Свети Јустин Ћелијски: О загробном животу

О БОГУ СУДИЈИ

Целокупну еванђелску проповед о човеку и о спасењу човека, Богочовек заснива на истини: човек је бесмртно биће, биће саздано за живот вечни. Господ Христос поступа са човеком као са бесмртним бићем кога је смрт унаказила и учинила смртним, и кога треба лечити и спасавати од смрти бесмртношћу и животом вечним. Све се у Еванђељу своди на то, како да се човеку осигура бесмртност и живот вечни. То је основна благовест Богочовекова.
Може се рећи: Христово Еванђеље је Еванђеље о вечном животу човековом, животу који почиње на земљи а продужава се у другом свету. Спаситељ је и дошао у наш свет да уништи смрт и обасја живот човеков у обадва света, и у земаљском и у загробном.¹ По Спаситељевом божанском учењу: овај је живот темељ на коме се зида вечни живот.² Веровати у Богочовека Христа значи: непрестано се борити и мучити за живот вечни, на који је човек и позван када га је Бог створио боголиким.³ У самој ствари, сви хришћанинови напори, подвизи и врлине имају за циљ: помоћу њих достићи у васкрсење мртвих, осигурати своме људском психофизичком бићу живот вечни.⁴

Својим Еванђељем Господ Христос је обухватио живот човеков и у овом и у загробном свету. Еванђеље Христово је не само блага вест за човека у овом свету него и у оном. Човеков живот иза гроба природна је и логична последица његовог живота у овом свету. То је једна од главних еванђелских истина. Спаситељева благовест о загробном животу човековом казује нам шта бива са човеком када телом умре а бесмртном душом крене у онај свет, каква је њена тамошња судбина и каква њена вечност.

СМРТ ТЕЛА И БЕСМРТНОСТ ДУШЕ

Смрћу се назива тајанствено раздвајање душе од тела, привремени растанак душе и тела. При томе тело губи животну и животворну силу и предаје се трулежи и распадању, а душа остаје да живи сама у своме бестелесном бићу. Отуда се у Светом Писму смрт назива: одласком душе из тела,⁵ спавањем у коме тело заспи,⁶  повратком тела у земљу и бесмртног духа Богу.

У Откривењу је на врло јасан и очигледан начин показана и посведочена и смртност тела људског и бесмртност душе људске. Душа људска је бесмртна јер је боголика, јер је христолика, јер је саздана по обличју бесмртног Бога.⁸ Добивши дух од Бога, сваки је човек бесмртан душом.⁹ Као бесмртан, дух се по смрти тела човековог враћа Богу који га је дао.¹⁰

Својом бесмртношћу душа људска је Једина апсолутна вредност у свету човечанском; на њој се и зида сав домострој божанске истине и спасења. Јер да је човек смртан душом, сав би Спаситељев подвиг био утопија и обмана. Хришћани би тада били најнесрећнији од свих људи, јер је њихов живот на земљи непрекидно страдање ради вечног живота на небу.¹¹ Ако је душа смртна, онда нема васкрсења мртвих; нема ли васкрсења мртвих, бесмислен је и Христос и вера у Њега.¹² Спаситељ управо на бесмртности душе људске заснива и могућност и саму стварност васкрсења мртвих, јер се душа не може убити.¹³  Душа живи у иловачном телу да по смрти изиђе из њега и уђе у небески свег где вечност царује и влада.¹⁴  А када Христос поново дође онда ће се бесмртна душа опет сјединити са својим телом, али васкрслим и више непропадљивим. Својом причом о богаташу и Лазару Спаситељ показује да је бесмртна не само праведна душа Лазарева већ исто тако и грешна душа богаташева.¹⁵

ПОСЕБНИ СУД БОЖЈИ

Природно је да Бог који је Творац, Спаситељ и Посветитељ буде у исто време и Судија. Јер као Творац, Он нам је дао живот; као Спаситељ, Он нас је спасао од греха, смрти и ђавола; као Посветитељ, Он нам је у Цркви дао сва средства за освећење и спасење; као Судија, Он цени, суди и просуђује како смо се користили животом који нам је дао и средствима спасења која нам је у Цркви оставио.

