О 540 несталих Срба нигде одговора

И даље непозната судбина 540 отетих особа на КиМ, а одговора нема од УНМИК, Кфора, ОЕБС-а, Црвеног крста, Лекара без граница…

Председница Удружења породица киднапованих и несталих лица на Косову и Метохији Верица Томановић изјавила је данас да да су до сада сахрањени посмртни остаци 367, а да се кроз свакодневни рад удружења и жељу за проналажењем несталих лица даје пијетет жртвама“.

Новине у закону о цивилним жртвама
Државни секретар Министарства за рад Милан Поповић изјавио је да је нацртом новог закона о цивилним жртвама рата предвиђено унапређење положаја чланова породица несталих лица. „Новине у предлогу закона су да се и нестало лице сматра жртвом рата, додатак за негу као и увођење права на решавање стамбених потреба чланова породица несталих особа“, казао је Поповић.
„Највећи број отмица догодио се после 10. јуна 1999. године, наочиглед припадника Кфора. Цивили нису били заштићени од напада припадника ОВК а Еулекс није оправдао своју мисију јер нико није осуђен за злочине над Србима на Косову и Метохији“, казала је Томановић на конференцији у београдском Медија центру поводом 17. годишњице оснивања Удружења.

По њеним речима, представници међународне заједнице на Косову и Метохији примењивали су селективан приступ у случајевима српских жртава.

„Обраћали смо се мисијама УНМИК, КФОР, ОЕБС, Међународном комитету Црвеног крста, Лекарима без граница, свима који су имали мандат да заштите цивиле на Косову и Метохији, али одговора није било“, рекла је Томановић.

Она је испред удружења изразила незадовољство радом српских правосудних органа у процесуирању злочина над Србима на Косову и Метохији и затражила убрзање динамике рада тимова за ексхумацију и идентификацију посмртних остатака несталих особа.

Члан Извршног одбора удружења Душан Челић оценио је да за српске жртве „нема правде и истине“ и упитао зашто правосудни органи Србије нису у одсуству осудили „очигледне злочинце“ међу Албанцима.

„Српска удружења са Косова и Метохије поднела су 724 пријаве правосудним органима Србије, по којима су до данас албански злочинци правоснажни осуђени на 15 година затвора, од којих је један осуђен на 13 година. Да ли то значи да истину и правду можемо постићи само ван институција система“, упитао је Челић.

Он је додао да је потребно очувати „културу сећања“ на нестала лица са Косова и Метохије наводећи да ће и саме породице киднапованих осетити „неки вид сатисфакције“ ако већина друштва у Србији схвати да није реч о појединачним већ о жртвама целог друштва.

Извор: Мондо