Житије Блажене Ксеније Петроградске

„Ти си граду овом похвала и утврђење“

(Кондак, Глас 3)

Блажена Ксенија Петроградска је још за живота и током XIX-XX века била поштована као брза помоћница и чудотворка. Ради спасења и љубави према ближњима, она је узела на себе подвиг јуродивости. За своје подвиге, молитве, постове, странствовања и са смирењем претпљене поруге, Блажена је добила од Бога дар прозорљивости и чудотворства. Њена капела на Смоленском гробљу је препуна благодарности људи за учињена чуда по њеном молитвеном заступништву.У јуну 1988. на Помесном Сабору Руске Православне Цркве блажена Ксенија Петроградска је канонизована.

Блажена Ксенија је рођена између 1719. и 1730. године и свој спасоносни подвиг носила је у Петрограду (садашњи Санкт-Петербург). Ксенијин муж, Андреј Фјодорович Петров, био је појац дворског хора. Ништа није познато о детињству и младости Блажене Ксеније, а народно сећање је сачувало само то што је везано за сам почетак њеног јуродивог подвига – изненадна смрт мужа који је умро без хришћанског покајања.

Потресена тим страшним догађајем, двадесетшестогодишња удовица је одлучила да отпочне најтежи хришћански подвиг – да се прави безумна, како би, приневши оно најдрагоценије у човеку – разум, умолила Створитеља за помиловање изненадно преминулог супруга. Ксенија се одрекла свих световних блага – свог звања и богатства, и више од тога – саме себе. Оставила је своје име, и узевши име свог супруга, прошла са њим цео свој крсни пут, приносећи на олтар Божији дарове спасоносне љубави према ближњем.

Када је на дан погреба свог мужа Ксенија обукла његову одећу: прслук, кафтан, панталоне и качкет, и тако одевена кренула у погребну поворку, родбина и њени пријатељи бејаху помислили да јој је смрт Андреја Фјодоровича помрачила разум. Сви су се били веома сажалили на њу. А Ксенија их је, као она која је изгубила разум, тешила говорећи: „Андреј Фјодорович није умро, већ се оваплотио у мене, Ксенију, која је давно умрла“ Тако је започело њено лутање улицама Петрограда.

Кућу, коју је наследила након смрти мужа, одлучила је да поклони Параскеви Антоновој, која је изнајмљивала код ње собицу, сав свој иметак да раздели сиротињи, а новац да однесе у цркву за покој душе „слушкиње Божије Ксеније“.

Дознавши за такву њену одлуку, рођаци њеног мужа замолише управу, да не дозволи Ксенији да у безумљу раздели сву своју имовину. Међутим, након одговарајућег испитивања беше изведен закључак да је она потпуно здрава и да има право да располаже својом имовином како сама жели.

Након тога, Блажена Ксенија је разделила све што је имала и изашла само у једном мужевљевом оделу на улицу, упутивши се у подвижничко странствовање. Изложена свакојаким оптужбама и подсмесима, по читаве дане – зими и лети, по жези и мразу, лутала је Петроградом. Њена чудна одећа и неразумљив говор, њена кротост и незлобивост изазивали су подсмех злих људи, посебно несташних дечака који јој се ругаху. Али је Блажена Ксенија, непрестано се молећи, беспоговорно носила свој спасоносни подвиг.

То време везано је за почетак градње нове камене цркве на Смоленском гробљу. Подигнута грађевина је била већ веома висока, па су зидари морали најпре да подигну цигле на скелу, па тек онда да граде. Блажена Ксенија је одлучила да тајно помаже градитељима. Ноћима, без обзира на временске прилике, подизала је циглу и слагала је на скелу. Радници би се изјутра веома чудили ономе што се дешавало. Најзад су одлучили да сазнају ко је тај невидљиви помоћник, и дошавши на градилиште током ноћи, установили су да је то читавом Петрограду добро позната „безумна“ Ксенија.

