Тата, вади нас, не можемо више бити овде. Вади нас из јаме!

Владо Булут, коме су у јаму бачени жена, две кћери и четири сина, кришом је и раније долазио на јаму.

У камеру Здравка Шотре, који је тада снимао документарни филм о страдању херцеговачких Срба, Владо Булут је говорио:
Тата, вади нас, не можемо више бити овде. Вади нас из јаме! То ми се вазда причињавало.

Како су џакови костију извађених са дна јаме ишле од руку до руку Пребиловчана, Влади Булуту се кроз сузе отело:
Ево рођаче, прими, ево, ђеца наша. Ђеца наша! Педесет година у јами.
Ова реченица Шотру је инспирисала за назив филма „Ево наше деце”. Трифку Екмечићу препукло је срце у грудима док је на јами чекао кости супруге која је у њу бачена трудна. Истим путем куда су последњи пут прошли живи, кости су 1991. враћене у Пребиловце. Отварале су се и друге јаме широм Херцеговине, потомци су желели да се кости мученика смире. Кукауша горња и доња, Бивоље брдо, јаме у Хутову, Видоња, Поплат…

Све кости, хиљада усташких жртава, сабиране су у храму који је почео са градњом у Пребиловцима, с циљем да израсте у спомен-костурницу. Освештао га је тадашњи патријарх српски Павле. Исте године започео је рат на простору Југославије, а идуће и у Херцеговини.

„У беле тврђаве мермера закључајте нам добро кости, могле би мртве усташе да нам се напију здравља, не, не верујте тишини што се уместо нас јавља.“

Стихови уклесани на споменику кнеза Огњена Ждракановића, прве пребиловачке жртве 1941, показали су се као пророчки. На удару хрватских јединица, у операцији Чагаљ 1992, српски народ је протеран из долине Неретве.

Пусте пребиловачке куће изложене су пљачки и паљевини, да се Срби овде више никада не врате. Започети храм је разнесен експлозивом, а кости мученика највећим делом уништене. Оргијања је било и на сеоском гробљу, где су хрватски војници пуцали у споменике подигнуте жртвама покоља.

У неким гробницама су палили кости. Међу нападачима је било и потомака џелата из 1941…

Пребиловци су у првим годинама опустели. Згаришта су зарасла у коров, а место храма обешчашћено и претворено у депонију.

*

Извор: Јадовно