Тело сина стиже после 26 година

Посмртни остаци Жарка Милачића (23) из Мердара данас ће бити допремљени из Хрватске. Погинуо1991. Хрвати скривају масовне гробнице па жртве предају појединачно

Брат покојног Жарка / Страдао: Жарко Милачић / Отац Братимир Милачић

Брат покојног Жарка / Страдао: Жарко Милачић /
Отац Братимир Милачић

До сада сам свога Жарка сахрањивао двадесетак пута. Сваке године јављали су да ће бити ископавања масовних гробница у Хрватској, али сам тек јуче, када су нам јавили да ће допремити његово тело, схватио да ће мој син, данас коначно наћи мир у свом Мердару.

Иако свестан да му је син настрадао на ратишту још 1991. године, где је као двадесеттрогодишњи младић отишао добровољно да брани свој народ, Братимир Баго Милачић (77) из Мердара, каже да му је сада теже него када је син отишао на пут без повратка.

Баго има још тројицу синова. Док му се суза скупља, присећа се да нико те несрећне 1991. није могао да заустави Жарка од намере да оде и помогне свом народу.

– Чуо је тада како Хрвати од прстију погубљених Срба, поготову српске нејачи, праве огрлице. То га је највише потресло – каже отац.

Тешко је поднео синовљев одлазак у неизвесност. Са Жарком је кренуо и његов старији брат Бранислав.

– Отишао је у западну Славонију, а ја сам сутрадан кренуо за њим. Пронашао сам га у околини Окучана и ту смо се раздвојили, ја сам се вратио, а он није никада – прича Бранислав. – Сазнао сам да је погинуо у Машићкој Шаговини. Ту су погинула још два добровољца из Куршумлије, Драги Лазаревић и Сале Стефановић, чија су тела пронађена још те 1991. и допремљена породицама.

– Хрвати нам предају једно по једно тело да не би одговарали за масовне злочине, односно признали постојање масовних гробница. Ни Жаркове посмртне остатке никада не бисмо пронашли да није било породице Милосављевић из Машићке Шаговине којој су Хрвати убили два сина, а трећег натерали да баца лешеве Срба у масовну гробницу коју су ископали багером. Њихов трећи син који је стицајем околности преживео и отишао у иностранство, испричао нам је за ту гробницу – наставља причу у једном даху Бранислав, који је дошао из Београда у родно Мердаре да сачека посмртне остатке свог брата.

Захваљује се Зорици Аврамовић и Комисији за нестала лица Србије која ће данас допремити тело његовог брата.

Аутор: Д. ЗЕЧЕВИЋ

*

Извор: Јадовно