Подсећање: Локални суд у Дечанима бесправно одузима манастирску земљу

ГЛАСНИК КиМ број 123, 14. август 2002. године

Високи Дечани, 9. август 2002.год.

Након девет узастопних заседања општински суд у Дечанима, под председништвом судије Хаки Баљаја, поништио је у петак, 2. августа 2002. године, одлуку Владе Републике Србије из 1997 год. којом се манастиру Високи Дечани враћа део земље, која је бесправно и без накнаде национализована 1946 године.

Већ више од три године трају непрестани притисци општине Дечани како би се монашком братству одузело право на коришћење земље коју је Влада Републике Србије посебним уговором вратила манастиру 1997. године. Реч је о две земљишне парцеле, од укупно 23.45 хектара, у непосредној близини манастира које су заједно са још 700 хектара манастирског имања бесправно национализовани 1946. год. Манастир је годинама безуспешно покушавао да исправи неправду и врати макар део свог имања. Међутим, локалне власти су већи део манастирске земље једноставно дале у приватне руке Албанаца, који су на њима подигли своје куће. На две поменуте и сада спорне парцеле временом су подигнути: мотел Високи Дечани, у шуми изнад самог манастира и мали комбинат за паковање меда, „Апико“, који још од почетка 90тих година нису активно радили и били су запуштени.

Манастир је коначно 1997. године успео од Владе Републике Србије да добије натраг ове две парцеле заједно са непокретним објектима који се на њима налазе. Уговор са владом Републике Србије уредно је законски спроведен кроз све релевантне земљишне књиге, па је братство почело да користи своју имовину, која је вековима припадала манастиру Високи Дечани.

Након рата новоосноване албанске општинске власти одмах су оспориле одлуку Владе Републике Србије и тражиле све могуће начине да одузму земљу од манастира. У току 2000 г. због чврстог става манастирског братства по питању имовине извршена су два минобацачка напада на манастир у којима, на сву срећу, нико није повређен. КФОР је заштитио целокупну манастирску имовину, док је шеф УНМИК-а др. Бернард Кушнер издао посебно писмо којим се манастиру потврђује право да користи своју земљу. Али, општинске власти не мирују и одмах покрећу судски процес који је у међувремену био пребачен на окружни суд у Пећи да би опет на крају био враћен општинском суду у Дечанима. Братство манастира се није одазивало на рочишта из простог разлога што општински суд није надлежан за ове врсте спорова и због тога што је овакво понашање локалних општинских власти манастир доживљавао као отворени пример институционалне репресије.

Своју пресуду општински суд темељи на неоснованим чињеницама и нетачним информацијама с намером да се покаже нелегалност одлуке Владе Републике Србије. Посебно се наглашава Регулација УНМИК-а 1999/24 по којој су наводно сви уговори склопљени након 22. марта 1989. године „нелегални“. Најбољи доказ колико је произвољно тумачење ове регулације јесте чињеница да Албанци уопште не оспоравају оне уговоре који су закључени на њихову корист у току последњих десет година.

Манастир Високи Дечани тражиће заштиту од УНМИК-а због отворене институционалне репресије која се спроводи над овом последњом српском енклавом у општини Дечани. Док стотине хектара приватне српске земље бива узурпирано од стране Албанаца и док се немилице отуђује друштвена имовина, УНМИК мора да законски заштити легитимна права манастира који жели да очува своју имовину неопходну за економски опстанак манастира. Манастир ће такође званично тражити и помоћ Владе Републике Србије која не сме дозволити да њене одлуке бивају поништаване од стране ненадлежних и пристрасних судских органа.

Информативна служба Епархије рашко-призренске и косовско-метохијске

Поводом одлуке општинског суда у Дечанима Савезни Секретаријат за вере даје следеће:

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ

Одлука општинског суда у Дечанима о поништавању одлуке Владе Републике Србије из 1997.године, којом је манастиру Високи Дечани враћена имовина национализова 1946.године, представља еклатантан пример правног насиља пред очима међународне заједнице која не чини ништа да заустави одлуке попут ових које јасно шаљу поруку свим расељеним лицима да немају више права да се врате , а преосталим Србима и Црногорцима јасно ставља до знања да им нема мирног живота на Косову и Метохији и да требају да се иселе, јер им није гарантована ни лична ни имовинска сигурност.

Ова одлука неодољиво подсећа на, мислили смо давно прошло, време када су комунисти без икаквог основа одузимали имања Цркви и народу, а потом забрањивали онима који су под притиском отишли са Косова и Метохије да се врате. Још већа је иронија да се све то догађа у присуству Мисије УН која се залаже за успостављање правног поретка и повратак расељених и прогнаних са Косова и Метохије.

