САЗНАЈЕМО Тачи нам отима милијарде долара и милионе квадрата

Земљиште, милиони квадрата службених, пословних и стамбених зграда, инфраструктура највећих српских предузећа само су неке од ствари које Влада Косова жели да присвоји за себе.

Трепча
Фото: М. Миланковић / РАС Србија Трепча

Одлука о томе донета је данас, а потписао је премијер Косова Иса Мустафа, чиме је она и ступила на снагу. Суштина одлуке је да се сва непокретна имовина на Косову регистрована на име СФРЈ, Србије и Аутономне Покрајине Косово, региструје на име Републике Косово као власника те имовине.

Приштина присваја сву непокретну имовину СФРЈ

Како “Блиц” сазнаје из извора блиским српским властима, под овом одлуком приштинских власти, подразумева се сва непокретна имовина која је била уписана на СФРЈ, а затим и Србију као сукцесора.

Земљиште, зграде, ресторани, одмаралишта…

На овај начин Србија би могла да остане без земљишта које је власништво Републике, тачније око 29 одсто од укупног земљишта у јужној српској покрајини.

Фото: Милан Пилиповић / РАС Србија

Када су у питању објекти, ради се о милионима квадрата. Највише је службених зграда, чија укупна површина износи око 1,24 милиона квадратних метара.

Такође, у питању су и пословне зграде (145.202 квадрата), стамбене зграде (24.688 квадрата), објекти посебне намене (3.973 квадрата) и чак 753.915 квадратних метара других грађевинских објеката, ресторана, одмаралишта, спортских објеката…

Трепча, Брезовица, државна предузећа

Такође, овде спада и државни удео Србије у привредним субјектима попут “Трепче”, у Ски центру “Брезовица”, предузећа “Лола Лешак” из Лепосавића, “Космет превоз”…

Ски центар Брезовица
Фото: Албана Реxха / Wикипедиа Ски центар Брезовица

Ништа боља није ситуација и са највећим српским предузећима и њиховој инфраструктури на КиМ, тако да ће приштинске власти покушати да присвоје и оно што припада Железницама Србије, Електропривреди (Површински копови, Термоелектране “Обилић”, Електромрежа Србије, Електрокосмет, “Ибар Зубин Поток”), али и Поштама Србије, ЈП “Србија шуме”, предузећу “Нис Петрол- Југопетрол”, затим ЈП Аеродром Приштина, као и ЈП Национални парк Шара.

На КиМ отишло 4,37 милијарди долара

Како “Блиц сазнаје, преко некадашњег Фонда федерације за кредитирање недовољно развијених подручја и аутономних покрајина, као и некадашњег институционалног инвестирања у периоду од 1966. до 1990. на подручје Косова и Метохије усмерено је око 4,37 милијарди долара.

Фото: приватна архива / Архива

Србија је у свему овоме учествовала са више од трећине суме, тачније са око 1,6 ,илијарди долара (око 35 одсто).

Власништво над 155 предузећа

Након овог периода, Фонд за развој Србије је од 1990 до 1999. године има удео у власништву 155 предузећа са КиМ. Осим зајма за препород Србије, предузећа из Србије су преко непосредног удруживања усмеравала средства у изградњу и проширење материјалне базе Косова и Метохије.

Застава Крагујевац
Фото: Н. Раус / РАС Србија Застава Крагујевац

У том послу, најзначајнији носиоци су били “Застава Крагујевац” (фабрика аутоделова у Пећи и Истоку и амортизери у Приштини), “Лола корпорација” (погони у Лешку, Зубином потпку и Штрпцу) и “Термовент” (погони у Липљану и Ораховцу).

Извор: Блиц