Стари Либерал, најпопуларнији црногорски блогер, прије неколико дана написао је: “Мило нам је дарива’ државу, коју је нашим парама, купио себи“. Ако погледамо спонзоре и добротворе серије “Божићни устанак“, испада да је и овај државотворни пројекат првог ранга, финансиран по истом моделу као и Милова куповина Црне Горе.
Генерални спонзор серије је Електропривреда Црне Горе, компанија са већинским државним капиталом. Остали спонзори су Министарстово култутре и одрживог развоја, општинске администрације Подгорице и Цетиња, државна компанија Аеродроми Црне Горе, те Бемакс компанија која свој комплетан приход остварује из пројеката, чији је наручилац и финансијер држава Црна Гора. Снимање серије помогли су такође Министарство одбране, Војска Црне Горе, општина даниловградска и још неколико десетина државних институција међу којима, Управа за заштиту културне баштине и Народни музеј Црне Горе.
Ангажовање двије водеће институције задужене за историјско наслеђе и културну баштину, требало би да имплицира да је поменута серија дјело од непроцјењивог културно-историјског значаја. Да ли је заиста тако?
Садржајност историјског догађаја обрађеног у серији,наметнула је потребу за измишљањем ликова и догађаја. До садa, на половини емитоване серије није приказан ниједан аутентичан историјски догађај. У првих пет епизода, страдао је само један измишљени лик, наводни локални фунционер Тодор. Од аутентичних историјских ликова до сада су уведени само митрополит Митрофан Бан како разговара за измишљеним свештеником, те Крсто Зрнов Поповић, приказан као гост непостојеће кафане и кум измишљених ликова.
Поред измишљања, аутори серије показали су и сколоност ка бизарном фалсификовању историјских чињеница. Наиме, за водећег агитатора уједињења покушали су представити Милоша, студента треће године права у Београду. Ауторима је био потребан лик, који је за двије године студирања у Србији, индоктириниран и спреман да служи туђим, србијанским интересима. Милош тако у серији држи ватрене и запаљиве говоре, благо убацује екавицу у комуникацији, учествује у Тодоровој ликвидацији.
О колико се плиткоумно припремљеном лику ради, најбоље говори податак да је Правни факултет у Београду, у тренутку Милошевог наводног студирања септембар 1916. – новембар 1918. (период аустроугарске окупације Београда) био затворен. Дакле, аутори серије су елементарне историјске чињенице подредили потребама дневно-политичке пропаганде читав вијек касније.
Следећи упечатљив, двоструки фалсификат, представља сцена бацања и потом гажења заставе са дворца. Прво, на двору током владавине краља Николе налазила се тробојка са бијелим орлом, што непосредно потврђује слика проглашења Црне Горе за краљевину 1910. На згради црногорске избјегличке владе у Неји крај Париза, такође се вијорила тробојка, а Вијести су данас показале једнако интересантну фотографију о учешћу представника црногорске избјегличке владе у Мусолинијевом маршу на Рим, наравно под краљевском тробојком.
У серији је са зграде дворца на цетињску улицу бачена непостојећа застава, јер црвени Алај барјак црногорске восјке није имао аплициран златни, већ бијели орао. Приликом ослобођења Никшића 1878, краљ Никола је своју бесједу под Алај барјаком почео следећим ријечима: “Црна Гора је прва подигла Душановог бијелог орла“. Овај перфидан покушај идентификовања садашње државне и славне војне заставе Краљевине Црне Горе, двострука је потврда бизарног фалсификовања елементарних историјских чињеница у овој сцени.
Стога, колико је у оваквом пројекту било оправдано ангажовање Управе за заштиту културне баштине и Народног музеја Црне Горе, остављам читаоцима да просуде сами. Такође, јавност би морала да зна колико је коштала серија “Божићни устанак“ и колико је државног новца на овом пројекту потрошено? Интересантно би било утврдити и зараду сценариста и режисера серије, као и њених продуцената, Милових медијских пуковника Дарка Шуковића и Радета Војводића, односно њеног умјетничког директора Милорада Поповића?
Било би интересатно да се јавности објасни како је серију то задужио министар просвете Дамир Шеховић, коме се у одјавној шпици наводи “посебна захвалност“? Јавност би такође морала да зна на ком конкурсу су овом пројекту додијељена државна средства и колико су приликом донација више десетина државних субјеката, поштовани законски прописи.
А можда би финансијски извјештај бизарног филмског остварења “Божићни устанак“, посебно био интересантан мајкама са троје и више дјеце, које данашњи кишни дан проводе пред здањем парламента и спремају се да под ведрим небом проведу четврту узастопну ноћ.
