Томислав Кресовић: „Великоалбански” ратни сценарио за Балкан

Притисци који долазе из ЕУ од бриселске корумпиране администрације и дипломатија појединих западних држава увод су у шири балкански конфликт око нерешених и спорних територија.

Пише: Томислав КРЕСОВИЋ

„Ватра“ у Македонији, „пожар“ на Балкану

Албански сепаратистички покрет остварио је уз подршку САД и НАТО циљ одвајања односно “отимања” Косова од Србије и стварања независног Косова. Ово је био национални и геополитички пројекат државне политике Тиране израђен на основу планова Албанске академија наука и пројекције Призренске лиге из 1878. године. Након сукоба НАТО и ОВК против државе Србије на Косову, увежбане формације ОВК се “селе” у Македонију 2001. године кроз групације “АНА” и “ОНА”, а други део радикалног албанског покрета делује на југу Србије као ОВПБМ. Тако се спаја албански удар на југу Србије и Македонији.

Међународни фактор прави дипломатску игру да се заустави сукоб на југу Србије уз потписивање “мировног споразума” као и у Македонији кроз “Охридски споразум”. Већи део ЕУ и САД признаје Косово као државу 2008. године и тако се уз Албанију формира и друга албанска држава која добија заштиту САД и НАТО, а онда и ЕУ кроз мисију ЕУЛЕКС. Све владе у Македонији биле су на власти уз подршку албанских партија које су јачале своје утицаје пре свега у сфери безбедности у полицији, војсци и тајним службама али и у финансијама. Македонија или у међународним односима БЈРМ, постаје све више зависна од великоалбанског фактора хегемоних интереса Приштине и Тиране, али и Софије. Македонија под притиском албанских интереса признаје Косово и гласа за Косово у УНЕСКО. Постигнут је геополитички циљ одвајања Македоније од Србије и приближавање Тирани и Софији. Стратегија “Велике Албаније” је пресецање Моравско-Вардарске долине која представља стратегијску “кичму” интереса и Србије и Македоније, а према Бугарској и Грчкој и Солуну. Моћни албански нарко картели виде Македонију као своју територију утицаја преко Грчке, Бугарске и Албаније.

Велико је питање зашто Албанци из Македоније желе преговоре са Грчком око имена државе Македонија?

Ради се о етничкој и политичкој “трговини” интереса, јер на северу Грчке односно северном Епиру или албанској концепцији “Ћемерије”, делује моћна албанска заједница Чамерија. Албанци за делове приобалних области Епира на југу Албаније и северозападне Грчке, у којима живе Чами (Албанци). Највећи део Чамерије налази се у грчким префектурама Теспроција и Превеза уз неколико села у источном делу префектуре Јањина, те на крајњем југу Албаније у области Саранда. Процена је да у Грчкој живи 500000-700000 Албанаца и да представљају политички и безбедносни ризик. Тако постоје пројекције да би Албанци у Македонији ако би постали државотворни народ уз промену устава “трговали” са Грчком и “цепали” Македонију. Истовремено би отворили и албанско питање у Грчкој уз притиске, уцене сукобе и подршку Турске и турске мањине у Тракији. Бугарска која је признала Косово и има добре односе са Тираном, нема ништа против да дели интересе са Тираном у Македонији. Тако би Бугарска и Албанија “распарчале” Македонију и створиле реалност да држава Македонија(БЈРМ) добије назив “Скопље”.

