Македонија: Ђорђе Иванов одбио да преда мандат Зорану Заеву за састав владе због „Тиранске декларације“

Председник Македоније Ђорђе Иванов саопштио је да му ни Устав ни савест не дозвољавају да мандат преда лидеру СДСМ Зорану Заеву за састав нове владе.

Он је навео да је платформа албанских партија припремана у некој другој земљи и уз посредовање друге државе као и да је садржај те платформе је супротан Уставу Македоније, преноси Тањуг.

Он је је упозорио да је „прихватање страних платформи“ кажњиво по Кривичном закону.

Македонски председник је рекао и да од међународне заједнице очекује да осуди ову платформу, јер представља мешање у унутрашња питања Македоније.

Иванов не да мандат Заеву због „Тиранске декларације“

Упркос свим притисцима међународне заједнице, Ђорђе Иванов није дао Зорану Зајеву мандат за састан владе.

Зоран Заев, који је прикупио 67 посланичких потписа, шест више од неопходних 61, а дан уочи посете шефице ЕУ дипломатије Федерике Могерини Скопљу, македонски председник је одбио је да да мандат.

Ово одбијање Иванова одјекнуло је као бомба, судећи по насловима домаћих и иностраних електронских медија, а суштина је одлуке Иванова да, како је рекао, не може да да мандат некоме ко угрожева независност и суверенитет Македоније.

Давање мандата за састав нове владе Заеву, од Иванова су тражили европски комесар Јоханес Хан и Генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг.

Иванов је притом пре свега истакао да је реч о платформи албанских партија, којима су оне условиле подршку Заеву.

Албанци су, наиме, платформу за подршку новој македонској влади донели још у јануару уз подршку званичне Тиране, па се тај документ у Скопљу још назива „Тиранска платформа“.

Реч је о платформи коју су усвојиле три албанске партије ДУИ, покрета Беса и коалиције Алијанса за Албанце, а којом се, између осталог, тражи увођење албанског као службеног језика, решавање спора око имена Македонија, отварање дебате о застави, химни и грбу Македоније, као и равномерна заступљеност Албанаца у државним структурама.

Позива се и на усвајање резолуције о Собрању којом се, како се тврди, осуђује „геноцид над албанским народом у Македонији“ у периоду 1912. до 1956. године, пренела је македонска телевизија Телма.

Платформа подразумева седам главних тачака, међу којима се истиче да Албанце треба сматрати конститутивним народом Македоније.

Захтева се и употреба албанског језика на свим државним нивоима, као и да у Уставу треба да стоји да су званични језици Македоније „македонски са својим ћириличним писмом и албански са својим алфабетом“.

Албанци захтевају и дебату о застави, химни и националним симболима, „тако да они одражавају мултиетничност друштва и ентичку једнакост“.

Такође, Албанци траже и стварање „интегрисаног граничног управљања“ на границама са Косовом и Албанијом, што се може протумачити као покушај стварања „велике Албаније“.

Експерти су захтев за двојезичност окарактерисали као „небулозан и антиуставан предлог“, као и да је та платформа „озбиљан ударац на јединство Македоније, уништавање концепта цивилног друштва и рестаурацију националних позиција што доводи до бујања национализма“.

Питање „двојезичности“ је окарактерисано и као први корак ка федерализацији и распарчавању државе, као и да Македонија никада не би могла да буде двонационална држава, пошто у њој живе и грађани других националности.

*

Извор: НСПМ