Света Велика кнегиња Татјана Николајевна Романов (Фото)

СВЕТА ВЕЛИКА КНЕГИЊА ТАТЈАНА НИКОЛАЈЕВНА РОМАНОВ (ГАЛЕРИЈА СЛИКА)

Поштовани читаоци, поводом дана св. мученице Татјане, доносимо текст о светој Царској мученици Татјани Романов, са галеријом њених фотографија. Татјана (1897. – 1918.), била је друга ћерка цара Николаја II и царице Александре Фјодоровне. Добила је име у част св. мученице Татјане. Као и друга деца св. Царске породице, била је строго васпитавана. Она и њене сестре спавале су на војничким креветима без јастука, ујутро су се туширале хладном водом, у слободно време су се бавиле ручним радом.

Савременици су се сећали Татјане као целовите, дубоке природе. Пуковник Кобилински је о њој писао овако: „То је била девојка потпуно целовитог карактера, директна, искрена и чиста природа, код ње је била приметна склоност да установљује поредак у животу и јако развијен осећај дуга. Она је, када је Мајка била болесна, била задужена за поредак у кући, пазила на Алексеја, а понекад је пратила и Господара у Његовим шетњама, када није ту био Долгоруков. Она је била паметна, развијена, волела је да се бави кућним пословима а нарочито да шије и пегла.“

Дворјани су је знали као изузетно добру и отворену, што људи нису увек могли да препознају због њене стидљивости и уздржаности, наслеђене од оца.

За време Првог светског рата, кнегиња је била почасна председница „Татјанског комитета“ – организације која се бавила помагањем избеглицама и другима, који су пострадали од последица војних дејстава. Заједно са Мајком-Царицом и старијом сестром, Олгом, она је редовно радила у болницама и војним амбулантама. А.А. Мосолов се сећа:

„За време рата, положивши испите за медицинске сестре, старије Кнегиње су радиле у болници у Царском Селу, показујући потпуно самоодрицање у раду… Код све четири је било очигледно да им је од најранијег детињства усађен осећај дуга. Све што су оне радиле, било је прожето истрајношћу у раду. Нарочито се то видело код две Старије. Оне не само да у извршавале, у пуном смислу речи, обавезе милосрдних сестара, већ су и са великом умешношћу асистирале при операцијама… Озбиљнија и уздржанија од свих била је Татјана“.

У писму В.И. Чеботаревој, старијој медицинској сестри у амбуланти Његов Величанства у Царском Селу, Татјана је писала: „Како је чудно бити ујутро код куће а не на превијањима. Ко данас превија? Ви сте на материјалима и старија сестра? А лекари и сестре војничког одељења су сви на местима?“

У њеном писму родитељима од 15. августа 1915.г. видно је осећање да са њима подели све тегобе: „Све време се молим за Вас обоје, драги моји, да Вам Бог помогне у ово ужасно време. Просто не могу да изразим колико Вас жалим, љубљени моји. Тако ми је жао што ничим не могу да вам помогнем…“

Последњи запис у Татјанином дневнику, записан у Јекатеринбургу, биле су речи св. праведног Јована Кронштатског: „Туга твоја је неописива, туга Спаситеља у Гетсиманском врту због грехова света је безмерна, сједини своју тугу са Њим, у томе ћеш наћи утеху“.

Света Царска мученице Татјана, моли Бога о нас!

Извор: Православна породица