По учењу Светог Откривења Последњи суд над светом припада Господу Христу, пошто је Он Спаситељ света. У Св. Писму се вели: Бог Отац сав суд даде Сину.¹⁶ Овај суд над светом Господ Христос ће обавити при свом Другом доласку, јер ће онда доћи „да суди живима и мртвима“. И то ће бити завршни суд. Но и пре тога Господ врши претходни суд над сваким човеком чим умре и душа његова отиде из овог у онај свет. Овај суд се назива Посебни суд. На овом Посебном суду Господ одређује души удео у загробном животу све до општег васкрсења тела које ће бити при Другом доласку Господа Христа.

На Посебном суду Господ додељује праведним душама привремено и непотпуно блаженство, а грешним душама – привремено и непотпуно мучење. При томе Бог узима у обзир целокупно морално стање душе у тренутку смрти: сву садржину душе са којом је она ушла у загробни свет. Но ту је од пресудног значаја однос човека за живота на земљи према Тројичном Божанству, према спаситељском подвигу Господа Христа, и према Богочовечанском телу његовом – Цркви.

Спаситељева прича о богаташу и Лазару јасно показује да по смрти одмах настаје суд нам душом свакога човека, после кога ова одлази или у место блаженства и радости,¹⁷ или у место мучења и жалости.¹⁸  И једно и друго место додељују се с обзиром на земаљски живот човека.¹⁹

СТАЊЕ ДУША У ЗАГРОБНОМ ЖИВОТУ

Душе умрлих људи улазе у загробни живот са целокупном садржином својом: „Дела њихова иду за њима“.²⁰ Улазе са свима мислима и осећањима, са свима врлинама и пороцима, са свима вредностима и манама, са целокупним својим моралним светом. И таквима какве јесу, какве су изишле из тела и земаљског живота, њима се и суди на Посебном суду и одређује привремено стање у загробном животу, стање од Посебног до Страшног суда.

Али као што је религиозно-морално стање душа људских различито за живота њихова на земљи, тако је оно различито и по изласку њиховом из тела и у загробном животу. Нема сумње, стање душа после смрти је слично моралном стању сваке индивидуалне душе за живота на земљи. Оно је природна последица и природно продужење живота на земљи. Јер када би смрт, или Посебни суд, потпуно мењали стање душе, губио би се континуитет личности и у загробном животу Петар се не би осећао као Петар, а Павле као Павле.

Религиозно-морално стање душа не мења се коренито у загробном животу. Када би га Бог коренито изменио, учинио би насиље над неприкосновеношћу слободе људске душе и уништио оно што личност чини личношћу.

Али и сама душа у загробном животу, макар свим бићем својим хтела и желела да потпуно измени себе и почне нови живот који би се сасвим разликовао од њеног живота на земљи, не би могла да то учини. А не би могла зато што јој у загробном животу недостаје тело које је неопходан састојак човечје личности за њено потпуно самостално опредељење и делатност, и што јој недостају земаљски услови и средства спасења. Другим речима: у загробном животу покајање је немогућно, јер тамо дозрева оно што је почето на земљи, и у правцу у коме је почето. На то указује Св. Писмо када живот на земљи назива сетвом, а живот у загробном животу жетвом.²¹

Живот душа у загробном животу, како нам казује Божанско Откривење, састоји се или у непотпуном блаженству или у непотпуном мучењу, јер ће потпуно блаженство или потпуно мучење настати тек после Страшнога суда, пошто је душа без тела само душа а не потпун човек. На Посебном суду душе се, према својим делима и слободном опредељењу на земљи, деле у две врсте: душе праведне и душе грешне. Отуда су и у загробном животу могућна само два одговарајућа стања: стање блаженства и стање мучења, свако са својим многобројним нијансама; и два места: рај и пакао, опет свако са својим многим обитељима.²² Свето Откривење јасно и одређено учи да је у загробном животу могућна само двојака жетва: од тела – погибао, од духа – живот вечни.²³ Но с обзиром на разне и многобројне степене моралног савршенства или порочности душа, разни су и многобројни су и степени блаженства и степени мучења душа у загробном животу.

