Потресно писмо ћерке „терористе“ Бранке Милић: Нека суд пошаље и по мене јер смо нас две једно биће (ВИДЕО)

Прошло је три месеца од како је моја мама, Бранка Милић, у спушком затвору. Притвор јој је продужен за још три месеца. До данас нисмо виделе нити прочитале ни један доказ који оправдава такву одлуку суда. Желе да је онемогуће да утиче на сведоке, да је спрече да побегне? Које сведоке, сведоке чега? И где да бежи, сем да се врати кући у Србију, која би је опет по захтеву суда испоручила Црној Гори, стоји у отвореном писму црногорској јавности достављено редакцији ИН4С, а које је потписала Јелена, ћерка невино утамничене Бранке Милић из афере „Државни удар? ИН4С писмо преноси у целости.

Приликом лишења слободе мојој мајци је одузет њен мобилни телефон тако да није имала мој број и није ме могла обавести о томе шта јој се дешава и да јој је потребна помоћ, иако је за тим исказала потребу.  Тужилаштво није узело у обзир шта је могло да проузрокује то што о мајци нисам имала информацију три дана. Човек у нападу панике и страха не резонује рационално и може починити фаталне грешке. Тиме је тужилаштво створило околности настајања непоправљиве штете. Срећа је па сам била способна пронаћи адвоката који јој је додељен по службеној дужности како бих добила неке информације о њој јер, особа стара 61 годину, са дијагнозом ангине пекторис има посебне потребе о којима ја, њена ћерка, бринем и не постоји слово закона које ми сме одузети то право.

Такође сам сазнала да јо је тражено да приликом узимања изјаве потписује документа без могућности да их прочита јер су јој биле одузете наочаре. Дакле суочиле смо се са ситуацијом Јозефа К. у балканској варијанти Кафкиног Процеса. У оваквој атмосфери моја мајка одгађа операцију уклањања младежа који је почео да се мења а која јој је била заказана за 30.11.2016- те године у КЦ Војводине из разлога што сумња да ће јој у Подгорици бити пружена адекватна медицинска помоћ и нега. Није јој одобрено да исту операцију изврши у својој земљи. Узевши у обзир околности у којима се налази против своје воље а монструозним поступањем лица која су на слободи, не могу јој замерити овакво резоновање иако свесно доводи у ризик своје здравље. Не могу је саветовати другачије јер схватам да је у овом фингираном процесу све могуће.

Чујемо се пар пута месечно по 5 минута. Виђамо се једном месечно по пола сата, кроз стакло и решетке. Ово је први пут у животу да смо оволико растављене. Страшно ми недостаје. Свакодневица наше породице и пријатеља врти се око једног питања – До када ће трајати ова игра нашим животима?

Свим уплашним грађанима Црне Горе, који страхују од моје мајке, желим овим путем јавно да поручим да, ако се ничега више не боје, могу слободно мирно и безбрижно да спавају када моја мајка, у име народа, буде поново слободна. То поручује неко ко је са њом провео 32 године живота. Никада кривично гоњена, без прекршаја, грађевински техничар по струци са респектабилном листом важних инфраструктурних пројеката на којима је радила до пензије, истински родољуб и мајка инжењера којег је сама подигла, моја мајка засигурно није неко од кога ико има разлога да зазире.

Ако се ико осећа небезбедним у целој овој причи онда смо то моја мајка и ја и сви наши пријатељи, ближи и даљи познаници који су се кроз ово дешавање суочили са чињеницом да само једног дана може по тебе доћи полиција и стрпати те на неодређено време иза решетака, на основу упртог прста непознатог лица које са тобом прави рачуницу као са обичном куглицом рачуњалке. Они који држе у затвору жену од 61 године под оптужбама које не доказују, не могу осећати ништа друго до стида због начина на који демонстрирају своју моћ.

Ништа нисмо научили из наше историје – нисмо научили да манипулација и одмазда над људским слободама и основним људским правима за потребе политике никада никоме ништа добро није донела. А имали смо толико примера у прошлости.

Ако сам већ ја, као ћерка, подбацила пропустивши да заштитим своју мајку од ове неправде, онда нека суд пошаље и по мене јер смо нас две једно биће и увек ћемо бити. Мој је живот посвећен мојој породици и људима које волим а моја мајка је стуб те породице, за њу ћу се борити. Бар то осећање традиција Црне Горе треба да разуме и поштује.

Извор: ИН4С