Духовно чедо умишљеног и екуменистичког „богослова“ Атанасија Јевтића, Григорије епископ херцеговачки, по бестидном поигравању са вером православном превазишао је и свог духовног оца, те наставља свој екуменистички циркус у Дубровнику, молећи се са бискупима и фратрима. Наши предци се у гробу преврћу зато што се у црквама које су са муком градили, борећи се против римокатоличног презелитизма и унијаћења, „српски епископи“ данас са бискупима „моле“, лажући сами себе и једни друге причама о лажној „екуменистичкој љубави“, која нема никакве везе са Христом и са хришћанством.- Екуменска молитва у православној цркви у Дубровнику: Допустимо да нас љубав Кристова обузме и не бојмо се дијалога

Екуменска молитва коју су предводили владика Григорије Дурић, епископ захумско-херцеговачки и приморски, и монс. Мате Узинић, бискуп дубровачки, уприличена је ове године у суботу, 21. сијечња у православној цркви св. Благовјештења у Дубровнику. Тема овогодишње Молитвене осмине за јединство кршћана која се одржава диљем свијета, а које је дио и ово дубровачко екуменско славље, је: „Помирење – љубав нас Кристова обузима (усп. 2 Кор 5, 14-20).

На слављу у православној цркву, како је то већ уобичајено, проповиједао је католички бискуп, а када се молитва одржава у католичкој цркви онда проповиједа православни епископ.

Бискуп Узинић је казао како је ово окупљање на молитву за јединство кршћана у Дубровнику „малени корак у свеукупном екуменском покрету али је, увјерен сам, велики корак у нашем особном извршавању Кристове заповиједи и жеље, сажете у његовој великосвећеничкој молитви: ‘Да сви буду једно’ (Ив 17, 21). Изражавајући радост због сусрета нагласио је како је све поновно окупила иста вјера, нада и љубав које се жели дијелити, свједочити и по њима живјети.

Осврнувши се на гесло сусрета „ Помирење – љубав нас Кристова обузима (усп. 2 Кор 5, 14-20).“, бискуп је казао како се њиме жељело „у средиште помирења ставити особу Исуса Криста и његову уједињујућу љубав која је једина способна учинити нас новим људима, онима који су способни надићи разлике које су се слиједом несретних повијесних околности, али и доприносом чланова наших заједница, догодиле међу нама и које нас и даље дијеле.“

С обзиром на то да су гесло изабрали кршћани из Њемачке, бискуп Узинић је подсјетио на обиљежавање 500-те обљетнице Реформације као и 50. обљетнице међународнога католичко-протестантског дијалога, из којега су произишли значајни екуменски резултати. Додао је како наду да се ствари развијају у добром смјеру дају неке изјаве и сусрети папе Фрање, који се особно укључио у обиљежавање обљетнице Реформације.

Споменуо је и тзв. Источни раскол који се догодио 500 година прије онога на западу и посљедице којег баштине и вјерници окупљени на овој молитви у дубровачкој православној цркви св. Благовјештења. Подсјетио је на повијесне особе тог догађаја из 1054. године које су донијеле указе о међусобној анатеми и екскомуникацији те истакнуо да су оба ова указа поништена 1965. од стране папе Павла ВИ. и патријарха Атенагоре И. Цариградског, али и да „нажалост то није прекинуло и црквени раскол који у пракси још увијек траје“. Оно што ипак буди наду да се ствари могу промијенити су срдачни сусрети папе Фрање и цариградског патријарха Бартоломеја И. и особито сусрет папе Фрање и руског патријарха Кирила и њихова заједничка декларација у 30 точака којом су се дотакнули многих важних тема које нас уједињују, казао је дубровачки бискуп. Додао је да су они у тој декларацији изразили бол „због губитка јединства, резултата људских слабости и гријеха“ и наду да ће њихов „сусрет придонијети поновној успостави јединства које је Бог хтио, за које је Крист молио.“

Не бојмо се дијалога, не допуштајмо средини да она обликује нас него ми обликујмо њу

