, и осталих сличних њима, којима је изгледа, по оном како се понашају, основни циљ да у Србији раде против народа и државе…

Милан Стаматовић: Што се свих њих тиче, само треба да следимо пример Русије. Председник Путин је то одлично решио. Да поставимо питања – ко финансира те невладине организације и шта оне за тај новац раде у Србији и Србима, која је њихова област деловања и шта то доноси нашој држави?

Ако раде против интереса државе онда их прогласити непожељним. Ако раде нешто што није у складу са нашим Уставом и законима, поготову ако је реч на популарисању неких „вредности“ које нису у српској традицији нашег православног народа који је на светосавском путу – онда за мене нема дилеме да је то у правом смислу „Содома и Гомора“. То не треба, нити може неко подржавати, јер данас у Србији нису угрожена њихова права.

И када кажу да су „угрожена права мањина“ то не стоји, то су наметнуте западне „вредности“ и ми те вредности не треба да баштинимо. Срби већ имају искуства наше културе и традиције, вере и нације, и на та четири стуба ми треба да се ослонимо, то је темељ за државу која иде правим путем.

Биљана Диковић: Како да задржимо образоване младе људе у Србији, да не одлазе у свет? Како се по Вашем мишљењу може обезбедити сигуран и достојан живот за младе који треба да остану да живе, заснује своју породицу у Србији?

Милан Стаматовић: Општина Чајетина има вишегодишње искуство у томе. Ми смо прави пример општине која је обезбедила услове да млади овде желе да живе, остају и планирају своју будућност. Од једне уништене, девастиране општине направили смо најуспешнију локалну самоуправу у Србији. То може да послужи као пример свима. Младим људима морате да пружите сву могућу подршку, од квалитетног образовања до квалитетног лечења, инфраструктуре, правне и сваке друге помоћи… и ако ви то имате у мањој средини, као што је ова општина у унутрашњости Србије, мислим да је то добра порука да млади људи остају у Србији. И да виде своју будућност у својој земљи, да им се поправи квалитет живота, да се баве сопственом производњом… А онда ће све остало, што задовољна породица представља, бар донекле поправити будућност Србије у смислу „беле куге“ која је присутна…

Боље услове можемо да направимо веома брзо, када развијамо само две области – пољопривреду и туризам. Први резултати могу да се виде већ у року од три године, то је могуће. И свуда у свету се то показало као добар пример праксе и опоравка сопствене економије. Ми морамо да се определимо за сопствену производњу, да заштитимо своје произвођаче и националне производе. Србија је толико богата земља, има могућности и природне ресурсе, климатске ресурсе, на геостратешком месту у свету је на доброј позицији и треба то да искористимо.

Као што треба заштитити и све природне ресурсе, то је веома важно и питање је опстанка.
Ми смо овде дигли глас против поклањања, против продаје. Направили смо добар амбијент и дали повољности нашим произвођачима и сада је двадесет најмоћнијих српских компанија присутно на Златибору и у општини Чајетина. Пример општине Чајетина, пример Златибора, је у пракси и на терену доказ како може да се опорави цела Србија. И то семе доброг може да се прошири, и за неких три до пет година можемо да почнемо да убирамо плодове тог рада.
Али, морате на сопственом примеру показати да то желите, да имате храбрости за то, да радите у општем интересу. Не може се тиме бавити само декларативно, водити политика ради политике, а да народ не види и не осећа да живи боље.

Морате да радите у интересу своје нације, вере, културе и традиције и брзо ће то да препознају Срби у Србији и Срби који су отишли давно из ове земље, да пожеле да се врате и остваре свој животни сан у својој Србији. То би зауставило и одлазак младих, образованих људи, јер овај модел о коме причам је код нас дао резултате.

Биљана Диковић: Да, али за то морају да постоје и повољни законски услови који ће да заштите Србе и државу, а не странце, њихове компаније, банке, интересе… У Скупштини су се усвајали такозвани „закони усклађени по налогу Европске уније“ од којих већина не препознаје ни наше подручје, ниво друштвеног и економског развоја, па као резултат имамо већа права мањина и различитих „заједница“ од права Срба у сопственој држави, економски се развија онај део Србије који је интересантан странцима, високе су цене а мале надокнаде за утрошен рад тамо где постоји производња, робовласнички третман је у фирмама страних власника, људи немају посао и плату а обавеза државе је по Уставу да обезбеди услове да би било ко могао држави да плати месечне рачуне за свакодневно преживљавање…   

Милан Стаматовић: Тачно тако. Може да се направи добар резултат у Србији само ако не поштујете мере Владе Србије данас. Јер, садашње мере Владе су на штету српских интереса, по наредби и диктату ММФ-а. Знамо да су државе где је ММФ ушао, веома брзо банкротирале, то је катастрофа.

