У Кијеву одржана конференција поводом мартовских погрома на Космету
Кијев – 18.03.2013г. У организацији МО «Уједињена Српска Дијаспора Евроазије » и Института ЗНД у главном граду Украјине Кијеву, одржана је конференција поводом годишњице мартовских шиптарских погрома на Косову и Метохији 2004.г на тему «Међунационални конфликти у савременој Европи» Искуство Србије.
На конференцији су учествовали познати политички и друштвени активисти, представници амбасада, посланици Украјинског парламента, војни и политички аналитичари, новинари, телевизијске екипе и др.
Конференцију је отворио председник МО «УСДЕА» Драган Станојевић где је презентовао видео филм рушења цркава и фотоматеријал у коме се видело шиптарско дивљање и уништавање српског становништва. Навео је списак оног што је учињено и уништено за та два дана и прозвао све међународне институције, јер су прећутно све то дозволили и самим тим били саучесници тог злочина. Обратио се новинарима са речима, да ли треба да вам објасним да до дана данашњег нико није одговарао за те злочине, па онда сами процените где се данас налази правда и ко је дели!
У свом наступу г.Станојевић је се кратко осврнуо на све догађаје последњих деценија и рекао да су дешавања 2004 године само континуитет антисрпских процеса који и данас трају само у различитим формама. Старт шиптарском беснилу је дала НАТО агресија над Србијом 1999г.чија је мотивација нама Србима и тада била јасна а данас то већ сви виде и знају,јер циљ није била лажна хуманитарна катастрофа и погрешан председник већ отимање Српске колевке и стварање нове војне базе као и прекрајање међународног права под нове стандарде.
У свом наступу г.Станојевић се осврнуо и на Хашке процесе, на исмејавање правде и права и непоштовање елементарних људских права, јер се Срби затварају на десет година без судских процеса и осуде, а они који се осуђују, добијају максималне казне без обзира на недостатак доказа а за Шиптарске злочине се ослобађају кривице и у знак захвалности постају функционери и да напоменем да је више од 90% осуђених у Хашком процесу су Срби, што већ само по себи говори због чега је тај квази трибунал створен.
Посланик Украјинског прламента г.Владислав Лукјанов је рекао да када види шта се дешава на Косову не може да се отме утиску да у неким крајевима Европе још увек постоји средњевековно варварство и то при учешћу мећународних институција и јасно се види да су били примењени дупли стандарди и направљене велике грешке јер зло рађа још веће зло. Видимо да су направљене велике грешке на политичком нивоу које ће имати далекосежне последице. Ја сам био на једном међународном скупу у Тирани где су за сто поставили и делегацију Косовских Албанаца и ми смо подигли то питање и захтевали искључивање делегације не признане државе и руководство Албаније је у овом случају остало у мањини јер смо тиме недвосмислено послали поруку Србији о непризнавању прекрајања граница. Моја позиција као посланика и политичара је да несмемо дозволити да се на разне антиуставне и антидемократске начине признају некомплетне државе које се стварају на преступни начин.
Директор института ЗНД у Украјини, Владимир Корнилов је рекао да проблем Балкана за њега није отуђени проблем посебно имајући у виду да је генерални директор института ЗНД господин Константин Затулин, давни пријатељ Српског народа и познавалац проблематике. Пример Балкана је врло добар показатељ данашњих процеса и велико искуство које даје могућност прогнозирања одређених процеса у ЗНД. Можемо видети како западни политичари на разним конференцијама и трибинама реагују када се говори о Косову и Осетији и како користе већ отрцане фразе да је Косово некакав посебан случај и да то нема везе са примером Осетије и Абхазије. Корнилов је рекао да увек питам,па објасните молим вас у чему је та посебност и никада нисам добио одговор на то питање. Јасно је да је овде проблем шири од српског оквира и да су то нови процеси у међународној политици које ми видимо.