Продужујући у загробном свету живот свим својим бићем, душе располажу потпуном личношћу и самосвешћу: оне осећају, сазнају, схватају, расуђују, и уопште обављају све психичке функције. Очигледан пример за то имамо у Спаситељевој причи о богаташу и Лазару: богаташ види и познаје Лазара и Аврама, осећа муку у пламену, моли за помоћ, сећа се своје браће на земљи и брине за њихову судбу на земљи и у загробном животу;²⁴ патријарх Аврам живи у блаженству, објашњава богаташу природу раја и пакла, оправдава постојање блаженства и мука у загробном животу, указује на средства спасења.²⁵

ДРУГИ ДОЛАЗАК ГОСПОДА ХРИСТА И ВАСКРСЕЊЕ МРТВИХ

Васкрсење мртвих збиће се при Другом доласку Господа Христа. О томе сведочи сам Спаситељ: „Иде час у који ће сви који су у гробовима чути глас Сина Божјег, и изићи ће који су чинили добро у васкрсење живота, а који су чинили зло у васкрсење суда“.²⁶

Васкрсење ће се састојати у томе што ће се силом Божјом тела свих умрлих људи поново сјединити са својим душама и постати духовна и бесмртна. О томе Ап. Павле каже: „Сеје се тело телесно, а устаје тело духовно. Јер ово распадљиво треба да се обуче у нераспадљивост, и ово смртно да се обуче у бесмртност“.²⁷

Васкрсла тела, иако ће бити духовна и бесмртна, неће изгубити своју суштину, оно што тело чини телом, јер васкрсење није стварање новог тела него оживљење и преображење старог. Својом свемоћном силом Бог ће васкрснути иструлела и распадљива тела. Јер Он, који је у почетку створио тело од земље, може то исто тело, иако се распало у земљи и претворило у земљу, опет обновити и оживити. Нешто слично дешава се и у природи; посеЈано зрно, пошто се распадне у земљи, проклија, класа и доноси род.²⁸

Главна разлика између садашњих и будућих васкрснутих тела и њихових својстава састојаће се поглавито у томе, што ће васкрснута тела бити бесмртна и духовна, и што ће дејствовати на духован начни. Бесмртност ће се њихова састојати у томе, што неће моћи да умру; а духовност, што ће живети као анђели.²⁹ Истоветност и разлика садашњих тела и васкрснутих личиће на истоветност и разлику које постоје између посејаног зрна и класа; битна, генетичка истоветност остаје, али и огромна разлика настаје.³⁰ Садашњи живот је као семе будућег, вели св. Григорије Ниски. Али оно што очекујемо, разликује се много од садашњег, разликује се толико колико се клас разликује од зрна из кога је произашао. Садашњи живот је налик на зрно; очекивани живот јавиће се у красоти класа^.31

Што се тиче оних људи који се при Другом доласку Господа Христа буду затекли живи на земљи, њихова ће се тела у трен ока изменити у духовна и бесмртна. О томе св. Апостол Павле вели: „Нећемо сви помрети, али ћемо се сви изменити, уједанпут, у трен ока, кад затруби последња труба. Јер ће затрубити и мртви ће устати нераспадљиви, и ми ћемо се изменити“.³²

Ова измена и преображај при Другом доласку Спаситељевом обухватиће не само све људе већ и сав видљив свет. И видљив свет ће од распадљивог постати нераспадљив, од смртног бесмртан. Као што је човек грехом потчинио смрти и распадљивости сав видљиви свет, тако ће се и видљиви свет васкрсењем и преображењем људи ослободити робовања смрти и распадљивости.³³ И настаће ново небо и нова земља, где правда живи.³⁴

ПОСЛЕДЊИ ОПШТИ ИЛИ СТРАШНИ СУД БОЖЈИ

При свом Другом доласку Господ Христос ће, пошто васкрсне све мртве, обавити Општи или Страшни суд. Овај ће суд обухватити све људе свих времена: нико га од људи неће моћи да избегне. О томе Ап. Павле пише: „Свима нама се ваља јавити на суду Христову, да примимо сваки шта је који у телу чинио, добро или зло“.³⁵ Као свезнајући, свемилостиви и свеправедни Бог Он ће свима и свакоме судити по божанској правди и милости. Тада ће се обелоданити не само наша дела него и све наше мисли, осећања, жеље и речи, И ми ћемо морати пред свевидећим и свеправедним Судијом дати одговор за све. И Он ће нас осудити не само за рђава дела, него и за рђаве мисли, и за нечиста осећања, и за ружне жеље, и за рђаве речи. Јер је Он рекао: „Кажем вам, да ће за сваку празну реч коју рекну људи, дати одговор на дан Суда“.³⁶

