НАТО режира обрачун у Македонији

Ни два и по месеца после одржавања парламентарних избора, ситуација у Македонији није ништа јаснија. О последицама свега што се дешава, по мишљењу председника Демократске партије Срба у Македонији Ивана Стоилковића, тек ће бити речи наредних дана јер, каже он за Спутњик, очекује се политички обрачун унутар Македоније.

За политичког аналитичара Центра за стратешке алтернативе, директан позив НАТО-а председнику Македоније да мандат за састав владе повери опозиционом лидеру потпомогнутом Албанцима, знак је нервозе војне алијансе која би што пре да се формира антимакедонска власт у Македонији. Управо Албанци су гарант интереса „оног глобалистичког Вашингтона“ који покушава да нову америчку администрацију доведе пред свршен чин где год може, сматра Павић.

Лидер опозиционе СДСМ Зоран Заев, са албанским партијама ДУИ, „Беса“ и Алијанса за Албанце, прикупио је 67 потписа и данас их предао председнику Македоније Ђорђу Иванову као доказ да може да формира владу. Из кабинета Иванова је претходно саопштено да ће у случају да се то деси, одлуку о томе хоће ли Заеву понудити мандат донети у наредним данима. Након што ВМРО–ДПМНЕ није успела да формира владу, Иванов је наиме саопштио да осим доказа о парламентарној већини, тражи и још два услова — заштиту државних интереса Македоније, што подразумева очување и учвршћивање унитарног карактера државе и системску реформу након кризе, у којој ће бити обухваћени субјекти система националне безбедности.

Игранка се, дакле, наставља, а у игри има свега. Унутарполитичких односа, албанског фактора, односа у региону, улоге НАТО-а у заштити сопствених и ЕУ интереса. Зато и нема прогноза о исходу. Лидер у претходном сазиву владајуће ВМРО–ДПМНЕ Никола Груевски, који није успео поново да формира владу са највећом албанском партијом ДУИ, понудио је да подржи мањинску владу СДСМ уколико лидер те странке Зоран Заев одустане од такозване „тиранске платформе“. Реч је о договору представника албанских партија у Македонији са премијером Албаније Едијем Рамом који подразумева, између осталог, и да албански језик буде званични језик у Македонији. Груевски сматра да је то само први корак у серији потеза који би довели до поделе Македоније по „етничким линијама, кроз кантоне или федералне јединице“.

У исто време Заев је демантовао да је подршку албанских партија за састав владе добио обавезујући се на доношење резолуције која ће Србе означити кривцима за геноцид над Албанцима у Македонији између 1912. и 1956. године. А онда је НАТО досолио. Од председника Македоније затражио је да мандат за састав владе повери Зорану Заеву.

На питање Спутњика како коментаришу захтев НАТО-а, што је прилично неуобичајено за једну војну алијансу, при чему Македонија и није њена чланица, Стоилковић и Павић се слажу да је реч о грубом мешању у унутрашње ствари једне државе. То, како каже Стоилковић, само показује ко производи кризу у Македонији. НАТО се одавно показао као „веома пристрасан и веома некоректан и неконструктиван играч у региону“. То је зато што, додаје он, под покровитељством НАТО-а треба да се направи нова македонска влада и у македонском Собрању усвоји резолуција о Србима као геноцидном народу.

Еевентуално усвајање такве резолуције би, оценио је Стоилковић, имало последице не само по Србе у Македонији него шире, у региону. „У овом тренутку имате ревизију тужбе за геноцид БиХ против Србије, имате заједничке акције Косова и Хрватске према Србији, везано за тужбу за геноцид и имате иницијативу да се у македонском Собрању усвоји резолуција којом ће Срби бити проглашени за геноцидан народ. Ја то видим као једну већу регионалну причу. Тако да ја мислим да је све ово усмерено према Србији“, констатује председник Демократске партије Срба.

Он је указао да би усвајање резолуције изазвало не само штету по Србе у Македонији, него још већу штету по свеукупне односе између Србије и Македоније. У том случају Србија би, објаснио је он, морала да повуче адекватне потезе према Македонији. „Нова македонска власт ће све више личити на усташку хрватску власт, што ће угрозити мир и стабилност у региону“, каже Стоилковић.

На питање да ли би могла да функционише мањинска влада коју је Груевски предложио Заеву, Стоилковић каже да у овом тренутку не може да функционише никаква влада која је, пре свега, антимакедонска, а потом и против регионалне сарадње и стабилности. „Понуда Груевског јесте везана за последњи покушај да се сачува мир и стабилност у Македонији, али пошто опозициона партија реализује, пре свега туђе интересе, они ту пружену руку неће прихватити“, сматра посланик из редова српске партије у старом сазиву Собрања.

„Очекивања су да следи политички обрачун унутар Македоније на свим нивоима политичког организовања пре него да Заев прихвати понуду Груевског“, истиче Стоилковић.

Павић у грубом мешању НАТО-а у унутрашње ствари једне државе, која при том није чланица алијансе, види пре свега да је алијанса стала иза пројекта „Велике Албаније“. Јако им је важно да Заев направи коалицију са Албанцима у Македонији, чији би захтеви довели до федерализације Македоније, практично до изједначавања Македонаца и Албанаца.

„Отворено, грубо мешање говори о томе да им се жури и да покушавају да одраде што више послова, да нову администрацију у Америци ставе пред свршен чин где год је то могуће. И у Украјини, Македонији, Црној Гори… Ми видимо овде цео тај глобалистички пројекат који се последњих 25 година труди да одржи ствари на своме курсу. Али несигурни су после Трампове победе а у Америци и ’брегзита‘ и, ајде да кажемо, губе живце јавно, што су себи мање дозвољавали у неком протеклом периоду“, истиче Павић за Спутњик.

На питање да ли мешање може бити мач са две оштрице и да се стање у Македонији изроди у потпуно неконтролисану ситуацију, Павић каже да може, али додаје да је управљање кризама једна од специјалности НАТО-а.

Када не могу да задрже поредак који њима одговара, онда они намерно изазову кризу и онда покушавају њоме да управљају, напомиње он. „Значи, ни то није лош исход што се НАТО-а тиче. Чак и да потекне крв улицама Македоније, то би за НАТО било сасвим уреду и прихватљиво. Свакако желе да спрече највећи баук за НАТО, да случајно у вакуум, односно у пустош коју су они оставили, не уђе ни трунка руског утицаја“, сматра Павић.

У тој широј слици гледања на ствари у Македонији, он указује и на то због чега ју је, са гледишта НАТО-а, важно дестабилизовати. Подсећа да се опет оживљава могућност изградње гасовода „Јужни ток“, да је актуелно повезивање брзом пругом Солуна и Будимпеште, што је још један пројекат Кине која је геополитчки ривал НАТО-у. „Нестабилна Македонија онемогућава оба та пројекта“, каже Павић. На опаску да се и ЕУ у то укључила, с обзиром на то да је њен повереник за проширење Јоханес Хан такође позвао Иванова да Заеву дâ мандат, Павић констатује да се „ЕУ и даље понаша као привезак оног глобалистичког Вашингтона и са НАТО-ом ради руку под руку“.