Мало по мало, најосетљивији хришћани су почели да примећују да Ксенија није само глупа просјакиња, већ да носи у себи нешто посебно. Милостињу коју су јој давали, она није узимала од свакога, већ само од добрих и срдачних људи. Увек узимајући само копејку, она је одмах давала сиромасима сличним њој.

Када се мужевљево одело на њој с временом већ било искрзало, она је почела да се облачи и зими и лети у бедне рите, а на босим, и од мраза натеченим ногама, носила је исцепане ципеле. Многи су јој нудили топлу одећу и обућу, али Блажена није хтела ништа да узме, и наизменично је облачила или црвену блузу и зелену сукњу, или зелену блузу и црвену сукњу.

Дању је Ксенија, као безумна лутала по граду, а ноћу је, склањајући се од људских очију, одлазила ван града, у поље, где је проводила време у молитви, наизменично метанишући на све четири стране света. У пољу је, према њеним речима, присуство Божије било „видљивије“.

Убрзо је окружење почело да обраћа пажњу на то, да се у њеним речима и делима често крије дубоки смисао. Примећивали су да, ако је Ксенија од неког нешто тражила, то беше знак да му помаже и спасава га од невоље и беде која ће га задесити, и обратно, ако је некоме нешто давала, тога је у скорије време очекивала велика радост.

Касније, када је Блажена почела важити за прозорљиву, појављивала се на улицама и пијацама града, како би јој сви који су је знали нудили своје услуге. Упадајући у реч један другом, молили су „Андреја Фјодоровича“ да узме нешто или макар да окуси од понуђених производа, јер беше тад у народу веровање – узме ли Ксенија нешто од домаћина, његова трговина ће постати веома успешна.

Угледавши је, мајке са децом журиле су јој у сусрет да их благослови или само да помилује дете по глави, уверене, да ће га само један додир Блажене одмах исцелити.

Својом великом смиреношћу, подвигом духовног и физичког сиромаштва, љубављу и молитвама за ближње, Ксенија је стекла благодатни дар прозорљивости. Тим је својим даром она многима помагала у уређивању живота и спасењу душа.

Познат је случај када се Блажена Ксенија побринула за добробит и спасење, тада још нерођеног детета. Као дугогодишња познаница, дошла је код Параскеве Антонове, којој је била поклонила своју кућу, и рекла јој: „Ето, ти ту седиш и ушиваш чарапе, а не знаш да ти је Бог сина послао! Иди што пре на Смоленско гробље“. Иако силно збуњена том бесмислицом, Параскева је ипак послушала Блажену и отишла. На гробљу је видела гомилу света, а када је мало ближе пришла, сазнала је и то да је неки кочијаш оборио трудну жену. Ту пак, на земљи жена је родила дечака и испустила душу. Сви су се питали ко је она и има ли родбине, али нису успели да сазнају. Видевши у том догађају Божију промисао, Параскева је дечака узела к себи, усвојила га и однеговала у свој строгости хришћанског живота. Син је мајку веома поштовао и пазио до дубоке старости, а Параскева је захваљивала Богу и слушкињи Божјој Ксенији за њену заповест да дечака узме за сина.

Блажена Ксенија је живела скоро четрдесет и пет година у јуродивом подвигу, па се може закључити да је предала своју душу Господу почетком деветнаестог века.

Света угодница Божија сахрањена је на Смоленском гробљу у Петрограду, где је својевремено помагала градњу цркве, подигнуту у име иконе Смоленске Мајке Божије.

Од дана упокојења Блажене прошло је око два века, али чуда учињена молитвама угоднице не бледе, нити народно сећање на њу ишчезава.

Године 1902 над гробницом Блажене Ксеније сазидана је нова капела са мраморним иконостасом и надгробним спомеником. Она је увек била отворена за служење помена, који се нигде толико често нису служили као на гробу Блажене Ксеније.