Након наступа г.Корнилова реч је узео војни експерт и велики познавалац Српске проблематике Александар Маначински. Он је у свом наступу говорио о војном аспекту и осврнуо се на НАТО агресију која је учињена над Србијом 1999г. Он је навео податке о војним акцијама и резултатима НАТО агресије, о начину коришћења технологија и др. Он је такође рекао да су том агресијом проузроковали хуманитарну катастрофу не само на Косову а и целој Србији и да су страдали у ствари не војни а цивилни објекти и инфраструктура. Сада видимо по целом свету исту методологију деловања, прво политичким и пропагандним средствима а касније и војним.
Потпредседник организације Српско-Украјинског пријатељства и научни сарадник института социјализма Александар Дудчак је рекао да је Србија јединствена држава у коју када дођем немам осећај да сам у иностранству и ми смо изузетно блиски у свим аспектима живота. Ми не можемо да гледамо сва та дешавања у Србији са стране јер ми видимо да данас и Украјину покушавају да као младо магаре воде за нос дајући шаргарепу. Незаборавите цео низ условљавања којима су уцењивали Србију почев од испоручивања Хашком трибуналу па завршно са данашњим условљавањима признања Косова а онда могу да парчају и даље Србију на резервне делове.
Историчар Смољаников је показао историјске материјале из 1914г. манифест Руског императора и објаснио како је Русија реаговала доводећи своју војску у стање ратне опасности. Показао је и како је Радомир Путник обукао Руску униформу и како је у њој путовао и спремао се за одбрану Србије.
На конференцији је наступио Сергеј Белоус који је управо стигао из Косова где је боравио скоро месец дана где је имао прилику да се упозна са данашњом ситуацијом на Косову и поделио се виђеним. У свом обраћању је рекао да ситуација данас на Косову није ништа боља него тада и да се процеси нису зауставили већ и даље ескалирају. Ја сам посетио већину градова на Косову и свугда можете видети исту страшну слику, разрушених домова, гробаља, споменика, храмова итд. Он је навео један пример како је Косовски премијер Тачи наводно уручивао кључеве Српским повратницима у нову кућу а онда су ти Српски повратници на следећи дан нађени убијени! Био сам сведок уништених надгробница на српским гробљима где су чак уништене у Руске гробнице које су се чувале вековима,а на гробљима где су Срби већина, гробља Албанаца су цела и очувана.
У свом обраћању заменик директора института ЗНД у Украјини Денис Денисов, иначе велики пријатељ и познаваоц Српске проблематике је рекао да је кроз Косово пролазило много историјских дешавања и да је за Србе Косово велики мит који се прожима кроз културу и историју и кроз који се васпитавао Српски дух. Србија небеска или Србија земаљска. У процесу глобализације су постављени нови стандарди и Србија је пример тог процеса где се види колико је тешко очувати своју политичку и територијалну независност. Како су осмишљени механизми као што је Хашки трибунал који делује далеко не у интересима правде и ми видимо да Русија све више захтева осуду Хашких процеса и затварање тог квази трибунала.
Председник МО «УСДЕА» Драган Станојевић се обратио присутнима и најавио следећу конференцију 25 марта поводом НАТО агресије на Србију.
———————————————————————————————————-
ТРАГЕДИЯ КОСОВА ПОЛЯ
В стенах Украинского филиала Института стран СНГ в солнечный, но не до конца, весенний день, 18 марта состоялся чрезвычайно интересный и насыщенный страшной правдой Круглый стол «Межнациональные конфликты в современной Европе: опыт Сербии», приуроченный к девятой годовщине расправы над сербами в Косово и Метохии, произошедшей 17 и 18 марта, уже далекого, 2004 года.
Участниками данного Круглого стола, превратившегося в последовательное историко-аналитическое осмысление трагедии Балкан, стали ведущие украинские политологи, народные депутаты Украины, историки, аналитики, представители сербской диаспоры, многочисленные журналисты, в том числе, и «Русской правды». Достаточно будет лишь назвать их имена, чтобы понять – собрание солидное и серьезное. А ими были – Владимир Корнилов, Владислав Лукьянов, Денис Денисов, Александр Дудчак, Александр Маначинский, Игорь Круглов, Владимир Матвеев, Сергей Белоус, Драган Станоевич, Иванка Стаменович, Сергей Смолянников и многие другие.
