ПОКЛОЊЕЊЕ ЧЕСНИМ ВЕРИГАМА СВЕТОГ АПОСТОЛА ПЕТРА

Када Ирод баци у тамницу апостола Петра, апостол би окован у двоје вериге. А када ноћу апостол спаваше међу двојицом војника, анђео Господњи куцну Петра у ребра, пробуди га и изведе. И са њега спадоше вериге, као што о томе пише у Делима Апостолским (Д.А. 12, 4-7). О том преславном избављењу Петровом од окова и тамнице рашчу се по целом Јерусалиму. Тада неки хришћани кришом узеше те вериге, и чуваху их код себе, као да пред очима имају самог врховног апостола Петра, који по изласку из тамнице одмах отиде у друге крајеве проповедајући реч Божју, и већ се не појављиваше у Јерусалиму. А те вериге добише целебну силу од апостолског тела, које беше чврсто везано њима. И као што Павлове чалме и убрушчићи, зато што беху натопљени његовим знојем, тако и Петрове вериге, зато што беху припијене уз тело његово, исцељиваху од болести и изгоњаху зле духове (Д.А. 19, 12).
Ове чесне вериге верни побожно поштоваху, и клањаху им се, и брижљиво чуваху, предавајући их наслеђем из нараштаја у нараштај. Јер их родитељи предаваху деци својој, а деца их опет својим наследницима повераваху, казујући један другоме којег су сужња те вериге и чијим се телом осветише. Таквим предавањем путем наслеђа доспеше вериге до руку пресветог Јувеналија[1] патријарха Јерусалимског. А када благочестива царица Евдокија, супруга цара Теодосија Млађег[2], дође у Јерусалим, и ту подиже многе цркве, и света места украси о царском трошку, тада јој патријарх Јувеналије, видећи њену велику побожност и богољубље, пред њен повратак у Цариград, подари многе свете ствари, а међу њима и ове чесне и чудотворне вериге светог апостола Петра. Царица их однесе у Цариград. И једне свете вериге даде у храм светог апостола Петра, у великој цркви Свете Софије[3], а друге посла у Рим својој кћери Евдоксији, која беше удата за западног римског цара Валентијана Трећег[4]. Она, побожна као и њена мајка, с љубављу прими овај скупоцени дар, подиже на гори Ексквилиској цркву у име светог апостола Петра, и у њој, положи оне вериге. Нађоше се у Риму и друге вериге светога Петра, којима га Нерон[5] мучитељ беше везао. И те вериге бише положене са оним донесеним из Цариграда. Шеснаести дан месеца јануара би одређен за празник поклоњења тим чесним веригама у част и спомен светог апостола Петра, a y славу Христа Бога нашег.

 
НАПОМЕНЕ:

1. Свети Јувеналије патријарховао од 420 до 452 године.
2. Теодосије II Млађи – византијски цар, царовао од 408 до 450 г.
3. Саборну цркву Свете Софије (= Премудрости Божје) у Цариграду подигао је Константин Велики. Касније, у првој половини шестога века њу је обновио и проширио цар Јустинијан Велики; а године 1453, када Турци освојише Цариград, она би претворена у цамију. Јустинијанов храм Свете Софије и до данас преставља најизванредннји и највеличанственији сцоменик хришћанске архитектуре византијског стила.
4. Валентијан III – западни римски цар; царовао од 423 – 455 године.
5. Нерон – pимски цар; царовао од 54 до 68 године.

Извор: Светосавље