Нико још не зна како ће тачно да изгледа верска настава, каква је намера законописаца, али већ оним што предвиђају нацрти закона није задовољна Српска православна црква. Свети Синод СПЦ припрема званичну реакцију на овакав третман веронауке.
У Исламској заједници Србије нови просветни закони још нису били тема, али према речима Сеада Насуфовића, реис-ул-улеме ИЗС, свакако ће бити.
– Не желим да излазим са појединачним, личним ставом. О овом важном питању изнећемо заједнички став цркава и верских заједница – најављује реис-ул-улема за „Новости“.
О нацртима закона биће данас речи и на седници Националног просветног савета, чији председник проф. др Александар Липковски каже да је важно да НПС каже свој став о кључним законима, пре него што почне јавна расправа.
– Расправљаћемо о нацртима ова три закона, али текст нисмо добили од Министарства просвете – каже проф. Липковски за „Новости“. – Не могу да коментаришем будући статус верске наставе и грађанског васпитања, јер не знам много детаља. Знам само да више нису наведени као обавезни изборни предмети, као и да Црква није задовољна оваквим решењем. Ако нешто није предмет, него програм, тиме се нарушава нека традицонална композиција наставе. Како ће тај програм бити реализован, нико не зна. Лоше је да се преко ноћи мења било шта без мишљења стручне јавности.
Покушај укидања веронауке покренут је крајем 2015. године, када је тадашњи министар просвете Срђан Вербић изложио Националном просветом савету лични став да верску наставу и грађанско васпитање треба укинути у средњој школи и старијим разредима основне школе. Укидање обавезних изборних предмета правдао је великим оптерећењем ученика и распоредом који увек има бар два часа недељно више него што закон дозвољава. Према закону који је важио и тада и сада, веронаука и грађанско васпитање не могу да буду протерани из школа без сагласности Националног просветог савета. Будући закон не даје оволика овлашћења НПС. Ова два предмета у школе су ушла 2001. године.