Европа, как просвещенное в своей «демократическом объединении», сообщество, лишь услышав название территории Косово, стыдливо прячет уши и глаза, отмалчиваясь, как в дни «НАТОвской войны» против Югославии, так и в годы антисербского террора в Косовском крае. Стыдливо отмалчивается и сегодня, не желая искать виновных в массовых убийствах сербов в Косово и насилии над православием.
Именно об этой страшной правде и шел разговор за Круглым столом. А поговорить было о чем, особенно, после того, как представителями сербской диаспоры были показаны страшные кадры фильма, на которых были запечатлены разрушения православных храмов и святынь; вандализм на православных кладбищах с уничтожением крестов на могилах и срыванием надгробий; разграбленные и сожженные дома; израненные сербы и изнасилованные женщины… Это были страшные кадры войны против человеческих ценностей, о которых, так печется «просвещенная» Европа.
Участниками Круглого стола было точно подмечено, что Евросоюз сначала определяет нужные ему границы, а затем уже, загоняет в них те территории, которые ему нужны. Но в случае с Косово, это все пошло в «минус».
Чрезвычайно интересным был доклад Сергея белоуса, который только-только прибыл из Косово, где провел целый месяц. Причем, провел его, как с сербами, так и албанцами. И парадокс в его наблюдениях был в том, что сами албанцы, а не только европейцы, уже не знают, что же делать с этим пресловутым Косово, где власть основным населением (понятно, что, албанским) называется не иначе, как «мафия», где порядки остались на прежнем уровне – у кого в руках оружие и кто воюет с женщинами, тот в авторитетах… И на фоне повсеместного разрушения православных святынь времен Киевской Руси, в Косовской столице Приштине, все (!) мусульманские кладбища, как и в других местах с сербским населением, находятся в идеальном ухоженном состоянии. Но, не видят европейские «закройщики новых границ», ни поруганных православных святынь, не ищет Гаагский трибунал их разрушителей и вандалов, не занимается анализом произошедшего.
Закончившаяся в 1999-м военная агрессия НАТО против Югославии не принесла, столь ожидаемого Европой, мира на Балканы и в Косовский край. Спустя всего пять лет, под надуманным предлогом «утопления» трех албанских мальчиков, начался новый этап резни сербов, девятую годовщину которой, и посвятили Круглый стол его участники.
Страшно было смотреть на карту православных святынь Косово, отмеченных красными кружочками, означающими, что это разрушенные святыни, православные и христианские, о чем Европе, забывать не следует. Но еще страшнее смотреть и вчитываться в список из полутора сотен православных храмов, церквей и кладбищ, навсегда уничтоженных для истории…
Когда слышишь «Косово», вспоминаешь страшные кадры межнациональной и межрелигиозной войны, но, когда видишь не менее страшные свидетельства разрушенного, порушенного и уничтоженного, становится страшнее вдвойне, втройне… Страшно и от того, что мы уже стали забывать свою историю, не говоря уже о «просвещенных европейцах». Если кто не знает, то в центре Луганской области есть замечательный край, имя которому Славяносербский район. И появился он там тогда, когда сербы, спасаясь от османского ига, вместе с другими братьями-славянами болгарами, получили на берегах Северского Донца новую родину. Для сербов Косово других мест новой Родины нет, но, если бы и были. То они оттуда не уйдут, ибо с их уходом будет уничтожено то последнее, что напоминает о славном времени Косовского поля и православие со славянством.
Европа не вправе забывать трагедию Косово, как не вправе замалчивать и прятать военных преступников от правосудия. Но сегодня, «преступники» лишь сербы, а албанские боевики – «герои». Тема истинного и мнимого героизма модна сегодня в Европе, модна она и в Украине. Но Украина также должна помнить трагедию Косово, ведь наш ближайший сосед на востоке – это непризнанная Приднестровская Молдавская Республика, на территории которой, проживают тысячи наших граждан, которые, кстати, там же и голосуют на украинскую демократию, причем, ежегодно и массово.
Сергей Смолянников / Уједињена Српска Дијаспора Евроазије