Страшни суд биће суд апсолутне правде и апсолутне милости Божје, јер ће Господ свима и свакоме судити по својој бескрајној правди и бесконачној милости, тако да нико неће моћи да криви Бога за неправду или немилост. Свезнајући и свемоћни Господ ће учинити очигледним све што је ко урадио у телу са боголиком душом својом, са божанским талантима својим.³⁷ Сва дела свих људи, како добра тако и зла, и све мисли, жеље, осећања и речи, биће потпуно обелодањени и непогрешно измерени на теразијама вечне правде и вечне милости Божје,³⁸ Свемилостиви Господ Исус изнеће на видело све што је сакривено у тами, објавиће савете срдачне, откриће савест свакога човека и што је у њој, срце и што је у њему, и изрећи ће свој свеправедни суд о свему томе.³⁹

Пошто на Страшном суду ништа неће бити изостављено, заборављено и превиђено, то ће сваки човек посебно и сви људи укупно осетити и увидети сву праведност и сву милост Божју и према праведницима и према грешницима.⁴⁰ И при непоречној очигледности доказа грешници се неће изговарати ни правдати.⁴¹ При томе ништа неће бити ни преувеличано, ни умањено, већ све непристрасно утврђено и непогрешно измерено, јер Бог не гледа ко је ко.⁴² И свима ће људима, како праведницима тако и грешницима, бити сасвим очигледна савршена праведност суда Божјег; и сви ће јасно увидети, да би свеправедни и свемилостиви Господ престао бити Богом када би другачије судио.⁴³

Страхота и ужас Страшнога суда за грешнике састојаће се нарочито у томе што ће сви они у том тренутку јасно сазнати и очигледно увидети: да је Исус Христос заиста Бог, да се заиста оваплотио ради спасења свих, пострадао за све, дао свима благодатна средства спасења, да је заиста Он једини Спаситељ људи, да је његово свето Еванђеље заиста једини прави смисао и циљ човекова живота на земљи, да је његово Име заиста једино име којим се људи могу спасти грозне бесмислице греха и смрти и избећи вечне муке у вечном царству греха и зла – паклу.⁴⁴ Тада ће сваки, који за живота на земљи није поверовао у Христа као Бога и Спаситеља, неодољиво осетити свим својим бићем, да је тим самим још на земљи осудио себе на вечне муке.⁴⁵

На Страшном суду, пошто одвоји праведнике од неправедника, Господ ће праведницима доделити вечно блаженство у Царству Божјем, а неправедницима – вечне муке у царству ђавољем. Он ће праведницима рећи: „Ходите, благословени Оца мога, примите Царство које вам је приправ-љено од постања света“.⁴⁶ А неправедницима ће рећи: „Идите од мене, проклети, у огањ вечни, приправљени ђаволу и слугама његовим“.⁴⁷ И отићи ће ови у муку вечну, а праведници у живот вечни.⁴⁸

ВЕЧНИ ЖИВОТ

После Страшнога суда настаће вечни живот како за праведнике тако и за грешнике. За праведнике ће се овај живот састојати у вечном блаженству, а за грешнике – у вечним мукама.

Вечно блаженство праведника ми не можемо ни приближно замислити ни осетити. Апостол вели: „Што око не виде, и ухо не чу, и у срце људско не дође, оно уготови Бог онима који га љубе“.⁴⁹  Колико нам је у Светом Откривењу казано, то ће блаженство праведника долазити од њихове близине са Богом, од општења са Њим, и од живљења у Његовој светлости, благодати и слави. Јер је Он – непресушни извор савршеног и вечног блаженства. О томе Спаситељ говори: „Тада ће праведници засијати као сунце у Царству Оца свога“.⁵⁰

У томе блаженству праведници ће учествовати целокупном својом личношћу, тј. и телом и душом. Јер ће и њихово преображено тело бити прослављено и способно да учествује у вечној слави Божјој.

Вечно блаженство праведника неће бити подједнако. Степен блаженства зависиће од степена праведниковог моралног савршенства. Сваки ће учествовати у том блаженству по мери свога моралног савршенства. Степен, јачина, пуноћа суделовања у вечном блаженству зависиће од пуно ће, јачине, степена моралног савршенства сваког праведника. Као што о томе пише Ап. Павле: „Друга је слава сунцу, а друга слава месецу, а друга слава звездама; јер се звезда од звезде разликује у слави. Тако и васкрсење мртвих“.⁵¹

Вечна судба грешника биће у свему супротна вечној судби праведника. Сваки ће од њих према своме моралном стању суделовати у вечним мукама. Вечно мучење њихово долазиће од тога што ће они вечито живети у царству зла и у друштву твораца зла: ђавола. О томе сведоче Спаситељеве речи, које ће на дан Суда бити упућене грешницима: „Идите од мене, проклети, у огањ вечни, приправљени ђаволу и слугама његовим“.⁵²  И „ови ће отићи у муку вечну“.⁵³ Заљубљени у зло, они ће, по свеправедном суду Божјем, такви ући и у вечни живот, и том љубављу према злу живети кроз сву вечност као што су њоме добровољно живели на земљи. Јер би Бог престао бити Богом љубави и правде, када би их насилно отргао од слободно изабраног им зла и греха.