Данас је капела рестаурирана и поново отворена за приступ и молитве.

Нека би дао Господ молитвама блажене Ксеније своју милост и благослов свима онима који с вером и љубављу притичу њеном небеском заступништву. Амин.

Тропар, глас 7

Одбацивши таштину овог света, узела си на себе крст бездомног боготражитељства,

ниси се плашила дубоког бола и немаштине, нити оних што ти се ругаше, јер си познала љубав Христову. И сада наслађујући се овом љубављу на небесима, Ксенија Блажена и божански мудра, моли се за спасење душа наших.

Кондак, Глас 3.

Данас светло ликује град светог Петра, јер мноштво оних који су тужни и који се у твоје молитвено заступништво уздају, свеблажена Ксенија, налазе утеху, јер си Ти граду овом похвала и утврђење.

АКАТИСТ СВЕТОЈ БЛАЖЕНОЈ КСЕНИЈИ ПЕТРОГРАДСКОЈ
(24. јануара / 6. фебруара )
Кондак 1.
Изабрана угоднице и Христа ради јуродива, света блажена мати Ксенија, која си изабрала
подвиг трпљења и злопаћења, похвалну песму приносимо ти штујући свети спомен твој. Ти
пак, заштити нас од видљивих и невидљивих непријатеља, да ти кличемо:
Радуј се, блажена Ксенија, молитвенице за душе наше!
Икос 1.
Равноангеоски живот искала си, блажена мати, по смрти мужа свог одбацила си лепоту овога
света и свег што је у њему, жеље очију, жеље тела и гордост свагдашњу, и јуродством ум
Христов стекла си. Стога услиши од нас похвалу коју ти узносимо: Радуј се, ти која си животом
својим једнака Андреју, Јуродивом Христа ради!
Радуј се, ти која си се имена свог одрекла и себе мртвом назвала!
Радуј се, јер си у јуродству име твога мужа Андреја примила!
Радуј се, јер назвавши се именом мушким, слабости женске одрекла си се!
Радуј се, јер си имање своје добрим и убогим људима раздала!
Радуј се, јер си добровољно, Христа ради, сиромаштво прихватила!
Радуј се, ти која си нас јуродством својим научила да се од сујетне мудрости овога света
отргнемо!
Радуј се, блага утешитељице свих који ти се молитвено обраћају!
Радуј се, Блажена Ксенија, молитвенице за душе наше!
Кондак 2.
Гледајући твој необични живот, јер си презрела дом свој и свако земно богатство, родбина по
телу безумном те сматраше, а људи из Петрова града, гледајући смирење твоје, патње и
добровољно сиромаштво, појаху Богу: Алилуја!
Икос 2.
Разум од Бога дат у привидном безумљу сакрила си; у сујети великога града као
пустињакиња живела си, своје молитве Богу непрестано узносећи. Ми, који се дивимо таквом
животу твоме, кличемо ти похвално:
Радуј се, ти која си тешки крст јуродства, од Бога теби дат, на леђима својим понела!
Радуј се, ти која си привидним безумљем сјај благодати сакривала!
Радуј се, ти која си дар прозорљивости крајњим смирењем и молитвеним подвигом стекла!
Радуј се, јер си дар свој на корист и спасење страдајућих показала!
Радуј се, јер си страдања људска прозорљиво, у даљини непрегледној гледала!
Радуј се, јер си жени доброј рођење сина прорекла!
Радуј се, јер си жени тој од Бога чедо испросила!
Радуј се, јер си сваког научила да се Богу молитвено обраћа!
Радуј се, Блажена Ксенија, молитвенице за душе наше!
Кондак 3.
Силом одозго, од Бога ти дарованој, врелину и љуту студен храбро си подносила, распињући
тело своје против страсти и похоте. Зато просветљена Духом Светим кличеш непрестано Богу:
Алилуја!
Икос 3.
