Што је немогуће човеку, Богу је могуће

ПОМОЋ БОЖИЈА

Сва наша дела нису ништа без помоћи Божије. И ово што ти пишем, неће ти помоћи без пристанка твоје воље и без Вишње помоћи. Свети апостол Павле пише: ја посадих, Аполос зали, али Бог учини да узрасте (1.Кор. 3,6).

Што је немогуће човеку, Богу је могуће

Пишеш да твоја патња превазилази твоје снаге и да је не можеш поднети; то је тачно. Но зашто заборављаш речи Спаситеља нашег Исуса Христа: што је људима немогуће, Богу је могуће (Лк. 18,27); без Мене – каже Он опет – не можете чинити ништа (Јн. 15,5). Тако, заиста, и бива. Кад се човек ослања само на себе, ни једну невољу не може да поднесе: све превазилазе његове снаге; а кад добије помоћ од Бога, невоље се лакше подносе и чак постају неприметне…

Господ је у стању да помогне ономе ко Га дозива

Ако не можеш да се ослободиш и исцелиш од страсти која господари тобом – тражи лекара. А лекар душа и тела наших је Сам Господ Исус Христос. Он је у стању да помогне онима који га дозивају у помоћ. Прочитај код св. Јована Лествичника у 15-ој поуци… о томе како са великим смирењем ваља призвати Његову свету помоћ („Завапи ка Силноме да те спасе, завапи не одабраним речима, већ смиреним шапутањем…“), при чему не треба остављати дело које је у питању. Црквена служба којом задобијамо освећење, келејно правило, макар и мало, али од кога не одступамо, пост према својим могућностима, читање отачких дела, смирење срца, страх Божији, сећање на смрт, на суд, на вечне муке и Царство Небесно: свим тим делима задобија се милост Божија и помоћ Његова онима којима је потребна.

Приликом напада разбојника наше оружје није светско, већ духовно

.. .Питаш: да ли је могуће у манастиру држати оружје за случај напада разбојника? …Ако вам власти дају војну јединицу, она може да има оружје; а ми треба да прибегавамо другачијем средству наше оружје није телесно него духовно, за које је свети Апостол (Еф. 6,1417; 1.Сол. 5,8) писао: вера, нада, љубав и друго – јесу оклоп, штит, кацига спасења, мач духовни. Крст Христов је наше непобедиво оружје. А, будемо ли се уздали у видљиво оружје, и ако га употребимо приликом напада, па се догоди убиство – какав ћемо одговор дати пред Богом? Нећемо ли и људе тако саблазнити? А савест нам неће дати мира. По мом мишљењу боље је не бранити се на такав начин, но уместо тога полагати наду на Господа и Пречисту Богородицу и угодника Божијег светог Николаја Чудотворца. Из житија светих отаца видимо како је Бог штитио слуге Своје од насртаја непријатеља: једни (непријатељи) су остајали слепи, другима су се јављали војници који или штите цркву или стоје у ваздуху, а и многа друга средства је Господ употребљавао како би заштитио и сачувао угоднике Своје; но понекад је допуштао и да им, по Промислу Његовом, буде нанесена штета. И у наше време су се на многим местима догодиле неочекиване пљачке, као што је било и у вашем манастиру; но да ли је у таквим случајевима оружје ишта помогло? Ако Господ неће градити дома, узалуд се муче који га граде; ако неће Господ чувати града, узалуд не спава стражар (Пс. 127,1) – каже Свето Писмо. И ми ћемо наду полагати на Господа и молити Његову помоћ и заштиту у таквим приликама и напастима. Јер се не уздам у лук свој, нити ће ми мач мој помоћи (Пс. 44,7), него ће ме десница Твоја заштитити, и мишица ће ме Твоја покрити…

Помоћ и утеха Божија у болести

…Не буди малодушна: веруј да ће Господ, који ти је послао тај крст, видети твоја страдања и да ће ти дати снагу, јер их другачије не би могла поднети; да та страдања нису на помоћ твоме спасењу, не би ни била послана. Бог је свепремудар, промислитељ, свеблаг, свемилостив, једном речју: Бог је љубав (1 Јн. 4,8), и та љубав жели твоје спасење и чини да се, нарушавањем угојеног тела и старог човека, обнавља духовни и нов човек.
…Сам Господ је близу вас; Он вам даје снагу, помаже вам, чак вас и теши у право време. Како бисте могли да подносите невоље и вашу главобољу, када вам Господ не би помогао и дао вам снагу? Ако будете достојни и ако вам буде на корист, Господ ће вам и тамо дати неку мати или сестру; а невоље нигде нећете избећи; куд год пошли, оне ће вас увек дочекати, јер је тако устројио Господ.

Помоћ монаха сродницима

… У отачким светим књигама не може се наћи да је неко отишао у манастир и тамо се старао о стицању. Напротив, одрицањем од света назива се одрицање од сваког земаљског стицања, од бриге за њега, а и старање о сродницима такође је одбачено. Свети Пимен и Теодор Печерски су нам својим примером указали на овај пут, а уз њих и многи други томе су поучавали и тако су чинили. Новац монаха који одлази домовима њихових сродника, јесте огањ који ће их пождрати. Како да ти дам савет супротан ономе што су установили оци; ако би ко навео као разлог сиромаштво сродника – није ли Бог у стању да им помогне преко оних који живе у свету? Кад би ти живео у свету, одговарао би због тога што им не помажеш, а овако Бог то од тебе не захтева; кад од Господа добијеш дар, помози им духовно, поучи их оним што је писано за добродетељи.
 

Извор: Књ: Свети Макарије Оптински – Речник спасења