Терор “Вучићевих Срба“ у поробљеној јужној српској покрајини – Вођини батинаши на албанском буџету

Као и на многим другим местима где Срби живе у непријатељском окружењу и непрестаној опасности по своју безбедност на Косову и Метохијхи, рука која дави сужња је – српска.

Светислав Ивановић са тзв „уставом републике Косово“ на столу испред себе.

• 
  У овом случају, оних Срба које је режим Александра Вучића кроз „Српску листу“ наметнуо народу да га мори глађу, неправдом и страхом какве тешко памти и оно насеље с почетка развоја људске цивилизације. У Новом Брду, „Вучићеви Срби“ су браћа Ивановић, Светислав и Сретен, о чијим зулумима пише Иван Максимовић, дописник Магазина Таблоид из Косовске Митровице.

Општина Ново Брдо на Косову и Метохији која је, како на њеном сајту по систему такозване „републике Косово“ пише „била насељено подручје још од најранијег развоја човечанства“ али не пише да су ту икада живели Срби. То је, наравно, намерно изостављено. Ради се о још једном насељу од примера у коме тиранија локалних моћника и похлепника, налази своје сигурно уточиште.

Педесетдвогодишњи Светислав Ивановић је човек са дугогодишњим политичким искуством. До недавно стари кадар СПС-а и миљеник Ивице Дачића, што у његовом случају ни мало не смета локалним Албанцима. Након краће каријере Дипломираног агронома и општинског службеника, после локалних тзв. „косовских“ избора 2002. бива изабран за Потпредседника општине Ново Брдо и на том положају остаје све до 2007. када је изабран за члана општинске Скупштине а од 2013. године на одржаним квази-изобрима изабран је за градоначелника Новог Брда, са четворогодишњим мандатом, по систему сепаратиста и то испред „Српске листе“.

Како Вучићев режим жели да све држи под контролом, тако је и овом човеку који фрапантно крши Устав Србије отворено се залажући за остварење тежњи сепаратиста, признајући окупацију и сарађујући на отимању дела државне територије, поверена управа српске полурасформиране општине Ново Брдо, сведене на привремени орган, чији је он председник.

Ово прецизно илуструје потпуно одсуство жеље српске власти да „помогне“ угроженом српском становништву постављајући кадар на положаје супротстављених страна које је физички и технички немогуће водити истовремено. Но, Светислав није сам. У руковођењу послова, најчешће у потпуној супротности са Кривичним законом, помаже му рођени брат Сретен.

Сретен Ивановић, повереник СНС-а. Фото ОВДЕ

Браћа Ивановић су широј јавности постала позната после раскринканог лажног колективног учлањења у СНС када је тој странци 14. јануара 2016. у месту Зебинце, наводно колективно приступило 2.000 нових чланова. Врло брзо лаж је откривена јер је у салу, у којој је скуп одржан, успело је да уђе око 300 људи док је нешто више од тога остало вани па је цифра од 2000 чланова остала пука фантазија. Да одокативно пребројавање није погрешно у овом случају, доказује и републичка изборна комисија која је на свом сајту, у прегледу резултата избора за посланике Народне скупштине Републике Србије одржаних 24. априла и 4. маја 2016. године, навела да сама општина Ново Брдо има 945 уписаних гласача са правом гласа те је немогућа већа бројка чланова било које странке неголи гласача у том месту.

Тај догађај, који је Канцеларија за КиМ дан раније најавила као јавну трибину, претворио се у митинг Српске напредне странке уз сву пратећу сценографију а са кога су послате страначке поруке што представља још једну грубу злоупотребу овдашњих Срба. У свом наказном тону догађај је верно најавио владавину браће Ивановић и прекретницу којој је Вучићев кадар кумовао. Рођени брат Светислава Ивановића, Сретен Ивановић, „крунисан“ је тада за поверника СНС за Ново Брдо и током свог излагања доживео неколико гафова. Усхићено се обраћајући окупљенима рекао је како „нема више подела, сви смо ми данас исти…“ на шта је неко из масе гласно добацио „лопови!“ а Сретен се савио од смеха као на добру шалу, без имало нелагодности и навијачки наставио обраћање додајући да „смо сви ми окупљени око једне идеје, идеје Српске напредне странке“.