Имајући, блажена, небо за покров свој и земљу за постељу своју, Царства Божјег ради
одрекла си се сваког угађања телу. Гледајући такав живот твој, са умилењем те призивамо:
Радуј се, јер си земаљски дом свој људима уступила!
Радуј се, јер си небеско уточиште искала и примила!
Радуј се, јер си се, немајући земаљска блага, у свем духовном богатила!
Радуј се, јер си нас животом својим трпљењу научила!
Радуј се, јер си љубав Божју људима показала!
Радуј се, украшена плодовима благочестивости!
Радуј се, јер си трпљење и незлобивост свету показала!
Радуј се, љубазна заштитнице наша пред Престолом Свевишњњега!
Радуј се, Блажена Ксенија, молитвенице за душе наше!
Кондак 4.
Буру животну у граду Петровом усковитлану, кротошћу и незлобивошћу надјачала си, Блажена
мати, и бестрашће према трулежном свету стекла си. Зато и појемо Богу: Алилуја!
Икос 4.
Чувши о теби како страдаш Христа ради, жалосне тешећи, немоћне крепећи, заблуделе на прави
пут изводећи, народ страдални помоћи твојој прибеже славећи те:
Радуј се, ти која си пут Христов свим срцем заволела!
Радуј се, ти која си крст Христов радосно понела!
Радуј се, ти која си сваку срамоту света, тела и ђавола претрпела!
Радуј се, јер си даровима Божјим испуњена!
Радуј се, јер си љубав ка ближњима показала!
Радуј се, јер си страдалнима утеху пружила!
Радуј се, јер си сузе уплаканих обрисала!
Радуј се, јер си благодаћу Духа Светога чудесно огрејана!
Радуј се, Блажена Ксенија, молитвенице за душе наше!
Кондак 5.
Боговођеном звездом показала се светост твоја, Ксенија Блажена, која је обасјавала
хоризонт Петровога града. Јер си људима који су у безумљу греха гинули јавила пут спасења
и све их пока јању призвала, да би клицали Богу: Алилуја!
Икос 5.
Видевши подвиге твоје у молитви, трпљењу студени и врелине, благочестиви људи хтедоше да
умање патње твоје, одећу и храну доносећи ти. Ти си пак све то убогима раздавала, желећи
да подвиг свој сачуваш. Ми пак, дивећи се добровољном сиротовању твоме, кличемо ти
овако:
Радуј се, јер си жегу и студен Христа ради добровољно подносила!
Радуј се, јер си у молитви непрестано пребивала!
Радуј се, јер си Петров град свеноћним бдењем од несрећа ограђивала!
Радуј се, јер си гнев Божји много пута од њега одвратила!
Радуј се, јер си се сваког дана у години ноћима у пољу молила!
Радуј се, јер си сладост рајску у сиромаштву духа окусила!
Радуј се, јер си у сладости тој све земаљско оставила!
Радуј се, јер сва у Богу пребиваш!
Радуј се, Блажена Ксенија, молитвенице за душе наше!
Кондак 6.
Проповедају светост живота твога, Богоблажена, сви излечени тобом од многих болести,
беда и жалости: богати и убоги, стари и млади. Зато и ми, славећи те, кличемо Богу: Алилуја!
Икос 6.
Засијала је слава подвига твојих, Блажена мати, када си ноћу градитељима цркве Смоленске
.ркамен тајно доносила, олакшавајући напор зидарима црквеним. Тобом вођени, и ми грешни
кличемо ти овако:
Радуј се, јер си нас научила да тајно добра чинимо!
Радуј се, јер си подвигу благочестивости све призивала!
Радуј се, помоћнице градитеља храмова Божјих!
Радуј се, јер си светост црквену заволела!
Радуј се, јер труд наш на путу спасења олакшаваш!
Радуј се, брза помоћнице оних који к теби прибегавају!
Радуј се, блага утешитељ ко свих жалосних~
