Каква је порука у Николићевом руковању са Хашимом Тачијем?

Тзв. Председник Србије Томислав Николић се на церемонији устоличења новог поглавара Римокатоличке цркве срео и руковао са Хашимом Тачијем који се налазио међу осталим „шефовима држава“.

Прошле године је на сва уста критиковао Бориса Тадића због истог чина. Какву поруку шаље народу Србије руковањем са вођом шиптарских терориста који је оптужен за трговину органима заробљених Срба?

Небојша Малић

Небојша Малић, политички аналитичар:

Право питање није какву поруку Николић шаље народу. Она је већ дуго итекако јасна. Од отвореног гажења предизборних обећања, преко серије поклоњења иностраним господарима, до „преговора“ о предаји са „Косовијанцима“ и руковања са српским крвницима, и председник, и премијер и заменик премијера народу говоре једне те исте: да га презиру, да је немоћан, да је бедан и ништаван.

Да је коњ, којег они везују где им газда каже.

Право је питање, међутим, хоће ли Срби прихватити овај нови, наметнути идентитет марве.

А ако неће, какву ће поруку они послати оваквој власти, и на који начин.

Милан Дамјанац:

Питање Космета улази у завршну фазу. Ускоро ће доћи до признања сецесије, а руковање представља подршку Србије на том путу. То је нажалост наставак погубне политике бивше владе која ће Србију довести на ивицу пропасти. Након повлачења Србије са Космета у сваком виду, Србија ће учинити исто што је учинила у Книну, остављајући своје сународнике и лојалне грађане терористима на милост и немилост.

Милан Дамјанац

То је највећи злочин коју власт може починити према сопственом слуђеном, бедном и сиромашном народу који константно обмањује причама о бољој будућности која никада неће стићи. Признање тзв. Косова као независне државе отвориће друга жаришта у Србији, а Срби ће на крају и изгубити своју државу.

Све се чини ради опстанка на власти и сулуде идеје да ће давањем Космета Запад коначно оставити Србију на миру. Нажалост, то ће само погоршати углед и позицију Србије. Када српски председника, премијер и вицепремијер преговарају са терористима, тада се шаље јасна порука- Србија више није држава.

У овој капитулацији државе учествују сви, од политичких, медијских до интелектуалних елита. О свему ће судити време, а бојим се да за Србију долазе још тежи дани. Политичка елита Србије стално проналази нове начине да падне још ниже и да још више изда националне интересе. Уколико се овако настави, ускоро ће српски народ бити сведен на обичан статистички податак, а тада више ништа неће бити важно.

Александар Павић, политиколог:

Александар Павић

Јасно је да Томислав Николић ништа сам не поручује. Шта би то једна марионета имала да поручи?

Али – та марионета се користи да би поручила српском народу и држави да је убијање и касапљење Срба сасвим прихватљиво, да чак доноси и „бенефите“ и „демократски“ углед, широм отворена врата у Бриселу, Вашингтону, Лондону, Берлину.

Такође се марионета која се одазива на име Томислав Николић користи да би се српском народу и држави поручило – ништа не вреди ни ваш устав, ни ваши закони, ни ваша држава.

Важи оно што ми прогласимо да је добро, а „председник“ може бити само онај коме честитамо „победу“ три сата пре затварања биралишта.

Нема вредности оно што вам „ваши“ (а уствари наши) политичари обећају – они су се одавно већ обавезали нама, испуњавају само та обећања, и скачу кроз све обруче које поставимо испред њих.

Бранко Жујовић, новинар:

Порука је да државе у Србији више нема

Значајан број Срба сматра да ће легализацијом отимачине, односно српским признањем албанске лажне државности на Косову и Метохији, ишчезнути сви економски, а са њима и остали проблеми. Српску политичку свест као црева развлаче пси медијског рата. Свест тог дела нашег народа фокусирана је на ову деценију или на последњих неколико година. Она политичка дешавања и појаве не тумачи у ширем контексту.

Тај део јавности одавно је заборавио да од четири милијарде долара помоћи није било ништа, да је Црна Гора иступила из заједничке државе, као и да генерал Ратко Младић и председник Радован Караџић нису били последње препреке Србије на путу ка ЕУ, како се тада тврдило и чак обећавало. О крчмљењу националних ресурса да не говорим!

Рукујући се са Хашимом Тачијем, Томислав Николић поручује нам да државе у Србији више нема. Државник се не рукује са терористом.

Када пружите руку бићу које је врло аргументовано било оптужено за учешће у убиству двојице полицајаца, 25. маја 1993. године код Глоговца, онда престајете да будете морални ауторитет за породице тих људи и за сваког свесног човека. Да не помињем убиство полицајца од 17. јуна 1996. године, на путу Косовска Митровица – Пећ, у коме је учествовао Тачи са Јакупом Нуром, Авнијем Нуром, Самијем Љустакуом и Бесимом Рамом, као и напад на избеглице, смештене у касарни „Милош Обилић“ у Вучитрну, 21. септембра исте године.

Бранко Жујовић

Уосталом, Тачи је јула 1997. године био правоснажно осуђен од суда у Приштини на десет година затвора, због тероризма. Потерница за њим издата је фебруара 1998. године, а колико се сећам 2003. године, што би за данашње српске политичаре на власти и јавност требало да буде много значајније, потерница за Тачијем била је чак проширена због почињеног геноцида.

Рукујући се са таквим бићем, председник Томислав Николић шаље најгору могућу поруку управо онима, којима је обећавао заштиту пре избора: обичним људима и њиховој деци. Поручује им да циљ оправдава свако средство. Будите као Хашим Тачи и бићете успешни, вољени и поштовани у друштву ком стремимо и које градимо! Сила тог друштва јача је од ваше вере, знања и поштења. Она Бога не моли и зато јој се приклоните.