Ако у мандату једне Владе усвојите 270 закона, ви не можете да стигнете само да прочитате те законе, а неко то треба и да примени. Закони намерно нису усклађени ни са Уставом ни са законима из те области који већ постоје, могу да се тумаче како њима одговара.
Владе су се мењале у периоду од две године. Нама су дати ти сурогати закона из неиких развијених европских држава – где то све функционише. Али, овде, у једној неуређеној држави где немате независно судство, немате јасно разграничену законодавну и извршну власт, где се злоупотребљава политички притисак, и лични притисак једног човека и једне партије, мислим да је то веома лоше и погубно по националне и економске интересе Србије.

Биљана Диковић: Поред тих закона који су на штету националних интереса народа и државе, постоје и уговори – као што је „уговор о реадмисији“ о мигрантима. Мађарска прави још једну ограду на граници са Србијом, објављено је да ће прихватити само 420 од 29.000 миграната који су тренутно код њих, а остале ће вратити у Србију… То су странци са другом културом, вером, традицијом, намерама… Видимо шта се догађа домаћем становништву у Немачкој, Холандији, Шведској… А једна од најбогатијих земаља света, Саудијска Арабија је пре неки дан донела одлуку да из земље депортује „да не би тражили држављанство“ око пет милиона миграната… Турска због сукоба са ЕУ – прети „мигрантима“ које ће „пустити“ преко Србије и балканских земаља, јер су земље ЕУ на своје границе поставиле ограде… Каква је ово политика власти у вези са економским и другим мигрантима?

Милан Стаматовић: Ако се цела Европа тресе од економских миграната који неконтролисано преко Србије улазе у Европу, а власти Србије се једине хвале да су једине хумане, добре, да једино ми прихватамо економске мигранте – то није добро. Мора да буде јасно свима, ово су економски мигранти.
Ако се дешава хуманитарна катастрофа, приликом ратних разарања, зашто оне земље које су ту хуманитарну кризу произвеле не прихвате те мигранте? Оне подижу ограде, не дозвољавају им улазак у земљу, док је једино Србија отворила своје границе и направила прихватне центре.
Сутра то могу бити потенцијалне бомбе за Европу, које је наша власт стационирала код нас у Србији.

То је још један од разлога због чега морају да одговарају овом народу и председник и премијер. Јер, ово је класично кршење Устава, ако вама неко неконтролисано прелази границу и улази, и ви то толеришете, па се још правите добри… Ко гарантује да ти мигранти неће сутра да изведу неки терористички напад из Србије на другу земљу у Европи? Данас је доступно да се у обичној продавници може набавити све што треба да се направи експлозивна направа, користе и аутомобиле, као и хладно оружје, сеју панику и страх…
Мислим да је ово велика, потенцијална опасност за све нас. То мора хитно да се решава и промени политика, заштити српски народ.

Ја сам један од малобројних, који је јавно иступао, гласно говорио против такве политике.
Када смо добијали налоге да уредимо и спремимо наше стратешке објекте за мигранте, напуштене војне касарне, школе и домове културе, био сам против. Све је, по налогу Вулиновог министарства, требало од нашег новца да опремимо и примимо ту потенцијалне терористе. Ми смо рекли да то не желимо, и упозорили Владу још тада – да је то веома опасно за нас и погубно. Посебно у неком будућем периоду када они неконтролисано крену из наше, или у нашу државу, а ми се нисмо заштитили.

Ако једна Мађарска, Немачка, Хрватска, Словенија и друге земље у окружењу, штите свој народ – који је разлог да наш премијер и председник не штите свој српски народ?
Овде се поставља питање – ко су ти људи? Ко су они? За кога они раде? Да ли уопште раде за интересе српског народа?
Јер, ево све ово о чему смо разговарали, све што смо наводили да се ради у Србији по одобрењу и учешћу премијера и председника, уперено је против интереса српског народа и државе Србије.

А њима су највећи „пријатељи“ сви они који су нанели највећу штету српском народу, убијали и бомбардовали, и сумњиви шеици из Емирата и Саудијске Арабије…

Актуелни премијер и председник Србије су нашу Србију, државу и народ, као никада до сада, отворено ставили на располагање људима и државама које по нашем историјском памћењу Србији не мисле ништа добро…

***

На крају разговора председнички кандидат групе грађана „За здраву Србију“, Милан Стаматовић рекао је да је испунио обећање, које је дао 7.марта када је изјавио да излази из Српске народне партије коју је основао заједно са Ненадом Поповићем 2014.године, када је Поповић изабран за председника а он за његовог заменика. Због „блискости странке са СНС-ом и њене подршке Александру Вучићу“, како је и рекао – после предаје потписа је написао и 15.марта послао, допис странци да „не жели да буде више члан странке СНП која сада подржава власт која ради против националних интереса“.

(16.3.2017. , уочи Мартовског погрома над Србима на Косову и Метохији 2004., Туристичка организација Златибор)

За СРБски ФБРепортер разговарала уредник Биљана Диковић

18.3.2017.

*
Извор: СРБски ФБРепортер