Дубровачки бискуп осврнуо се затим на стање и на међусобне односе на овим просторима оцијенивши да су на веома ниској разини те да се та нада о поновном јединству често не дијели, а понекад се и злоупотребљава. „Наши су односи, уз оне заједничке разлоге подијељености, оптерећени повијесним сукобима међу нашим народима. Данас су ти односи, не знам коме је то у интересу, на веома ниској разини. То се догађа зато што допуштамо средини у којој живимо да она обликује нас, умјесто да ми, у духу дијалога и Кристове љубави, обликујемо њу. Зато се бојимо дијалога. Бојимо се окренути страницу. Зато међу нашим Црквама годинама не постоје, или су пригодни и изнимни као овај наш молитвени сусрет, сусрети у духу дијалога, међусобног поштовања и искрене жеље да се приближимо једни другима. Умјесто да надилазимо и смањујемо разлике које постоје, ми стварамо нове. Умјесто да се једни према другима односимо признајући своје погрешке и примјећујући туђе врлине, ми чинимо обрнуто, хвалећи се својим умишљеним врлинама и истичући туђе погрешке. Не будимо непријатељи! Будимо браћа и сестре у Кристу, што доиста јесмо ако смо кршћани! Будимо ближи и ближњи! Допустимо љубави Кристовој да нас обузме и међусобно помири, на што нас позива гесло овогодишње Молитвене осмине за јединство кршћана и Павлова порука Коринћанима, али и свима нама као кршћанима, без обзира на све наше подијеле и разлике или, усуђујем се то рећи, баш због наших подјела и разлика“.

Суочити се с баластом прошлости на Кристов начин

Бискуп Узинић подсјетио је на Павлову мисао да ако је тко у Кристу, он је нови створ те објаснио значење тог појма особито с обзиром на ситуацију међу раздијељеним кршћанима: „Требамо у Кристу постати нови људи. Или уопће нисмо кршћани. Онај тко је придружен Кристу крштењем, треба постати и животом, памећу, вољом… Он је нови створ, нова особа. Нова особа у Кристу ствари види на другачији начин. Не значи то да онај који је у Кристу нова особа нема проблема. Не можемо избрисати 1054., ни 1204., ни 1517., као што не можемо избрисати све оно лоше што се догађало међу нашим народима, а посредно и Црквама, у повијести двадесетог стољећа обиљеженој двама свјетским ратовима, ‘нашим’ ратом и злочинима почињеним с обје стране. Бити у Кристу нови створ, нови човјек значи нешто друго. Значи суочити се са свим тим баластом прошлости на нов, друкчији, на Кристов начин. Ако је нетко у Кристу, способан је отвореним очима погледати повијест и прихватити је онакву каква она јест, а не уљепшану, али нити сасвим црну, особито не претворену у мит који руши мостове. Онај тко је у Кристу нови створ, способан је за премошћивање свих препрека, рјешавање сваког проблема. Крист је у њему онај који премошћује препреке и рјешава проблеме. То је то! То значи: ‘Љубав нас Кристова обузима’. Крист у нама рјешава проблеме. Крист у нама гради јединство.“

Кристова љубав нас сили да се отворимо заједништву у љубави

Надаље је бискуп објаснио ријеч ‘обузима’ у грчком изворнику значи „држати скупа“ те на темељу тога истакнуо: „Љубав нас Кристова држи скупа! Ако смо раздијељени, не држимо се скупа, а то значи да нам недостаје Кристова љубав. А без Кристове љубави ми ни нисмо кршћани.“ Вулгата је ријеч ‘обузима’ превела с „ургет“ што би значило да нас љубав Кристова сили јер значење те ријечи носи одређену журбу, хитност. Љубав Кристова „нас сили да будемо заједно, једно. Ако у себи не осјећамо ту силу, хитност, нема Кристове љубави у нама. Нисмо кршћани“, истакнуо је бискуп. Додао је и да то може бити и злоупотребљено ако се схвати као силу наметнуту другима, но то није сила која присиљава друге него је то „сила Кристове љубави, која нас обузима и слили да кренемо у сусрет другима. Да ми направимо први корак. То је сила која нас не чини господарима него слугама Кристове љубави. Немамо ми Кристову љубав! Кристова љубав има нас! И обузима нас! Држи нас заједно! Сили да се отворимо заједништву у љубави! То је љубав која не убија, него умире за другога. То је љубав која је силила Криста умријети умјесто нас и за нас, да бисмо сви били једно“. Будући да смо по крштењу постали нови људи, наш је живот Кристов живот: „Допустимо му да нас својом љубављу држи заједно, да нас својом љубављу сили и гони јединству. Видјети ћемо да је све другачије. Да смо ми другачији. И да су други другачији! Знат ћемо да нам други нису непријатељи, да су нам браћа. Неће тим нестати оно што нас дијели. Није то тако једноставно. Али догодити ће се нешто боље. То што дијели ће нас обогатити. И настати ће нешто ново, нешто што нас повезује. Бит ћемо једни с другима и једни за друге нова створења рођена Кристовом милошћу. И моћи ћемо рећи и живјети: ‘Помирење – јер љубав нас Кристова обузима.’“