Радуј се, Петровог града небеска заступнице!
Радуј се, Блажена Ксенија, молитвенице за душе наше!
Кондак 7.
Желећи да избавиш од жалости уплаканог лекара који је жену сахранио, заповедила си некој
девојци на Охту да побегне и тамо себи мужа нађе и утеши. И учињено је онако како си ти
прорекла. Они пак у радости клицаху Богу: Алилуја!
Икос 7.
Ново чудо молитве своје показала си, Блажена мати, када си благочестивој жени рекла: „Узми
копејку, угаситејку“. Тиме си јој прорекла пожар у дому њеном. И по молитви твојој пламен
огња угаси се. А ми, вођени тобом, кличемо ти похвално:
Радуј се, ублажитељко жалости људских!
Радуј се, јер си смелост пред Богом за страдајуће показала!
Радуј се, свећо неугасива која у молитвама Богу јарко гориш!
Радуј се, заступнице у бедама и несрећама нашим!
Радуј се, спаситељко од погибељи страстима обузетих!
Радуј се, јер си благочестиву девојку од брака неверног одвратила!
Радуј се, јер оклеветане од очајања избављаш!
Радуј се, брза заштитнице на суду неправедних!
Радуј се, Блажена Ксенија, молитвенице за душе наше!
Кондак 8.
Путнице бездомна, прешла си пут живота твога у престоном граду отаџбине наше у
великом трпљењу, невоље и грдње подносећи. Сада пак, у горњем Јерусалиму пребивајући,
радосно појеш Богу: Алилуја!
Икос 8.
Сваком си била све, Блажена Ксенија: невољнима утеха, сла-бима покров и заштита, тужнима
радост, убогима одећа, болеснима исцелење. Тога ради кличемо ти:
Радуј се, ти која у горњим становима пребиваш!
Радуј се, ти која се за нас грешне тамо молиш!
Радуј се, ти која благи лик служења Богу објављујеш!
Радуј се, покровитељице пони-жених и прогањаних!
Радуј се, ти која молитвама својим Православље заступаш!
Радуј се, заштитнице увређених и оних који ти се моле!
Радуј се, укрепитељко увређених!
Радуј се, ти која невернике и подругљивце посрамљујеш!
Радуј се, Блажена Ксенија, молитвенице за душе наше!
Кондак 9.
Свакојаке болести претрпела си, Блажена мати, сиромаштво, глад и жеђ, и грдње људи
безбожних који мишљаху да си безумна. Ти се Господу молиш упорно Му кличући: Алилуја!
Икос 9.
Речити говорници не могаху разумети да си ти безумљем својим безумље целога света
разобличила и немоћи својом јаке и мудре посрамила. Не видеше у теби силу и премудрост
Божју. Ми пак, који помоћ твоју примамо, појемо ти овако:
Радуј се, носитељко духа Божјега!
Радуј се, јер се са Апостолом Павлом немоћи својом хвалиш!
Радуј се, јер привидним безумљем твојим свет разобличаваш!
Радуј се, јер лепоту овога света спасења ради одбацујеш!
Радуј се, јер небеска блага свим срцем љубиш!
Радуј се, јер нас на пут спасења призиваш!
Радуј се, јер страшне грехе пијанства разоткриваш!
Радуј се, јер си бесплатни и милостиви лекар свима била!
Радуј се, Блажена Ксенија, молитвенице за душе наше!
Кондак 10.
Желећи да спасеш душу, тело си своје са страстима и похотама распела и неповратно себе
одбацивши, крст си свој на леђа положила и Христа свим срцем следила, појући Му: Алилуја!
Икос 10.
Бедем си чврсти и уточиште неуништиво онима који ти се моле, мати Ксенија. Тога ради заштити и
нас од непријатеља видљивих и невидљивих молитва ма својим, да бисмо ти клицали:
Радуј се, ти која нас на подвиг духовни покрећеш!
Радуј се, ти која нас од вражјих замки избављаш!
Радуј се, тамјане кађени, Богу принесени!