Николић неуверљиво глуми књаза Милоша Обреновића, с том разликом што је Србија у време Обреновића, са променљивим успехом, а захваљујући Руском Царству, стално напредовала. Не само територијално, него и на свим другим пољима. На крају, поменуто руковање је камичак у мозаику „нормализације односа“ са нелегалном албанском државом на Косову и Метохији.

Оно што мене брине, јесу економски и морално уморни Срби у Србији. Њих је све више и за њих, у таквом стању, руковање с терористом јесте чин неумитне, чак неопходне реалности. Не можемо се љутити на те људе који не могу да поднесу историјски притисак, не познају ситуацију и не желе да се боре. Треба аргументовано и са пуно љубави и разумевања да им предочавамо чињенице.

Руковањем са Тачијем, Николић се на унутрашњем плану обраћа управо њима. Нити је он жртва, како би да се представи, нити су Срби којима се обраћа губитници. Када Срби то превдладају у главама и схвате да су достојни слободног живота и принципа, као и да је у историјским процесима потребно играти на дуге стазе, а не за мандат – два, ово руковање постаће то што и јесте: срамотна фуснотица у уџбеницима историје.

Милинко Милинчић

Милинко Милинчић:

Порука српском народу је да њиме владају болесни полуумови којима није место у политичком и друштвеном животу већ у лудници. Руковањем са терористом и касапином Тачијем који је директно и индиректно одговоран за масовна убиства и стравичне злочине над Србима Косова и Метохије, Николић на себе преузима одговорност за те стравичне злочине почињене над Србима а за које до данас нико никада није кажњен.

Крв многострадалног и мученичког српског народа од јуче није само на рукама касапина Тачија већ је и на рукама Томислава Николића. Крв невино побијеног и зверски уништаваног српског народа је на рукама целокупне данашње башибозук евро-атлантске елите којој је на челу бар номилно мастер дипломац из Бајчетине.

И гле чуда! Не беше бољег места до Ватикана да две змије, она шиптарска и ова српска заиграју своје змијско коло сеирећи над српском крвљу, приносећи господару коме служе  још једанпут Србију на жртву.

Јелена Бркић:

Након прекршеног буквално сваког предизборног обећања, није никакво изненађење последње порицање сопствене изјаве Томислава Николића „да се он никада не би руковао са Тачијем (у тренутку када је то први урадио Борис Тадић), јер постоји основана сумња да је исти извршилац најтежих злочина над Србима“. Како смо се више пута уверили да реч буквално свих политичара, који харају Србијом последњих 20 година, не значи ама баш ништа, само је питање дана када ће уцењена власт у Србији и званично признати независност окупиране јужне српске покрајине и поклонити јој чланство у УН.

Јелена Бркић

Лично понижење које доживљава сваки званични представник Србије који пружи руку убици, не може се мерити са понижењем које се у том тренутку нанесе сваком грађанину наше „државе“. Све док се политиком у Србији буду бавили само љигави људи, без части и првенствено личног достојанства, отаџбину ће нам комадати коме год то падне на памет.

Са друге стране, непоштовањем највишег закона државе од стране званичних представника, народу се даје на знање да у овој банана држави свако може радити шта год хоће, само ако је уперено против интереса нашег народа. Исти тај народ потпуно свестан хаоса и пропасти, али не и узрока (јер му се годинама испира мозак путем окупираних медија), незадовољан и гладан, чека. Чека да се појави бар трачак светлости у мраку и било која опција другачија од безалтернативне пропале ЕУ, која нас третира као најобичније магарце машући нам испред носа неким ДАТУМОМ, званим шаргарепа.

Зато опет апелујем на све патриотске организације, да превазиђу неспоразуме, окупе људе, направе стратегију за опоравак Србије, са конкретним плановима и програмима, формирају Владу у сенци и покушају, не бирајући средства (јер их ни окупатор не бира), да покрену један нови талас који ће герилски ширити истину међу успаваним Србима. Апелујем и на сваког појединца, који је свестан и где се налазимо и зашто, да шири истину где год може, сваком рођаку, познанику пријатељу, лично или преко интернета. Народ се мора освестити, а не треба му много, пуно се незадовољства и несреће накупило.

Апелујем и на подршку свакој речи, акцији и делу усмерених против овог накарадног окупационог система који нам разједа Србију! Или ћемо се сви ангажовати, сложити и удружити, или ћемо за неку годину вадити пасош и тражи визу за улазак у Нови Сад!

Весна Веизовић:

Весна Веизовић

Да ли се Николић руковао са Тачијем, Готовином или је отишао на поклоњење гробу Анте Павелића нама је потпуно свеједно. Тај човек је до сада показао колико је бескрупулозан и да нема ни части ни образа, нити заслужује да носи титулу Србина. Народ Србије њега више не посматра као  свог председника већ као свог џелата.

Сви смо се смејали, али нас је истовремено било и срамота због Тадићевих извињења, јер је на своју руку се извињавао Хрватима што су протеривали Србе из Хрватске, мислили смо да се не може ниже спустити један државник. Међутим ово што ради Томислав Николић, који је и сам својевремено критиковао Тадића, је незамисливо. Србски народ посматрајући ова недела има утисак да је у ноћној мори из које не може да се пробуди.

Цео свет нам се подсмева, уживају гледајући какве западне послушнике имамо на власти. Не морају ни да издају наређење, садашњи властодржци већ унапред раде. Ова земља је сломљена, народ изгубљен, Николић са својом клапом ради за личне и стране интересе, а нама је послата порука да смо будале.

Васељенска ТВ