Дубровачки бискуп је на крају навео апел из Писма Коринћанима св. Клемента Римскога, који је са Славенима повезан преко свете браће Ћирила и Метода, у којем он пише ондашњим раздијељеним кршћанима, али и „данашњим раздијељеним и посвађеним кршћанима…особито нама кршћанима на овим нашим сложеним просторима“, казао је бискуп Узинић те цитирао: „Зашто међу вама има свађа, срџбе, неслоге, раздора и борбе? Зар нам није исти Бог и исти Крист, зар на нас није изливен исти милосни Дух и немамо ли исти позив у Кристу? Зашто тргамо и комадамо Кристове удове и против властитога тијела дижемо буну те тако безумљем обузети заборављамо да смо удови једни другима?“ Потом слиједи хвалоспјев Кристовој љубави, „оној која једина, ако нас обузме, држи нас заједно и сили на помирење и јединство међу нама и нашим Црквама“, устврдио је дубровачки бискуп те наставио цитирати: „Љубав нас повезује с Богом, љубав покрива мноштво гријеха, љубав све подноси, све стрпљиво трпи, у љубави нема ништа подло, ништа охоло; гдје је љубав нема раскола, љубав не диже побуну; љубав све чини у слози; по љубави сви су Божји изабраници савршени… По љубави Господин нас је посвојио; због љубави коју је наш Господин Исус Крист гајио према нама по Божјој вољи је дао своју крв за нас, своје тијело за наше тијело и душу за наше душе.“

Будимо браћа и сестре

На крају сусрета окупљене католичке и православне вјернике, свећенике, редовнике, редовнице и бискупа поздравио је епископ Григорије. Рекао је и како су им срца испуњена радошћу и захвалношћу јер се можда није очекивало како ће на овом мјесту бити толики израз кршћанске љубави. „Али истовремено смо необично тужни зато што смо ипак бискуп Мате и ја умногоме у овоме усамљени. Желимо да и на другим мјестима, гдје год се додирују хришћани, да један другога загрлимо“. Додао је и како су ријечи бискупа Узинића велики подстрех за наш кршћански живот, зато што су његове ријечи искрене, истините, утемељене на Еванђељу, и ријечи које не гледају хоће ли се допасти којој институцији, него ријечи које су у сугласју с Кристом. „И то је задатак нас бискупа, свећеника, ђакона и вас вјерника, да гледамо, да будемо у сугласју с Кристом.“

Уз позив да се враћајући Оцу вратимо и једни другима, епископ захумско-херцеговачки и приморски на крају је поручио окупљенима да „само са једном жељом пођете из ове цркве, а та жеља је да у вашим срцима осјетите оно што ја осјећам, а то је да смо браћа и сестре и да нисмо странци једни другима.“
Вечер препуна емоција која се видила на лицима окупљених није заобишла ни бискупа Узинића и епископа Дурића, који су се загрлили на крају сусрета.

У пјевању у екуменској молитви судјеловали су и пјевачи из Требиња.

Молитвена осмина за јединство кршћана одржава се од 18. до 25. сијечња 2017.

Галерија слика:

Извор: Дубровачка бискупија