Његов брат, Светислав, у још театралнијем наступу саопштио је народу да су их на том месту окупили лично „Господ Бог и Александар Вучић“.

Најупечатљивији утисак оставио је инцидент на који се Марко Ђурић ни мало није обазирао. На свега неколико метара од њега једна жена је почела да виче на сав глас „господине Ђурићу, управо прети моме оцу!“ (мислећи на батинаше браће Ивановић који су силом смиривали неистомишљенике а неке чак и тукли на улазу у салу што је телефоном снимио косовски полицајац који тада није био на дужности).„Господине Ђурићу, молим Вас да заштите моју породицу, прети иза ваших леђа а ви нећете да станете. Ви сте нас угрозили на овај начин“ са чим су се сложили и окупљени Срби али не и Марко Ђурић који као да се налазио у немом филму, без грча на лицу, удаљио се из масе игноришући жену у потпуности. Тако је овим скупом недвосмислено показано Србима шта их даље чека.

Марко Ђурић

Тиранија лопова и локалних криминалаца који под пуном заштитом државе на сваки начин тероришу преостале Србе. Све ово камером је забележио новинар „Гласа Америке“ што се може погледати на интернету под називом „Б92 Инфо- ВОА 14.01.2016. Јавна трибина у селу Зебинце код Новог Брда“

Није претерано рећи да је тог дана Ново Брдо доживело други историјски пад, овај пут под власт СНС-а и то можда са још погубнијим последицама него приликом пада под турску власт.

Тог тренутка почиње незаустављиви притисак и обрачун са свим преосталим неистомишљеницима а то су сви они Срби који се не слажу са сопственим нестанком. Ускоро стиже вапај Срба овог краја који су од надлежних српских институција захтевали заштиту како би им било омогућено да остану на својој земљи а то су учинили писмом упућеном директору Канцеларије за КиМ Марку Ђурићу… Упозорили су „…да је могућ организовани одлазак управо због поступака који чине браћа Ивановић према преосталим Србима у Новом Брду тако се и обраћају писмом Директору Канцеларије за КиМ Марку Ђурићу са молбом да помогне заштиту преосталих Срба у општини Ново Брдо, који су у више наврата били на мети пљачкашког терора од стране Албанаца“. Албански зулум су успели да издрже али овакве Србе на власти, неће моћи. Једини одговор Марка Ђурића, и преко њега и српских државних органа, на овај вапај био је наставак терора над њима.

Као главног кривца за такво стање у писму недвосмислено именују градоначелника општине Ново Брдо Светислава Ивановића јер га „сем именовања и кадрирања својих рођака на местима у јавним установама ништа друго не занима нити му представља приоритет“. Не ретко Срби су изложени и физичком малтретирању од стране батинаша браће Ивановић а покриће за овакво понашање налази се у тесним пријатељским везама Светислава Ивановића са Шукри Ајвазијем командиром полицијске станице Ново Брдо. Ајвазија је на то место именовао управо Светислав што је врло чудно јер ова општина већински насељена Србима и по „законима“ сепаратиста командир би морао да буде Србин, осим ако супротно не дозволи градоначелник.

Ајвази је своју дужност обављао прилично неодговорно па су због његове незаинтересованости за спречавање растућег таласа насиља над Србима и раније припремани протесте до којих никада није дошло.

Но, неискрено би било рећи да није било Срба за које Ивановићи нису били заинтересовани да им помогну. Проблем у томе је само тај што су сви ти Срби били њихове снаје, шурњаје, сестрићи и остала родбина која се нашла на водећим положајима свих јавних установа Новог Брда по оба система. Ово је постало неписано правило које се одржава упркос фрапантном кршењу закона.

Тако је поводом именовање вршиоца дужности директора у Основној школи „Миладин Поповић“ у Бостану. 2. 6. 2016. године, заседао Школски одбор о чијем је формирању решење донео председник Привременог органа Општине Ново Брдо, Светислав Ивановић (који на то, наравно, нема законско право). Један од чланова Школског одбора је Сретен, његов рођени брат и повереник СНС за Ново Брдо. Одбор у истом саставу је за в.д. директора именовао њиховог сестрића Југослава Станковића што је био други покушај да се то учини.

