Драматичан апел Срба: Спасите наше постојање у Македонији

Албанци су на Србију ударили и из Македоније, условивши формирање владе у тој земљи захтјевом да скупштина усвоји резолуцију којом се осуђује „геноцид над албанским народом у Македонији“ у периоду 1912. до 1956. године. Овај услов албанских партија озбиљно је забринуо српску заједницу у тој земљи.

Њени представници, указујући да се Србима годинама каче етикете да су лоши као кулминацију виде наум Албанаца да им припишу и геноцидност коју тумаче као пријетњу опстанку тамошњих Срба.

Наум лидера СДСН-а Зорана Заева да изађе у сусрет албанским партијама како би се домогао власти, лидер Демократске партије Срба у Македонији Иван Стоиљковић види не само као македонски проблем, већ и проблем Србије са њеним окружењем због оптужби за геноцидност српског народа.

„Босна захтјева ревизију пресуде Међународног суда правде у Хагу по својој тужби против Србије за геноцид. Косово са Хрватском потеже геноцидност, а на то се надовезује и македонска прича коју форсирају Албанци, што показује моћну конотацију у већем дијелу региона. Ако све што је најављено прође, наше постојање овде је завршено“ – истакао је Стоиљковић за „Вести“.

Он паралелу проналази у животу српског народа на Косову и Метохији.

„Видимо како тамо пролазе Срби. Ако прође албански услов у Скопљу, не могу ни да замислим какав би наш однос био са Македонијом и Македонцима. Зато чинимо све што можемо и лобирамо да не прође та декларација, али не одлучују Срби у Македонији већ држава Србија“ – појашњава Стоиљковић како наводи, вапаје да српска дипломатија спријечи погубан албански сценарио за Србе у Македонији.

Албанци лажирају бројност

Да је држава Србија та која мора да реагује, за „Вести“ истиче и Гордана Стојковска, предсједница Српске заједнице у Македонији која има једног посланика у Скупштини.

„Под пресијом смо већ 25 година и трпимо, али не може да нам не засмета стално оптуживање које је са албанским уцјенама прешло све мјере. Доста је тога да су Срби за све криви и да се сада чак потежу жандарми за наводна недјела између два свјетска рата. Чак и да су их чинили, радили би то и у Србији, а питам Албанце шта су радили њихови балисти, пошто се за та свирепа недјела зна“ – указала је она, уз напомену да се не смије заборавити да је Албанија била фашистичка земља, али се изгледа кажњавају само они народи који то нису били.

Стојковска пита шта још да ураде Срби који поштују тамошњи језик и културу, а да не буду на сталном су тапету у Македонији.

„Албански посланици годинама уназад уцјењују, и то им пролази, па све држе у својим рукама. Морам да подсјетим да је Охридски споразум направљен тако што Албанци наводно имају 23 одсто живља у Македонији, а заиста их је 17 до 18 одсто. Такве злоупотребе са бројношћу чине и на Косову и у Србији, јер свуда исти људи ваде личне карте“ – упозорила је саговорница „Вести“.

Она указује да се истовремено Срби у Македонији против асимилације боре двије деценије, јер су им одузете школе на матерњем језику, а не постоји ни могућност да српски буде изборни предмет.

НАТО и ЕУ бирају премијера

Дубоку политичку кризу која јужне комшије тресе већ двије године додатно су закували прошлогодишњи избори. Бирачи су гласовима изазвали подјелу на двије супротстављене партије, владајући ВМРО ДПНЕ Николе Груевског који је освојио 51 мандат и опозициони СДСМ Зорана Заева са два мандата мање.

Заев се окренуо албанским партијама и добио већину на крилима Запада. Сада су генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг и европски комесар за проширење и Јоханес Хан позвали македонског предсједника Ђорђа Иванова да мандат за састав владе повјери Заеву.

Тиранска платформа којом Албанци условљавају овог лидера усвојена је у јануару, под покровитељством албанског премијера Едија Раме, а у дијелу македонске јавности слови као план за разбијање Македоније. Наиме, албанске партије у Македонији ДУИ, Беса и коалиција Алијанса за Албанце, траже да се осим проглашења Срба геноцидним, уведе уставом албански као службени језик, да се ријеши спор око имена Македонија, мијења државна застава, химна и грб, али и да Албанци равномјерно буду заступљени у државним структурама.

