Створен вештачки интелект?
Руски научници су први у свету направили компјутерску имитацију људског разума. Програм Јевгениј коју су они разрадили само за 0,8% заостаје за могућностима људског мозга. Она је проглашена најбољом на Међунаордном конкурсу кибернетичког интелекта у Великој Британији.
Сви програми учесници „брејн-сторма“ требало је да прођу такозвани Тјурингом тест. Овај британски математичар се сматра оснивачем компјутерске технике. Он је пронашао имитациону игру која омогућава да се препозна ко је твој саговорник – машина или човек. Правила су једноставна: испитивач разговара са анонимцима који одговарају на његова питања. По квалитету одговора он препознаје самозванца – компјутерски програм. Јер, као што се зна, жива комуникација је неиспуњиви задатак за саговорника робота.
Први програми који су тестирани по Тјурингу више су личили на шалу и као да су исмевали човека, рекао је за Глас Русије диктор физичке и математике, шеф одељења Института за примењену математику Келдиш Михаил Горбунов-Посадов:
Они су поново питали, некако меањли ред речи у питањима која су им постављали. И човек који је седео на другом крају заиста је мислио да са њим говори неко разуман. Наравно, овај утисак није могао дуго да опстане, али извесно време је постојао.
По речима научника, никакве озбиљне задатке овај програм није решавао, већ је само покушавао да створи илузију код партнера. И он не може дасе назове вештачким интелектом. Ипак то не значи да су разраде у овом працу бесмислене, истиче стручњак:
То што се тиме баве није узалуд. То је заиста анализа различитих лингвистичких, морфолошких и синтакстичких момената. Говор машине мора да буде изграђен прилично пажљиво, иначе је човек неће прихватити као партнера. Како би се изашло на тај ниво, потребни су напори који нису бесплодни, тачније у многим гранама се испоставе корисним.
За сада су могућности машине ограничене. Али сматра се да ако јој пође за руком да превари човека у одговору на 30% питања, може се говорити о постојању вештачке интелигенције. Руски програм Јевгениј је 150 дуготрајиних дијалога извео са резултатом 29,2%. Тако је од узорне цифре заостао за свега неколико десетина процента. То је и донело руском тиму победу на конкурсу.
Захваљујући таквим разрадама, уверени су програмери, моћи ће да се уради оно о чему сања савремено човечанство – компјутер ће моћи да се научи да схвата смисао постављеног питања приликом претраживања информација на Интернету.
Ако се говори о Интернету, истиче Михаил Горбунов-Посадов, постоји просто Интренет, а постоји и семантички Веб, где се у разматрање укључују проблеми такве врсте. Ми смо не просто морфолошки поделили реч на делове и полазећи од тих делова почели да тражимо, већ покушвамо да учинимо нешто више: имамо неке конструкције које описују предметну област. И претраживање ће бити суштински садржајније и продуктивније.
Добијени резултат је суштински пробој у области кибернетичког интелекта. То не значи да је направљено нешто антропоморфно у сваком погледу, подвлачи научник, мада такви програми омогућавају да се решавају задаци за које не одговарају традиционални прилази.
Јелена Ковачич / Глас Русије