Иако се из петних жила упиње да своје властовање, углавном презентовањем лажних података, представи као неку нову еру у српској историји, Александра Вучића Србија сигурно неће памтити као мудрог и одговорног државника у тешким временима, већ као политичку сецикесу и јефтиног манипуланта који је на власт дошао изборном преваром и владао у своје име а за туђи рачун, изругујући се националним вредностима сопственог народа и сатирући обичног човека за рачун западног корпоративног друштва. Такве као што је он Историја брзо прекрива прашином заборава, а ако њихово дело, онако узгред, неко некада и помене обично то бива по злу и срамоти.
Но, ако по нечему Александар Вучић и остане упамћен у националној историји биће то чињеница да од када је Срба и српске државе никада за ничије власти Србија није тако понижавана од Албанаца(планинског племенског народа који су Турци вековима насељавали на освојене српске територије како би их лакше контролисали), као што се то дешавало током његове власти. И то искључиво Његовом кривицом, неспособношћу или намером. Свеједно!
Од када су, вољом антисрпских настројених великих сила, углавном асимилирајући српске етничке просторе(1), Албанци почетком XX века (28.11.1912), добили своју независност, никада нису волели Србе и увек су им, када год су могли, забијали нож у леђа, али никада нису имали прилике ни смелости да се са Србијом овако спрдају, као данас када њоме манипулише и тргује Александар Вучић. Иза тог ланца издаје и националног понижења којима нас Вучић излаже у односу на Албанце и њихове националне аспирације, несумњиво стоји патололошка мржња према сопственом народу, толика да се с правом морамо запитати ко је, заправо, Александар Вучић?
И зашто тако беспризорно предаје Косово? Али, не само то! Због чега је, онако срамно, подвио реп док је Еди Рама промовисао великоалбанске идеје усред Београда? Зашто је лично наложио пуштање оних који су непријатељским дроном вијорили плакат са картом Велике Албаније пред десетинама хиљада Срба на узаврелом стадиону Партизана? Зашто од српских кредита гради аутопут према Тирани, који ће Албанцима у региону бити најбоља веза за Европу? Кога заправо лаже причом о ЗСО и оптужницом за Харадинаја, за коју зна да нема могућности да буде реализована, чак и да га испоруче? …
А Албанци као Албанци, Шиптари ко Шиптари. Немају залуд пословицу “кад нађеш овцу шишај и реп”. Свесни да им је Александар Вучић отворио прилику за експанзију какву у историји нису имали (чак ни у време Јосипа Броза) не губе време!
У том контексту треба посматрати и данашњу (07.03.2017) посету председника Албаније, Бујара Нишанија, српској општини Бујановац, обављену мимо свих дипломатских протокола и правила једне суверене државе. Гледајући шта је све српска дипломатија игнорисала и дозволила приликом ове посете с правом се можемо запитати има ли Србија државни суверенитет на целој својој територији?! Истина, изругивања српском суверенитету има и приликом честих посета страних дипломата Рашкој области, али то се углавном дешава на нижем дипломатском нивоу, па у јавности обично пролази неопажено.
Иако смо већ навикли на Вучићеву поприличну дипломатску неотесаност, мера гажења сопственог државног достојанства у случају доласка Нишанија у Бујановац је толика да се морамо запитати зна ли несрећни српски премијер шта је уопште, и чему служи, ДРЖАВА?