Територије Бугарској и Албанији

Руски шеф дипломатије Сергеј Лавров у мају 2015. пред Савјетом Федерације (горњи дом парламента) оцијенио је да се у Македонији спроводи „обојена револуција“, попут оне у Украјини, што за последицу може имати губитак самосталности.

Лавров се позвао на контакте с ЕУ када је рекао: „Сада су у току разговори да Македонију треба „још више федерализовати“, направити од ње „гипку федерацију“, „можда и конфедерацију“… Износе се чак и идеје да се она као вештачка држава раскомада и подијели између Бугарске и Албаније.“

Лавров је сматрао да је узрок томе одбијање бившег премијера Николе Груевског да уведе санкције Русији, његова подршка прво Јужном току, а потом и Турском.

На оцјену Лаврова се већ заборавило када је у децембру прошле године бивши британски конзул у Бањалуци Тимоти Лес у угледном спољнополитичком магазину „Форин аферс“ предложио је западу нови модел решења балканског питања стварањем велике Србије, Хрватске и Албаније, и то диобом БиХ и Македоније.

„Ово је једини модел који гарантује мир, без обзира на то што ће се Бошњаци и Македонци тешко помирити с губитком територија“ – закључио је Лес, који се није изјаснио какав би статус имали остаци Македоније и БиХ.

Многи су сматрали да је ово пробни балон и још више се увјерили у то када је утицајни амерички конгресмен из редова републиканаца Дејна Рорабахер мало касније у интервјуу албанском недељнику рекао да је стварање Македоније као државе доживело неуспјех и да су се сада створили сви услови да њен дио буде припојен Албанији. Он је закључио да остатак Македоније може да се прикључи Бугарској или некој другој нацији коју сматрају сродном.

Трећи нож у леђа

Уколико би Македонија усвојила албанске захтеве, то би био трећи нож у леђа Србији. Скопље је у октобру 2008. признало Косово, због чега је тадашњи министар спољних послова Вук Јеремић ускратио гостопримство македонском амбасадору. Македонија је заједно са Црном Гором 2015. гласала за улазак Косова у Унеско.

Све за власт

Заев је обавијестио Главни одбор странке о коалиционом споразуму са албанском партијом ДУИ који предвиђа да се Србија терети за наводни геноцид. Трачак наде даје што ГО, како преноси скопска Република онлајн, то није благонаклоно прихватио, па је Заев смиривао ситуацију наводима да то није опасно за Македонце, јер кривица иде на терет Срба и Владе Србије. Чак им је рекао да би Албанаца било више да нису убијани, па би у Устав ушли као конститутивни народ.

Тадић се већ извинио

Причу о наводним злочинима српске жандармерије први је потегао бивши предсједник Борис Тадић током боравка у Македонији 2014.

„Осећам кривицу што се као шеф државе нисам извинио македонском народу због својевременог присуства српске жандармерије. То није било сјајно искуство за македонски народ. Ево, зато као бивши председник желим да упутим извињење и поправим ту грешку“ – рекао је Тадић за скопску ТВ Сител.

Диоба, па разлаз

Тимоти Лес је предложио прво федерализацију или конфедерализацију БиХ (стварањем хрватског ентитета) и Македоније, укључујући право на двојно држављанство, а крај процеса представљало би присаједињење матици. Лес је предложио и размјену територија између Србије и њене покрајине Косово (Прешевска долина за сјевер Косова).

Држава на првом мјесту

Лидер ВМРО ДПМНЕ Никола Груевски сматра да би Тиранска платформа могла да Македонију доведе до подјеле по етничким линијама.

„Спремни смо да подржимо мањинску владу Заева ако одустану од закона о језицима, Тиранске платформе и предлога да се редефинише и деградира Македонија. Ако Заев толико жели да буде премијер, пустићемо га док не угрожава државне и националне интересе“ – рекао је Груевски.

Додик и Стоилковић разговарали о ситуацији у Македонији

Лидер Демократске партије Срба у Македонији Иван Стоилковић, вечерас је у Београду упознао Предсједника Републике Српске Милорада Додика са актуелним догађајима у Македонији.  У братском разговору Додик је исказао искрену забринутост за положај српског народа и у исто вријеме његову поруку македонском народу да истраје у борби за очување своје државе.

*

Извор: ФСК