Бриселски преговори: шта даље?

Садашња, седма по реду рунда преговора у Бриселу између шефа косовске владе Хашима Тачија и Ивице Дачића, Премијера Србије, не може бити завршна, без обзира на резултате који се тамо постигну. Следећа станица еуроекспреса за Београд, је 16. април. Тога дана у седишту ЕУ у Бриселу, биће прочитана два извештаја. Први документ припрема Европска комисија. Он је посвећен испуњењу услова Србије ради почетка преговора о пријему у ЕУ.[1] Други документ ће представити лично Кетрин Ештон, Високи представник за спољну политику и безбедност ЕУ. Она ће известити о конкретном току Бриселских преговора и донеће свој закључак “да ли Србија треба да добије датум за почетак преговора о приступању ЕУ”.[2] А већ у јуну, по изворима из Брисела и Приштине, на северу покрајине треба да почне укидање органа локалне самоуправе који делују у складу са Уставом Србије. “До јуна ми морамо пружити конкретне доказе на терену” – подвлачи потпредседник “косовске владе” Хајредин Кучи у интервјуу водећем албанско-језичком часопису “Коха диторе”.[3]

Да ли су основане наде руководства Србије да ће постигнути споразум са Приштином омогућити – говорећи речником Ивице Дачића – да се спасе “то што се још спасити може на Косову”?[4] Увид у документа која се тичу преговора у Бриселу, дозвољава нам да донесемо закључак да ће пуномоћја створене асоцијације (или заједнице) српских општина, бити знатно мања од оних које сада поседују српски органи локалне самоуправе. Извори блиски баронеси Ештон саопштавају да ће “Заједница српских општина имати право да предлаже централним институцијама номинацију судија, тужилаца, команданта регионалне полиције северног Косова. Право именовања остаје код централних органа власти”.[5]Очигледно да овакав третман своди српске органе локалне самоуправе на ниво невладиних организација (о чему је недавно на тај начин говорио Хашим Тачи) и ни на који начин то није у складу са интересима косметских Срба.

Ништа мање питања изазива и усаглашавање параметара око спољно-политичког статуса Косова. По фигуративном изразу Данијела Сервера, америчког стручњака са Института за мир, “овај пут ђаво није скривен у детаљима”. Ради се о томе да текст који је разрађен у Бриселу “у принципу дозвољава Косову да се присаједини већини међународних организација, чак и оних које су отворене само за чланство суверених држава”.[6] По верзији Д. Сервера, Србија у ЕУ може да ступи тек после тога када у овом или оном виду призна суверенитет Косова посредством “слања амбасадора у Приштину или сагласношћу са чланством Косова у УН”.[7]

По речима дипломата, дата опција још “није активирана”. По сведочењу приштинског часописа “Трибуна”, делегације Београда и Приштине покушавају да “заврше активни део дијалога без обезбеђења места Косову у УН”. Разлог томе је – жеља да се што пре започне реализација одредби по питању севера покрајине. Међутим, коначни циљ остаје исти – “нормализација односа Косова и Србије у складу са моделима односа између две немачке државе, створене после Другог светског рата”.[8]

Логична последица потписивања споразума Београда и Приштине требало би бити додатно смањење квантитативних и квалитативних карактеристика привремене мисије УН на Космету. По подацима часописа “Трибуне” који се позива на међународне дипломатске изворе, Генерални секретар УН Бан Ки Мун ће у мају наступити са одговарајућом иницијативом у СБ УН. Тај извештај ће садржати два кључна начела. Прво је – неопходност новог скраћења бројности персонала мисије УН у Приштини. Друго је, подршка резултатима Бриселских преговора, који се у првом реду односе на стварање нових локалних заједница северно од реке Ибар, које се потчињавају јурисдикцији централних власти у Приштини.[9] Портпарол УНМИКА Оливер Салгадо још увек не коментарише ово питање – не жели ни да потврди, нити да демантује публиковану информацију.

У сваком случају, очигледно је да ће у мају текуће године Русија, Кина и друге водеће државе које не признају самопроглашену државу Косово, бити принуђене да се изјасне о суштини Бриселских преговора и њихове усклађености са нормама међународног права и интересима Србије. Тада ће очигледно бити јасно колико је оправдан данашњи оптимизам Ивице Дачића, који је у Београду 18. марта, после сусрета са Штефаном Филеом, комесаром за проширење ЕУ, рекао да је за Србију “настало време доношења важних и великих политичких одлука”.[10]

Петар ИСКЕНДЕРОВ / Фонд Стратешке Културе