Пре свега, председника Албаније у посету Србији, првој након посете Енвера Хоџе 1948, није позвао нико од српских званичника, већ он долази на позив председника општине Бујановац Шаипа Камберија и председника Националног савета Албанаца, Јонуза Муслијуа. О тој посети Влада Србије је само обавештена, нико јој није тражио сагласност или дозволу. Упркос томе, Шеф Координационог тела за југ Србије, Зоран Станковић, послат је као представник Владе да, на прелазу Кончуљ, дочека албанског председника, чиме је Српска Влада ову посету учинила званичном и дала јој на тежини, без обзира што га је Нишани практично игнорисао Станковића као домаћина! Говорећи о томе, шеф српске дипломатије, Ивица Дачић, практично се дистанцирао од овог потеза нагласивши да је то “одлука председника владе”(2). Дакле, опет Вучић! Срачунато и погубно! Но, има даље …
Приликом дочека албанског председника није интонирана српска химна, нити се игде видела српска застава. У Бујановцу и Прешеву Нишанија су дочекали плакати добродошлице на којима је на албанском писало “Добро дошао, ПРЕДСЕДНИЧЕ” (Mire se vjen PRESIDENT), на којима није било српских државних симбола, а окупљени грађани поздрављали су га албанским заставама и националним паролама!
Све у свему, Бујар Нишани дошао је у Србију као да не долази у другу државу, већ у некакву крајпуташку прћију, коју намерава да купи за мале паре. Отворено кршећи уобичајену дипломатску праксу и суверенитет земље домаћина, он је Албанцима у Србији послао јасне политичке поруке а да ни реч није морао да изговори. Али, и изговорио је, за сваки случај:
“Албанија је чврсто заинтересована да помогне у остваривању свих права Албанаца који живе у Прешеву Бујановцу и Медвеђи, а то се пре свега односи на право на образовање, употребу националних симбола и привредни развој“, рекао је Нишани, при чему је нагласио како је сада “најважније да се сви договори о успостављању сарадње који су већ постигнути између влада односно премијера Србије и Албаније спроведу”.(3)
Прилично јасно речено, зар не? Постоји „план“ који су договорили Вучић и Рама и који, поред обавеза Србије да Албанији направи аутопут према Бриселу, очигледно обухвата и активности Албаније на Југу Србије. Какве, ми не знамо! Зна Вучић! С обзиром на начин како је организована и од српске владе третирана ова посета тешко да тај „план“ може бити на добробит српских државних интереса. Посебно узимајући у обзир актуелни политички тренутак у региону, односно дешавања у Македонији и промовисање тзв. “војске Косова”.
Али, оно што је за Србију горе од актуелног политичког тренутка јесте Александар Вучић који, бојим се, претендује да постане трајни политички тренутак.
УМЕСТО ЗАКЉУЧКА
Као аналитачар манипулативних процеса не могу да не приметим да је данашње шепурење Нишанија по Југу Србије “покривено” наводним телефонским разговором Вучић-Тачи о војсци Косова, који Вучићева медијска мрежа потура као ударну вест дана. Али констатација да формирање војске Косова крши Резолуцију 1244, толико је позната ствар да не може бити никаква ударна (па чак ни важна) вест, већ класичан пример технологије “скретања пажње”. И још један доказ Вучићеве (намерне или случајне) умешаности у експанзију албанског фактора на Балкану.
Јер, он је тај који, корак по корак, прихвата анти-српски Ахтисаријев план о Космету у виду Бриселског споразума.
Чланови његове листе за Косово омогућили су Тачијев избор за “председника” лажне државе и седе у његовим пара-институцијама дајући им легитимитет.
Вучић је тај који нам је довео Раму у Београд да нам прича о неопходности признања Косова и легитимности “Природне Албаније”.
Он повезивање Ниша и Тиране аутопутотем сматра приоритетним инфраструктурним циљем Србије, толико важним да кредитно задужује земљу како би га градио!
Уосталом, они који су позвали Бујара Нишанија да терен “Природне Албаније” припрема по Југу Србије и дочекали га као свог председника његови су коалициони партнери.
И зато, ПРОБУДИ СЕ СРБИЈО! И запитај се да ли венама тог човека заиста тече српска крв…?!
Одреднице:
- – ruskarec.ru/politics/2014/01/23/odakle_poticu_albanci_27545.html
- – www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=313152
– rs.n1info.com/a233071/Vesti/Vesti/Nisani-u-poseti-Bujanovcu-i-Presevu.html
