НА ДАНАШЊИ ДАН УМРО ФЈОДОР ДОСТОЈЕВСКИ: Човјек је жив онолико дуго колико се о њему прича

На данашњи дан 1881. године, овај велики писац умро је у шездесетој години живота

Једном је Фјодор Достојевски рекао: „Човјек је жив онолико дуго колико се о њему прича“! А о Фјодору Достојевском причаће се док је свијета и вијека!

На данашњи дан 1881. године, овај велики писац умро је у шездесетој години живота.

Његова дјела представљају комбинацију свакодневних тема које прате обичног човјека кроз које се преплићу вјера, патња, љубав и само значење живота и чине га једним од највећих и најзначајнијих писаца свих времена.

Тежак живот, прилично несрећно дјетињство, хапшење због политичких ставова против тадашњег цара, одвођење на вјешала која су представљала само застрашивање осуђеника, осам година проведених у затвору у Сибиру са убицама и лоповима, нису могли да угасе његов стваралачки жар.

Своја дјела писао је за новац, а стварао их је у невјероватним временским роковима. Оскудица и неимаштина је Достојевског приморала на ужурбан рад, али истовремено у њему покретала невјероватну продуктивност и омогућила интезитет догађаја и драматичност израза. Успио је да продре до најдубљих и најцрњих дијелова људске душе, те да, уз свој психолошки дар, напише 15 романа, 17 приповједака, велики број есеја, писама и превода са француског језика.

У његова најпознатија дјела спада роман „Биједни људи“, написан прије хапшења, који му доноси велику славу. Након повратка из Сибира, Достојевски открива Русима један нови свијет, паралелан њиховом, у „Записима из мртвог дома“. Након смрти брата и жене, велики писац пада у дубоку депресију и открива коцкарску страст која га уводи у велике дугове.  Да би их исплатио, пише своја велика дјела „Злочин и казна“ и „Коцкар“. Када упозна Ану Григориевну, успијева да се уздигне из овоземаљског блата и његов свијет се у потпуности мијења.

На сахрани Фјодора Достојевског било је преко четрдесет хиљада поштовалаца генија који, кроз своја дјела, и данас живи. Таква почаст одавана је једино тијелима преминулих руских царева.

*

Извор: Искра