ФОТО+ВИДЕО: Из Рамског језера изронили остаци кућа и гробови

Лоша хидролошка година и појачана производња електричне енергије довели су до тога да је Рамско језеро на најнижем нивоу у посљедњих неколико година.

Данас тако долина потопљене Горње Раме изгледа нестварно и беживотно.

Крећући се од мјеста Бруша према некадашњем насељу званом Луке налазе се остаци трагова старе калдрме, пута, који води у правцу отока Шкарине. На калдрми се могу видјети остаци некадашњих воћњака, гробаља, људских остатака и домова.

Надаље, Копчићи, мјесто Рамских бегова, смјештено је уз саму ријеку Раму, уз њену лијеву обалу и данас изгледа као да је смјештено у пустињи.

Први спомен на Копчиће као насеље сеже уназад неколико стотина година, у времена из 15. и 16. стољећа. Углавном се спомиње предаја о Копчићима, а она има неколико верзија. Двије су прихватљиве верзије, углавном потомцима и бившим становницима Копчића.

Извор: Дамир Мишура
„Предаја по којој је Алај-бег Копчић у Босну и Херцеговину дошао за вријеме турске окупације и да је за заслуге у борбама од султана добио толико земље колико може на коњу за један дан прећи. По тој предаји бег Копчић је јахао чак и до Дувна па је у народу остала изрека ‘Обилази к’о Копчић око Дувна’, каже прва верзија о настанку Копчића.

Друга верзија о поријеклу Копчића каже да се ради о старој босанској племићкој породици, који су доласком Турака на ове просторе прихватили ислам.

Први опширнији писани траг о Копчићима је онај из 1888. године у „Народном благу“ босанскохерцеговачког књижевника и политичара Мехмед-бега Капетановића Љубушака. Касније је 1900. године у дјелу „Кратка упута о прошлости Босне и Херцеговине“ писао Сафвет-бег Башагић, а 1906. године у Гласнику Земаљског музеја занимљиви текст је писао Алија Ћатић. У „Родословљу босанског, алити илиричког и серпског владаниа“ попа Станислава Рупчића , који се чува у самостану Св. Дух у Фојници, под редним бројем 54. налази се родослов и грб „беговске породице из рамске нахије“ – породице Копчић“.

Извор: Н1