Изјава шефа руске дипломатије Лаврова у мају 2015. године говори о подели Македоније између Албаније и Бугарске. Према изјави Лаврова може се протумачити да Вашингтон „подбада“ проамеричке владе у Албанији и Бугарској, да поделе Македонију. Тако 2012. у бугарским “Новинама” око стабилности на Балкану је и опција поделе Македоније која говори да би дестабилизација Македоније могла ”за пола сата” да активира међународни сукоб у Албанији, Србији, на Косову, у Бугарској, Грчкој, Румунији и Турској. Зато се констатује обавеза проналажења решења са гаранцијама трајне стабилности у Македонији. И нуди се рецепт – да би се избегао нови хорор, неопходно је размотрити – све опције. У тим варијантама, како се сугерише, најстабилније решење је – ”превентивна подела” Македоније. Бугарске “Новине” 2012. године пишу: “ОПЦИЈЕ о подели и федерализацији Македоније отварају два питања ”од милион долара”, коментарише се у бугарском листу. Прво, како гарантовати да ће етнички Албанци надомак трећине од два милиона становника и с чињеницом да се граниче са другим етничким Албанцима на западу и северу, бити лојални грађани Македоније, која је и сама дизајнирана као држава различитих нација (македонски народ је измислила комунистичка Југославија 1943-44, а пре тога је сматран делом бугарског народа)? И друго, зашто би етнички Албанци, чији број рапидно расте, остали лојални грађани Републике Македоније, посебно после примера косовских Албанаца, који су добили међународно признање независности, уз помоћ земаља Запада, само девет година после оружаног бунта (1999-2008)? Познато је да је у бугарском јавном мњењу латентно присутна историјски спорна идеја о „повратку Македонаца куцћи“, а за Скопље би то, наводно, била шанса да „ускочи у брзи воз за ЕУ „Паљење македонског фитиља” по “домино стратегији” утиче на упад косовске власти на север Косова и одсецање од Србије уз насиље и исељавање Срба. Србија нема начина да војно регује сем дипломатски. Док се то дешава или планира, долази и до побуне Албанаца на југу Србије у општинама Прешево и Бујановац и увлачење Србије у кризу као и 2001. године.

Реал политичке процене велико-албанске стратегије

Да је ова опција “паљења” Балкана реална сматра и Др Саво Климовски, професор уставног права и политичких система, некадашњи председник парламента, а накратко и председник Македоније након Кира Глигорова. Шта каже професор Климовски? ”Ако дође до нереда, ниједна земља Балкана неће бити мирна. Сви бисмо били наивни када бисмо поверовали да су Албанци ово кукавичје јаје подметнули после избора. У питању је план шире геостратешке политике који је скован у Тирани, а запечаћен у Приштини. Његови творци су Еди Рама и Хашим Тачи који то и не крију. Сад би брже-боље да искористе ситуацију док се нова америчка администрација није усталила да прогурају своје амбиције. Па замислите да се један председник меша тако транспарентно у унутрашње ствари друге државе. То је озбиљна ствар. Ако мислите да се нешто мења у политици према братском српском народу, то је само периферни део велике стратегије која покушава да се инсталира, а она је заснована на никад напуштеној идеји о Призренској лиги и ономе што се затим дешавало на балканским просторима. Македонија је увек била део где почиње да се експериментише за завршни део тог плана. Не знам да ли су Грци свесни да је следеће питање Епир, а Срби југ земље, од Бујановца… то је једна повезана композиција.“

Грађани Македоније се сада налазе пред великим искушењима да прихвате владу коалиције СДСМ и ДУИ која мења политички и уставни положај БЈРМ или да се изобре да очувају своју државност и територију која је угрожена. Зато је у праву професор Климовски који каже: ”Иванов је исправно поступио одбивши да да мандат јер они траже двојезичну државу, промену свих државних симбола. То су све обележја суверенитета народа, а и противуставно је. Иванов је јасно рекао да не може да да било коме мандат за састав владе уколико та албанска платформа буде основа коалиције.” Притисци који долазе из ЕУ од бриселске корумпиране администрације и дипломатија појединих западних држава увод су у шири балкански конфликт око нерешених и спорних територија. САД и НАТО са својим војним базама на Косову и Македонији штитиће своје интересе од продора Русије и притискаће власти у Скопљу на политичке “компромисе” рачунајући и територијалне и промену устава Македоније. Постоје опције и да се збаци с власти Председник Македоније Иванов ако буде давао веће отпоре.

*

Извор: Видовдан