Апелујемо на све релевантне међународне организације посебно на УНМИК да поништи ову сумануту и незакониту одлуку општинског суда у Дечанима, којом се само постиже ефекат додатног стварања негативних тензија међу националним и верским заједницама, које могу дестабилизовати цео регион то сигурно није у интересу никога ко је добронамеран и жели да успостави мир и толеранцију на Космету.

НЕЧУВЕНО ПОНАШАЊЕ УНМИК ПОЛИЦИЈЕ И КПС (Косовске полиције)

Грачаница, 8. август 2002.

Јуче 7. августа 2002 године око 20.30 часова полицајци Косовске полиције (КПС) привели су у локалну полицијску станицу игуманију манастира Грачанице мати Ефросинију под сумњом да се на манастирском имању незаконито гаји конопља, која се тобоже користи у опојне сврхе. Након више од сат времена информативног разговора који је у име УНМИК полиције водио један немачки инспектор мати Ефросинија је пуштена кући. У данашњем дневном полицијском билтену наводи се информација да је полиција наводно открила поље конопље (канабиса) површине око 100 м² на земљишту које „по свему судећи припада манастиру Грачаници“. Полицијски извештај помиње извесног неименованог човека који је наводно дао изјаву да „обрађује канабис на поменутој парцели“!!?

Епархија рашко-призренска најенергичније демантује ову потпуно неосновану оптужбу и најоштрије протествује због малтретирања игуманије Ефросиније старе преко седамдесет година. „Овакво понашање озбиљно компромитује међународну и косовску полицију“, изјавио је Епископ Артемије дубоко изненађен јучерашњим догађајем у Грачаници.

„Најодговорније тврдим, каже мати Ефросинија, да је реч о забуни пошто смо на том делу имања некада гајили конопљу која је и сада остала да расте као коров у крају ливаде где често слећу УНМИК-ови хеликоптери. Конопља је сиротињска биљка коју смо некада сви гајили и користили за прављење одеће. Она се и дан данас може наћи у многим српским баштама, већином као коров“, каже са осмехом мати Ефросинија. И заиста недавно су још неки српски сељаци олако оптужени од стране полиције да тобоже гаје конопљу ради производње дроге.

Из манастира Грачанице такође сазнајемо да нико није дао изјаву да „обрађује поље канабиса“. Реч је о потпуно нетачној тврдњи у полицијском извештају. Најбољи показатељ непрофесионалног рада УНМИК полиције јесте чињеница да су тек данас (8. августа) око 11.00 ујутро, дакле 14 сати након привођења игуманије на разговор, полицијски експерти узели узорке корова из манастирске баште да би проверили о чему је заправо реч. Још једном се показује на делу правило које на Косову и Метохији важи – Србин је крив док не докаже да је невин, а не обрнуто.

Епархија рашко-призренска подржава рад полиције у борби против наркоманије али је апсолутно неприхватљиво да се на основу непроверених сумњи једна угледна старија духовна особа излаже понижавању у полицијској станици. Такво понашање понајбоље говори о (не)култури оних који то чине. Осим тога, читава кампања уништавања канабиса на Косову и Метохији претворила се у бесомучно уништавање свега што иоле личи на ову биљку тако да је неким сељацима већ учињена штета. Многи људи тек сада чују да се конопља може користити у незаконите сврхе пошто не постоје јасне законске одредбе о томе.

Док се с једне стране духовна лица олако и без релевантних доказа спроводе на саслушање у полицијску станицу, с друге стране албанске нарко-мафија несметано кријумчари тоне најопаснијих нарокотика који се у самој Приштини могу купити на сваком кораку.

Међутим, и поред свих непријатности у Грачаници настоје са хумором да приме и ову најновију „лудорију“ међународне полиције по оној народној: Тресла се гора, родио се миш.

Информативна служба ЕРП КИМ

Најновије вести поводом сензационалног проналаска канабиса у башти манастира Грачанице

УНМИК ПОЛИЦИЈА КОНАЧНО ПРИЗНАЛА ДА МОНАХИЊЕ ИЗ ГРАЧАНИЦЕ НИСУ НАРКОМАНКЕ

Грачаница 8. август 2002 год.

Шеф полицијске станице у Грачаници Чарлс Вебер изјавио је за локални КИМ радио да је конопља коју су 7. августа открили полицајци на имању манастира Грачанице ипак расла као коров и да је то било јасно одмах након разговора са игуманијом. За полицију је овај случај завршен, рекао је Вебер додајући да ће конопља за сваки случај бити уништена.

Тако се завршила још једна „велика акција“ међународне полиције у Грачаници која је међународњаке ваљда уверила да православне монахиње нису наркоманке и да конопља може да расте и као коров.

Без обзира на читаву ситуацију коју су у манастиру Грачаница сви примили са дозом хумора Епархија рашко-призренска очекује јавно извињење због оваквог понашања полицијских органа који су читав проблем могли да разреше у једном обичном разговору на манастирској тераси уз обавезну кафу и ракијицу.

Извор: ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