Радуј се, ти која мир Божји у срца људска доносиш!
Радуј се, ти која дух злобе у срцима озлојеђених умртвљујеш!
Радуј се, ти која деци кроткој благослов дарујеш!
Радуј се, јер их тајном молитвом од болести исцељујеш!
Радуј се, јер свету озлојађеном Мудрост Божју показујеш!
Радуј се, Блажена Ксенија, молитвенице за душе наше!
Кондак 11.
Похвалну песму приносе ти, Блажена Ксенија, они који су твојим молитвама спасени од
невоља, жалости и свих напасти, и заједно с тобом радосно кличу Богу. Алилуја!
Икос 11.
Живот твој, Света мати, показао се као озарујућа светлост која у мраку живота овога људе
обасјава. Ти си пале у провалију греха избавила и ка светлости Христовој усмерила пут њихов.
Зато ти и кличемо:
Радуј се, јер православне Божјом светлошћу просвећујеш!
Радуј се, Христова угоднице, јер си у свету небески живела!
Радуј се, јер си у мукама многим велику благодат стекла!
Радуј се, јер у тами греха благодаћу Божјом сијаш!
Радуј се, јер очајнима руку помоћи на путу спасења пружаш!
Радуј се јер слабе у вери укрепљујеш!
Радуј се, јер дух злобе посрамљујеш!
Радуј се, ти која си животом својим ангеле задивила!
Радуј се, Блажена Ксенија, молитвенице за душе наше!
Кондак 12.
Благодат обилну изливаш, Блажена Ксенија, на оне који штују спомен твој и прибегавају
покрову твоме. Тога ради и нама који се теби молимо источи од Бога реку исцељења, да Му
кличемо: Алилуја!
Икос 12.
Појући о многим чудесима твојим, Блажена мати, славимо те и свеусрдно молимо: не
остављај нас грешне у жалости, но умоли Господа сила да не отпаднемо од вере наше
православне, него да се у њој с тобом утврђујемо и да ти кличемо.
Радуј се, јер си нас састрадању са страдајућима научила!
Радуј се, јер си немоћи наше свеусрдно примила!
Радуј се, јер си нас распињању тела са страстима и похотама научила!
Радуј се, покровитељко и посреднице оних који штују спомен твој!
Радуј се, јер си пут пун невоља прошла!
Радуј се, јер си спасење вечно тиме улепшала!
Радуј се, јер тешиш оне који се гробу твоме клањају!
Радуј се, јер се за спасење Отачаства нашег заузимаш непрестано!
Радуј се, Блажена Ксенија, молитвенице за душе наше!
Кондак 13.
О, света блажена мати Ксенија, у животу твоме крст тешки понела си. Прими од нас грешних
мољења која теби приносимо. Заштити нас молитвама твојим од замке духова таме и свих
оних који нам зло мисле. Умоли Сведарежљивог Бога да нам пода силу и крепост како би
свако од нас узео крст свој и пошао за Христом појући Му с тобом: Алилуја!
(Овај кондак се чита три пута, а затим се поново читају икос 1. и кондак 1.).
МОЛИТВА СВЕТОЈ БЛАЖЕНОЈ МАТЕРИ КСЕНИЈИ ПЕТРОГРАДСКОЈ
О, света свеблажена мати Ксенија! Ти си под заклоном Свевишњега живела, праћена и
укрепљивана Богомајком. Глад и жеђ, студен и врелину, увреде и гоњења претрпела си, дар
про-зорљивости и чудотвор ства од Бога добила и под заштитом Свемогућег спокој си нашла.
Сада те Света Црква као миомирисни цвет прославља. Стојећи на месту твога погребења,
пред ликом твојим светим, као живој, која си са нама, молимо ти се: прими молитве наше и
принеси их Престолу Милосрдног Оца Небеског, и имајући смелост пред Њим, испроси вечно
спасење оних који теби притичу, дарежљив благослов за добра дела и намере наше и избављење
