Драган Антонић: Збогом памети, здраво страни инвеститори

На једној плантажи кокосових ораха користе дресиране мајмуне за брање ових плодова. Тежак рад, дрво је у просеку високо 25 метара, али упркос свему један мајмун дневно убере и до 300 ораха. На крају радног дана добије мало јогурта као награду. Сутрадан све наново, срећан мајмун, а газда још срећнији. Разумљиво. Особље вредно ради, плата је мала, нема штрајкова и сличних проблема, све док има јогурта…

Мајмуни у Индији крећу у „школу“ да науче да беру кокосове орахе (Извор: Нови магазин)

Слично газди те плантаже се понашају и страни инвеститори у Србији, које је привукла рајска клима за черупање ове наше земље и народа. Један део плена добија владајућа структура која им то све омогућава. Привлачење страних инвеститора се врши давањем нашег новца, као и разним ослобађањем инвеститора од дажбина које се у нормалним земљама и те како плаћају. Плате радника и услови рада у тим фирмама су наравно испод људског достојанства. Да не грешим душу, понегде добију и пелене за одрасле, по повлашћеним ценама. Уколико се неко и побуни, убрзо остаје и без пелена и без посла… Нажалост, има других који ће пристати, јер гладних уста има много. Живот јe суров.

Пљачка и корупција, као и све веће сиромаштво обичног човека, на таквом нивоу су да је право чудо како још увек влада какав такав мир. Из медија сазнајемо да нам је све боље, да озбиљно напредујемо, све је мање незапослених, плате расту. Примера ради, државни секретари (њих 50-ак) имају плате у распону од 250000 до 470000 динара месечно. Мало ли је? Ту су и попусти за пензионере у продавницама, само покажете последњи чек од пензије (ако дочекате исту) и добићете попуст на најскупљу храну у региону. И тако сваки дан, напредујемо.

Она стара војска није ништа ваљала, па смо је лепо демонтирали, побацали крш од оружја и опреме, отерали неподобне официре и подофицире у пензију, укинули војни рок, изљубили се са душманима који су нас до јуче убијали и сакатили. То нису престали ни дан-данас да нам раде уз помоћ осиромашеног уранијума и других гадости којима су нас засипали. Каже чак једна од њихових харпија да тај уранијум уопште није штетан, ваљда га она редовно конзумира па зна. Та повећана стопа смртности од малигних обољења у Србији није последица тог уранијума, ма неее… То је од повећаног аеро загађења јер смо повећали производњу и развијамо индустрију. Напредак, нажалост, узима свој данак и у крви. О памети да и не говоримо…

Извор: Блиц

Иако су нам отели Косово и Метохију, прво уз фусноту и звездицу, ми ипак молимо Шиптаре да не убијају Србе… Иначе, тешко њима кад крене воз на редовној линији Београд – Рашка! Премијер то више неће да трпи, има да каже министру да се полиција нон-стоп пребацује по Србији сваки дан, све док сами не порушимо зид у Косовској Митровици.

После назови +383 ради заказивања утакмица и договора олимпијских комитета две суседне државе… и заштите споменика културе.

Потписали су све што су им тражили. Лепо је рекао онај брат из Пећи да премијеру, кад постане председник уместо оног дипломираног, треба дати сва овлашћења, као Трампу, он је способан, подићи ће земљу. У Фекетићу је дигао оног малог, па што не би и нас. Министар здравља ће нас после дочекати на аеродрому, кад нас подигне, а потом спусти наш див из Јајинаца. Срећом је избегао онај атентат захваљујући савесним грађанима који су обавестили министра унутрашњих дела. Ништа нас не сме изненадити.

Ни комшије Румуни нас нису изненадили.

Можда једног дана, изненада, само јогурт не буде довољан…

*

Извор: Стање ствари