Против Ивановићевог решења приговор је безуспешно уложио тадашњи вд директора јер су два члана Ивановићевог Школског одбора била у сукобу интереса а један од њих двојице је учесник првог (насилног) покушаја именовања сестрића за в.д. директора у децембру месецу 2013. године. Покушај је пропао иако је тадашњи Школски одбор развалио врата канцеларије и писаћи сто директорке и украо печат који није враћен школи па остаје могућност да буде злоупотребљен за фалсификовање евентуалних решења и докумената. Трећи члан је такође споран, због непотпуног основног образовања (два разреда основне школе).

ПОСЕТИТЕ САЈТ МАГАЗИНА ТАБЛОИД:

Не само што су спорни као чланови Школског одбора већ ова тројица нису ни учествовала седници на којој је за в.д. директора изабран сестрић браће Ивановић! Зарад што масовнијег придобијања лојалног и подобног кадра у јавним институцијама, Светислав Ивановић је конкурсе сам расписивао и лично одлучивао ко ће бити на ком положају. Пример који недвосмислено доказује ову тврдњу јесте и постављење Јанковић Николе на позицију Руководиоца Центра за Социјални Рад у општини Ново Брдо бр. Реф: МСК /110, по условима конкурса који је био расписан 01.9.2016. године а који је строго дефинисао услове који морају бити испуњени. За позицију Руководиоца Центра за Социјални Рад бр. Реф: МСК /110,услови запошљавања по конкурсу (универзитетска диплома Друштвених наука у областима Соициологија, Психологија, Педагогија и Правни, Радно искуство пет (5) година). Иако је било више кандидата који су испуњавали ове основне услове на ову позицију именован је Јанковић који није испуњавао готово ништа од наведеног.

Једини и најосновнији услов који је испунио Јанковић јесте да је био шеф кабинета градоначелника Светислава Ивановића, тако да га је Ивановић поставио као себи оданог човека на ову врло одговорну позицију. Осионост браће најбоље се огледа у њиховом организованом тиранисању и то у координацији са албанским специјалним јединицама „РОСУ“ које су позвали у помоћ како би похапсили њима „неподобне“ Србе! Никада ни једног Албанца нису оптужили за злочине над Србима нити захтевали да буду процесуирани они за које се поуздано зна да су извршили неке од најтежих злочина овог краја, упркос чињеници да као људи на власти то могу много лакше да учине.

Наиме, њихово оркестрирано насиље над политички неподобним сународницима одиграло се прошле године и то на један од најзначајнијих датума српске историје, на Видовдан. С обзиром на то да је део Срба отишао у Грачаницу на обележавање Косовске битке а део на откривање споменика Кнезу Лазару у Косовској Митровици, што народу овог краја још и више значи јер је овај српски великан и светитељ и рођен у њиховом крају, у месту Прилепац, створили су се повољни услови.

Многима је то била и радна обавеза да би у што већем броју пред камерама одиграли масовну подршку режиму Александра Вучића са циљем да убеде јавно мњење у Србији како његова политика има подршку на КиМ (о чему смо такође писали раније) док у то исто време од чланова његове странке бивају најтеже пребијани. Наиме, неколико Срба овог краја који нису могли да издрже тортуру и присилу власти бурно су реаговали звиждуцима протестујући на помен имена великог Вође због чега су на неколико метара одатле били претучени од стране режимских батинаша а иста судбина снашла је и оне који нису дошли у Косовску Митровицу јер су околности у којима је број Срба знатно смањен Ивановићима ишле на руку. Ово је од власти и медија прећутано слично ономе када је аутобус са Србима из Гораждевца, који су по обавези пошли да увећају подршку Вучићу током његовог боравка на КиМ прошле године, био каменован од стране Албанаца. Подршка није узвраћена, чак ни осуде није било. Вођину славу, који је тог дана опростио Србима са КиМ бомбу коју су у маркетиншке сврхе подметнули његови људи, ништа није смело да поремети.

Извор: КМ Новине