од свих невоља и жалости. Заступи нас светим твојим молитвама пред престолом
Свемилостивог Спаситеља нашег, недостојне и грешне. Помози, Света Блажена мати Ксенија,
да се дечица светлошћу Светога крштења озаре и печатом Духа Светога запечате, да се
дечаци и девојчице у вери, честитости, богобојажљивости васпитавају и да успеха у учењу
имају; да се болесни и слаби исцеле; породичну љубав и слогу пошљи; монахе удостоји да се
добрим подвигом подвизавају и од увреда их огради; пастире у крепости Духа Светога
учврсти; народ и земљу нашу у миру и спокојству сачувај и сажали се на оне који су на
самртном часу лишени причешћа Светим Тајнама Христовим. Ти си нам нада и уздање, брзо
услишење и избављење, теби благодарност узносимо и с тобом славимо Оца и Сина и Светога
Духа, сада и увек и кроза све векове. Амин.
МОЛИТВА ДРУГА СВЕТОЈ КСЕНИЈИ ПЕТРОГРАДСКОЈ
Блажена мати Ксенија, прими похвалну песму ову од нас недостојних, подобних не теби,
него мужу твом Андреју у свему. разврату, пијанчењу, среброљубљу, немарности према
вечном спасењу и неосетљивости на Божје упозорење и доброту. И као што мужа после смрти
ниси осудила и презрела, него знајући какав је подвиг потребан да би се за такву душу
молила, подвиг јурод-ства си узела, и обукавши одело његово, себе си мртвом назвала, а
њега живим, да би га бар тако Божје милости удостојила, тако и нас, несебична, погледај, и чуј
речи наше: недостојне неба и земље и целе потчињене греху, којима не приличи да на Престо
Божји помисле, незаштићене од Ангела који од нас одступише, ти нас, саосећајна Ксенија, са
дна очајања подижеш и чиниш, узданице наша, да учинимо оно што још можемо; јер, чувши од
оних који ти копејку даваху да им се она као благодат враћала, уредисмо овај мали
спомен на тебе од сувишка нашег, желећи да га и са другима поделимо. Смилуј се, дакле, на
нас ниште у сваком погледу, свемилостива, молитвама твојим дај нам олакшање терета
сагрешења наших и смелости да најпре иштемо отрежњење своје. Даруј нам, подвижнице, и
помисао на смрт, суд и осуду, и страх Божји укорени у нама. Из вртлога страсти, уживања и
свеколике светске опседнутости подигни нас. Чудотворко, учини да и ми, непотребни, слева
кренемо надесно и да заједно са нашом православном браћом доживимо делић озарености
оних који су на Божанску Тајну Вечеру позвани. Чувши за велику милост твоју, ми ти се,
нескромни, молимо и за све наше пријатеље и све душе које се у овом свету изгубише и
предадоше себе забораву сенима светских саблазни: демонској музици, дрогама, моди и
непотребним наукама, и лажним учитељима и идеологијама, и политици и свакојаким идолима.
Не налазећи им кривицу, све их као заблуделе потражи и измоли од Доброг Пастира нашег да
тобом вођени и заузимањем Све благословене Владичице наше Богородице, осете радост
преумљења и новога живота. И све нас, свесмирена, научи твом подвигу самозаборава и
незнања. Јер истините су речи Господа нашега да благослов од Оца примају и наследници
Царства постају само они који себе заборавише и који не знају кад шта добро и похвално
учинише. Знамо да нећеш постидети наду коју у тебе полажемо, него још и умножи твоје
заступништво, да и многи други скупа с тобом, у све дане живота свога, славе Оца и Сина и
Светога Духа, сада и увек и кроза све векове. Амин.