Вечно мучење грешника неће бити подједнако; оно ће зависити од каквоће и степена грешникове грешности. Степен вечних мука биће за сваког грешника сразмеран степену његове моралне искварености.⁵⁴

Према томе, за све нас људе важе овде речи св. Апостола Павла: „Свима нам се ваља јавити на суд Христов, да примимо сваки шта је ко у телу чинио, добро или зло“.⁵⁵

______________

¹ Ср. 2.Тим.1,10.

² 1.Тим.6,19.

³ 1.Тим.6,12.

⁴ Флб.3,8-14.

⁵ 2.Тим.4,6; Флб.1,23; Јов.10,21.

⁶ Д.Ап.13,36; Јн.11,12; Лк.8,52; Мт.9,24; Мк.5,39.

⁷ Екл.12,7; ср. 1.Мојс.2,7; 3,19.

⁸ 1.Мојс.1,26; Прем.Сол.2,23.

⁹ Прем.Сол.21,1.

¹⁰Екл.12,7; Јн.5,24; 3,16; 7,37-39; 14,19; 6,40; 3,36; 6,54; 20,31; 1.Тим.6,12; 2.Кор.4.18.

¹¹ Ср. 1.Кор.15,19. 30-32; 2.Кор.4,16-18.

¹² Ср. 1.Кор.15,13-14.

¹³ Ср. Мт.10,28.

¹⁴ 2.Кор.5,1.

¹⁵Лк.16,22-31.

¹⁶ Јн.5,22.

¹⁷ Лк.16,23. 25.

¹⁸Тамо, ст. 23-25.

¹⁹Тамо, ст. 25.

²⁰Откр.14,13.

²¹ Ср. Гал.6,7-8.

²² Ср. Јн.14,2.

²³ Гал.6,8.

²⁴ Лк.16,23. 24. 27-28.

²⁵ Лк.16,23. 25-29.

²⁶Јн.5,28-29.

²⁷ 1.Кор.15,44. 53.

²⁸ 1.Кор.15,36-44.

²⁹ Лк.20,35-36.

³⁰1.Кор.15, 36-38. 42-44.

³¹In fun. Pulcher.

³² 1.Кор.15,51-52.

³³ Рим,8,19-22.

³⁴ 2.Пет.3,13.

³⁵ 2.Кор.5,10.

³⁶Мт.12,36.

³⁷Ср. Мт.25,15-30.

³⁸ Ср. Мт,25,31-46; 2.Кор.5,10; Рим.2,6. 7.

³⁹ Ср. Јев.4,12. 13; 1.Кор.4,5; Мт.12,36; Јуд.15.

⁴⁰ Ср. Рм.2,5-8; Јев.10,27; Откр.2,23.

⁴¹ Ср. Мт.25,41-45.

⁴² Ср. Кол.3,25; Рим.2,11; Еф.6,9; Д.Ап.10,34; 1.Пет.1,17; 5.Мојс.10,17; Јов.34,19.

⁴³ Ср. Мт.25,37-39. 44-45; 1.Кор.3,13.

⁴⁴ Ср, 1.Сол.1,6-10; Д.Ап.4, 10-12.

⁴⁵ Јн.3,18; 5,24.

⁴⁶ Мт.25,34.

⁴⁷ Мт.25,41.

⁴⁸ Мт.25,46.

⁴⁹1.Кор.2,9.

⁵⁰ Мт.13,43.

⁵¹ 1.Кор.15,41-42.

⁵² Мт.25,41.

⁵³Мт.25,46.

⁵⁴Ср. Мт.16,27; Рим.2,6; Лк.12,47-48.

⁵⁵ 2.Кор.5,10.

Извор: Књ: Свети Јустин Ћелијски, Тајне вере и живота (основно богословље)