Време када је Ваљево било град-болница

Др Александар Недок, за „Новости“, о страдању Срба у граду на Колубари у Првом светском рату. У вароши која је имала око 8.000 житеља, боравило је више десетина хиљада људи
Више година трагао сам по прашњавим архивама, по, нажалост, ретким писаним успоменама савременика и учесника тих догађања, по студијама писаним после тих трагичних и славних дана. – Резултати тих трагања су написаних до сада седам књига, самостално или у друштву мојих колега и пријатеља, било војних лекара или војника од заната, и нас неколицине лекара из грађанства, од којих сам, ето, игром судбине, од четворице само ја доживео да и ову књигу „туге и поноса“, како рече Бранислав Нушић, предам своме српском роду. Тако за „Новости“ каже др Александар Недок, аутор књиге „Ваљево – српски ратни хируршки центар и град-болница у епицентру велике епидемије 1914-1915“ .

Књигу је објавио ваљевски Народни музеј и у њој писац описује период због кога су Ваљево и његове болнице постали симболи страдања у Великом рату, али и пожртвованости, хуманости и међународне сарадње у борби против епидемије невиђених размера.

Првих ратних месеци 1914. године у ваљевским болницама збрињавани су рањеници из прве и друге офанзиве аустроугарске војске. Овај период, због многобројних страдалих, био је прожет веома тешким тренуцима, нарочито током друге офанзиве. Осим прилива великог броја рањеника, стање је било додатно отежано и доласком многобројних избеглица. Ваљево већ тада постаје град-болница. У вароши која је с најужом околином имала око 8.000 житеља, боравило је више десетина хиљада људи.

– У овој књизи је, кроз рад санитета у току једне ратне године, приказана и епопеја античких размера српског народа и његове војске – написао је у рецензији доцент др Вељко Тодоровић, генерал. – Епопеја се кретала од суноврата, пораза и ризика од потпуне пропасти до величанствене победе и ослобођења јужнословенских народа. Приказан је део тешке и неравноправне борбе малог и нејаког, али поноситог народа за своју слободу и опстанак. У тој борби плаћена је велика цена у људским животима и материјалним добрима. Али послата је јасна порука да слобода нема цену и да због тога не треба ни покушавати да се одузме онима који знају да је цене, којима је то основна и највећа вредност и који су је у својој историји више пута скупо плаћали.

После треће аустроугарске офанзиве и велике српске победе у Колубарској бици, Ваљево се суочило са страхотама епидемије пегавог тифуса енормних размера. Здравствена служба није била припремљена за такву епидемију, компликовану појавом других болести, пре свега рекуренса и трбушног тифуса. Борећи се с последицама пошасти, српско санитетско особље, уз помоћ страних лекарских мисија, грађана и ратних заробљеника, неговало је знатно више болесних и рањених српских војника и цивила, те заробљених аустроугарских војника него што је Ваљево имало становника.

Ваљевска болница у Великом рату, ДР Александар Недок

УСПОМЕНА НА ХРАБРОСТ

– Овим делом испуњава ми се вишеструка жеља: да се Ваљеву, своме граду детињства, захвалим за лепе дечје дане безбрижности и среће које ми је пружило, да се дубоко поклоним сенима оних који у њему храбро уђоше у епидемију и у њој изгореше, и да његовим многим безименим становницима одам поштовање за њихову племенитост коју према рањеним и болесним јунацима показаше – каже др Недок. – Ова књига посвећена је умрлим и преживелим херојима против епидемије три тифуса, лекарима, студентима медицине, лекарским помоћницима, добровољним и милосрдним сестрама и болничаркама, подофицирима и војницима болничарима, српским и страним, пријатељским и аустроугарским, као успомена на њихову храброст.

СИМБОЛ ХУМАНОСТИ

– Док је у целој Србији било оболело више од пола милиона људи, а број умрлих војника, цивила и заробљеника процењен на око 170.000, сматра се да је у време епидемије, од децембра 1914. до маја 1915. године, у Ваљеву и околини умрло више од 3.500 војника, 4.000 цивила и око 2.000 заробљеника – каже Владимир Кривошејев, директор Народног музеја у Ваљеву. – Устаљени појам Ваљевска болница, када је реч о првим годинама Великог рата, не односи се на конкретан медицински објекат као институцију, већ означава склоп специфичних догађаја услед којих је цео град постао велика болница.

Извор: Восток